Ministar rada i socijalne politike Marin Piletić rekao je juče da je Vlada prepoznala da visina penzija nije adekvatna što će rešavati kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, a najavio je i jesenji paket mera pomoći i jednokratne isplate penzionerima. Govoreći o uticaju inflacije na penzije, ministar je rekao da je s obzirom na inflaciju od 2019., upravo zbog ovakvog indeksa usklađivanja penzija, ona povećana za nešto više od 10 procenata. Ministar je naveo i da Vlada jesenjim paketom mera i intervencijama želi omogućiti lakše prebrođivanje jesenjeg i zimskog dela godine. To će učiniti tako što će omogućiti i dodatne jednokratne isplate penzionerima da bi obuhvatili socijalno najugroženije građane koji su korisnici garantovane minimalne nadoknade, a imaju već pripremljen čitav niz mera koje bi se ticale i zadržavanja radnih mesta i pomoći privrednicima. S obzirom da se na jesen nastavljaju pregovori sa sindikatima državnih i javnih službi koji traže veće plate i njihovo usklađivanje s rastom cena na tržištu, ministar je rekao da će pričekati projekcije koje priprema Ministarstvo finansija da bi videli koje su realne mogućnosti, a o svemu će izvestiti javnost nakon razgovora s predstavnicima sindikata.
Saborski zastupnik Mosta Zvonimir Troskot je u N1 Studiju uživo komentarisao sve veći rast cena, pre svega hrane, rekavši da u poređenju s ostalim evropskim zemljama, cene hrane u Hrvatskoj puno brže rastu nego u ostalim zemljama, što se povezuje i s ulaskom u evrozonu. „Niko nije taj šok pripremio, kontrole kako će se to odvijati nisu postavljene”, rekao je Troskot. „Vlada je smanjila PDV, ali na tu veliku potrošnju puni budžet i zarađuje, a lanci koriste situaciju s ulaskom u evrozonu, situaciju s Ukrajinom i sve te cene prevaljuju na korisnike”, rekao je Troskot i dodao da očekuje da će u jednom trenu građani biti ti koji će odrediti smer cena jer u jednom trenutku će stvarno iz svojih budžeta morati da biraju između dva artikla. Troskot je upozorio da su se povećale krađe po trgovačkim lancima. „Tačno se ve zna koji se artikli najviše kradu, uglavnom namirnice, paste za zube… To je nešto što pokazuje da ljudi stvarno nemaju i to je nešto što se može očekivati u budućnosti”. Prema Troskotu, jedan od glavnih krivaca za ovu situaciju je Vlada, odnosno neadekvatne mere po pitanju ekonomije. “Jedno od rešenja je, na primer, ići u smanjenje doprinosa jer to onda znači, kada bi se to smanjivalo, ići i u drugi korak, da se ljudi koji su zaposleni u javnim upravama jednim programom prebace u privatni sektor, a govorimo o nekih od 50 do 60 hiljada ljudi. Postoji taj višak u javnoj upravi. Samo za vreme poslednjeg mandata zaposleno je 15-ak hiljada ljudi, a da se nije postavilo pitanje zbog čega. To su sve potencijalni glasači i to je sve politički kapital, ali to je skupo i ono što građani i sad već vide, da to nije novac koji nama premijer daje, sve to građani plaćaju kroz poreze, veće trošarine ili kamate ili inflaciju koja će nas po našim izračunima koštati negde oko 25 milijardi i ono što tu ne vidim je nekakva strategija. Ako znamo koliko će to koštati ili kako će se isfinansirati. Na kraju se to svodi da sve to plaćaju građani”, rekao je Troskot.
Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću je, povodom Evropskog dana sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima, koji se obeležavao juče, pozvala Vladu da zaštiti Goli otok i Svetog Grgura te predstavila virtuelni vodič kroz istoriju logora. “Zabrinjava što se nakon isteka rešenja o preventivnoj zaštiti Golog otoka u 2019. godini nastavlja daljnja devastacija preostalih zgrada. Ponovo smo pozvali Ministarstvo kulture i medija na izdvajanje sredstava za izrađivanje konzervatorske podloge i zaštitu”, saopšteno je juče iz Documente. Ocenili su da jučerašnje Vladino saopštenje, u kojem se navodi da im je “stalo do toga da osiguraju adekvatno obrazovanje mladih generacija da se ta strašna zlodela ne bi nikada zaboravila”, ne prati zaštita mesta stradanja. U Documenti se pitaju gde će se odvijati obrazovni programi ako ruševine logora postanu opasne za posetioce.
Grad Vukovar sedmu godinu za redom nastavlja uspešnu praksu organizovanja jednodnevnih izleta za penzionere u Bizovačke toplice u letnjim mesecima, a koja uključuje i druženje gradonačelnika sa sugrađanima treće životne dobi. Tim povodom gradonačelnik Penava je sa suradnicima juče posetio vukovarske penzionere na ovom izletu, naglasivši zadovoljstvo projektom koji svake godine nailazi na pozitivne reakcije i na koji se odaziva velik broj penzionera. „Preko 1500 vukovarskih penzionera svake je godine deo ovog lepog projekta, što najbolje govori o njegovoj svrsi, a to je poboljšanje kvalitete života građana Vukovara treće životne dobi. Uprkos današnjem lošijem vremenu, vedrog duha i dobre atmosfere među našim penzionerima nije nedostajalo, a upravo s tim ciljem Grad Vukovar im kroz razne mere posvećuje, i nastaviće da posvećuje posebnu pažnju“, istakao je gradonačelnik i zahvalio Hrvatskom udruženju penzionera i invalida rada Grada Vukovara te Bizovačkim toplicama na uspešnoj dugogodišnjoj saradnji.
U Hrvatskoj je juče evidentirano 720 novih slučajeva zaraze koronavirusom, a 16 osoba je umrlo, saopštio je Nacionalni štab civilne zaštite. Broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj je 5515, a među njima je 601 pacijent na bolničkom lečenju, od čega je na respiratoru 20 pacijenata.