U Hrvatskoj je u julu bilo ukupno oko 109 hiljada obrta, otprilike 8 200 obrta ili 8,1 odsto više nego prošle godine, dok je broj zaposlenih u obrtima u istom periodu porastao za više od 10.000, saopšeno je danas iz Hrvatske obrtničke komore. Broj obrta u Hrvatskoj u poslednjih pet godina porastao je za 28.000 ili gotovo 35 odsto, a udeo zaposlenih u obrtima u ukupnom broju zaposlenih u Hrvatskoj dostigao je 13.5 odsto. “Obrtništvo je velika snaga i jedan od najvitalnijih delova hrvatske privrede, koji raste svakodnevno. Samo u poslednjih mesec dana imamo 800 obrta više. Polako, ali sigurno jača svest o brojnim prednostima odabira obrtničkih zanimanja kao životnog puta, a posebno veseli i porast interesa za upise u strukovne škole. Očekujemo nastavak pozitivnog trenda u obrtništvu, uz obavezu i odgovornost da nastavimo intenzivno da radimo na unapređenju poslovnog okruženja “, poručio je predsednik Hrvatske obrtničke komore Dalibor Kratohvil.
Celodnevna nastava krenuće početkom nove školske godine i deset škola će da dobije po 400 hiljada evra za modernizaciju, a Novi Marof više od pola miliona. Deo zahteva direktora 64 osnovne škole koje su pre tri meseca odabrali četverogodišnje eksperimentalno provođenje ovog projekta uključuje novu stolariju, garderobne ormariće, kuhinje, klimatizaciju, informatizaciju, kabinete za učitelje, prostore za odmor i razne aktivnosti učenika, didaktičku opremu, a negde i kombije za prevoz hrane i učenika.Iako je dosada bilo govora da će svaka odabrana škola da dobije u proseku 300 hiljada evra za potrebe adaptacije i provođenja projekta, ipak, nakon potpisanih sporazuma sa svim školama, raspon sredstava je od oko 150 do više od 500 hiljada evra po školi. Iznose od 400 hiljada pa naviše dobit će ukupno 11 škola.
Ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Oleg Butković izjavio je kako je ograničavajući faktor u prevozu pšenice preko Hrvatske, slobodni kapacitet upravo luke Vukovar te činjenica da se na većem delu železničkog koridora koji prolazi kroz Hrvatsku, izvode radovi pa postoje određeni zastoji. Nove razgovore na tu temu, ministar je najavio već iduće nedelje, koji je medijima nedavno potvrdio kako nema informacija o proširenju luka evropskim novcem, ali je naglasio kako postoji mogućnost da će proširenja finansirati Hrvatska vlada.- Videćemo šta možemo da napravimo kako bismo ubrzali , u svakom slučaju interes je da se kapacitet poveća, a mi to možemo,izjavio je ministar dodajući da će sve učiniti da tako bude ali da o količinama žita još ne može da govori.
Hrvatski zavod za penziono osiguranje saopštio je da penzije rastu za 8,42 % i biće isplaćene u septembru sa penzijom za avgust, a penzioneri će da dobiju i razliku za jul. Prema odluci Upravnog veća HZMO-a, na osnovu objavljenih podataka DZS-a, aktuelna vrednost penzije od 1. jula iznosi 11,77 evra odnosno 88,68 kuna. Reč je o najvišoj stopi usklađivanja penzija u 24 godine, od kada se ono primenjuje dva puta godišnje. Stopa usklađivanja aktuelne vrednosti penzije, koja se primenjuje 1. januara i 1. jula svake godine, dobije se zbrajanjem stopa promene prosečnog indeksa potrošačkih cena i stopa promene prosečne brutoplate svih zaposlenih u prethodnom polugodištu, u odnosu prema polugodište pre. Kako je udeo stope promene indeksa potrošačkih cena u zbiru stopa promene manji od 50 %, stopa godišnjeg rasta penzija određuje se tako da se zbroji 30 % stope promene prosečnog indeksa potrošačkih cena i 70 % stope promene prosečne brutoplate, tako da stopa usklađivanja od 1. jula iznosi 8,42 %, ističe HZMO. Najniža penzija za jednu godinu penzionog staža od 1. jula iznosi 12,13 evra, a osnovica za određivanje naknade zbog telesnog oštećenja nastalog zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti 269,66 evra.
Potražnja za stanovima i kućama i dalje je velika uprkos uvođenju evra, inflaciji i skupim kvadratnim metrima. Da li će cene i dalje da rastu i da li će i kada tržište nekretnina biti stabilizovano objasnila je Lana Mihaljinac Knežević iz Hrvatske privredne komore, istakavši da je novogradnja izuzetno tražena i da se skupi kvadrati prodaju i pre nego što se počnu graditi, a da staroj gradnji raste cena jer ne postoji javno dostupan izvor realizovanih cena. Kneževićeva je dodala da postoji više razloga zbog kojih se investira u nekretnine, a jedan od njih je i inflacija kako bi se sačuvala vrednost novca te uvođenje evra. Dodala je i kako je APN doveo građane do kupovine preskupih nekretnina, ali i kako se taj trend menja jer dolazi do pada transakcija.
Juče je u Noskovačkoj Dubravi, opština Čađavica, obeležena je 81. godišnjica stradanja 69-ero dece sa Kozare koja su te 1942. godine u vlastelinskim štalama mučno stradala, te potom sahranjivana na seoskom groblju ovog mesta. U logoru, formiranom nakon Kozaračke ofanzive, bilo je zarobljeno od 250 do 300 žena, dece i staraca. Od 24. avgusta do početka decembra 1942. godine umrlo je 69 dece. Najstarije je imalo tri godine, a najmlađe tri meseca. Broj žrtva bi bio i veći da mnoge žene iz susednog sela Noskovca nisu donele nešto hrane i odeće. Meštani su 1966. godine, uz podršku šire zajednice, izgradili spomen-obeležje unutar groblja u Noskovačkoj Dubravi, na mestu gde su pokopana tela dece. Prošle godine postavljena je spomen ploča sa njihovim imenima. Među brojnima koji su odali počast stradalima bila je saborska zastupnica i potpredsjednica stranke Dragana Jeckov.