Stranka Glas saopštila je juče da ne sme biti oklevanja u zabrani ustaškog pozdrava “Za dom spremni” jer nijedna civilizovana zemlja ne bi tolerisala takve simbole u svom javnom prostoru. “HDZ-ov ministar Medved je jasno dao do znanja da Plenkovićeva Vlada nema nameru zabraniti ustaški pozdrav ‘Za dom spremni’. Pravda to time da su preporuke infamoznog Veća za suočavanje s prošlošću dovoljne”, navodi se u saopštenju. Smatraju da zbog toga gotovo na svakom državnom događanju redovno gledamo skandalozne slike s ustaškim obeležjima, pri čemu se svaki put raspravlja da li je to u redu ako je reč o uniformama HOS-a. “Ustaški simboli i pozdravi slave zločinački režim koji je odgovoran za najgore zločine protiv čovečnosti u istoriji. Zato nema i ne može biti oklevanja niti izuzetaka i nijedna civilizovana država ne bi ih tolerisala u javnom prostoru”, poručuje Glas. Dodaju da premijer Plenković uporno odbija smestiti Hrvatsku među civilizovane zemlje. “S obzirom na to da se voli kititi evropskim vrednostima i praviti važan svojim statusom i prijateljstvima među evropskim narodnjacima, savetujemo mu da prijatelje i kolege, recimo Angelu Merkel, pita šta misle o zabrani službenog pozdrava nacističkih poltrona”, navodi se u saopštenju.
Istoričar Ivo Goldstein gostovao je u Dnevniku N1 televizije gde je komentarisao poteze vladajućih na dan obeležavanja sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima. “Ja mislim da nažalost ovaj dan, koji je mogao poslužiti da se kulture sećanja uravnoteže, da se ide prema nekom smirenju, pridonose novom razbukatavanju polemika koje ne vode nikuda”, rekao je Goldstein između ostalog i dodao da polaganje venca na grobnici narodnih heroja, što je ministar Medved rekao da je učinio, ne može biti ekvivalent odlasku u Jasenovac. “Grobnica narodnih heroja ima sasvim drugo značenje i sasvim drugačiju poruku, ona se može posetiti i mogu se tamo položiti venci na druge datume, ne na ovaj, nego na recimo Dan pobede, to je primeren datum kada se polažu venci na tom mestu”. Govorio je i preporukama Veća za suočavanje s prošlošću rekavši da je bio jedan od 17 članova tog veća i da ima tri i po godine kako su ti zaključci doneseni. „To je tzv. Dokument dijaloga, na interentu je i svako ga može čitati. U ove tri godine ima niz nesporazuma i nepoznavanja tog dokumenta i onda ga se pogrešno citira. Smernice su jasne i one kažu da bi Vlada na osnovu neosporne činjenice da je ‘Za dom spremni’ poziv na zločin iz mržnje i da bi to trebao biti zabranjeni pozdrav, u posebnim okolnostima, posebnom zakonskom odredbom trebala odlučiti da se taj ‘Za dom spremni’ u nekim situacijama može koristiti, odnosno u situacijama kada se vrši komemoracija branitelja koji su pali pod tim simbolima, dakle, onih koji su se borili u jedinicama HOS-a. To znači da je Vlada u ove tri godine trebala doneti određene zakonske odredbe, a to nije učinila.” Na pitanje šta misli, zašto Vlada nije donela zakonsku odredbu, rekao je da su oklevali jer nemaju nemaju hrabrosti lupiti šakom o sto i napraviti ono što bi morali, a to je zabraniti ili u posebnim slučajevima dozvoliti ‘Za dom spremni’, a u svim ostalim slučajevima sankcionisati, zaključio je Goldstein.
Odluka o masovnom testiranju dece na antitela koronavirusa, koja se upravo provodi u delo u Izraelu da bi se istražilo koliko je dece do sad razvilo imunitet protiv koronavirusa i osiguralo mirniji početak školske godine u toj zemlji, nije primer koji bi Hrvatska trebala slediti jer nema stručnog oslonca, tvrde u Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo. “Serološko ispitivanje dece nema nikakvog smisla jer u svetu ne postoji odobren serološki test čiji se rezultati mogu adekvatno tumačiti i odrediti granica antitela koja bi bila »sigurna«”, rekla je za Novi List epidemiologinja Zavoda Iva Pem Novosel. Takvo rešenje bilo bi prejednostavno, a uz to i prilično skupo, ali čak i da je finansijski dostupno za masovno testiranje dece u Hrvatskoj, ne bi garantovalo siguran početak školske godine. “Samo prisustvo antitela ne garantuje da se osoba ne može opet zaraziti. To bi mogao jedino test koji pokazuje nivo neutrališućih antitela koronavirusa, što je komplikovana pretraga gde se otkrivaju takva antitela, a sve to traje dve nedelje”, objašnjava Pem Novosel. “Prisutnost antitela ne može se ignorisati jer nije isto imate li takva antitela ili nemate. Ko ih nema, zna na čemu je, ali onaj ko ima antitela ne može znati da li je to nivo koji ga štiti od bolesti”, naglasila je Pem Novosel.
Talas poskupljenja, koji je zahvatio Hrvatsku, mogao bi se nastaviti. Naime, nakon poskupljenja ulja, šećera, voća i povrća, najavljuje se da će poskupiti i meso i to 5 do 10 kuna po kilogramu. S druge strane, ekonomisti tvrde da će se cene do zime stabilizovati. Uzroci su ili spoljne ili unutrašnje prirode, od pandemije, globalnih, ali i lokalnih poremećaja u proizvodnji hrane, klimatskih promena, pada svetskih zaliha pa sve do povećane potražnje Kine. “Danas bi minimalna košarica iznosila negde oko 7800 kuna, međutim ona nekakva prosečna košarica koja je dostojna življenja, ne preterana, nekakva koja bi zadovoljila normalne potrebe domaćinstva, kreće se negde oko 10 i po hiljada kuna”, rekao je sindikalist Krešimir Sever i dodao da to znači da jednom prosečnom hrvatskom domaćinstvu nedostaje jedna četvrtina potrebnih prihoda da pokriju svoje redovne mesečne prihode. Ekonomski stručnjaci su ipak optimistični. “Cene će se smiriti do kraja ove godine, već vidimo stabilizaciju energenata, nafta je pala u odnosu na prošlu nedelju. Tako će se to do kraja godine polako smiriti jer treba neko vreme da proizvođači hrane odgovore na veliku potražnju. Proizvodni kapaciteti nisu mogli brzo reagovati”, pojasnio je ekonomski stručnjak Damir Novotny.
Vinkovci su ušli među deset hrvatskih gradova po broju zaposlenih na 1000 stanovnika, objavili su iz Grada Vinkovaca pozivajući se na podatke Državnog zavoda za statistiku. Prvi na listi je Varaždin sa 630 zaposlenih na 1000 stanovnika dok su Vinkovci na desetom mestu s 401 zaposlenim na 1000 stanovnika, navodi Grad. Pročelnik Upravnog odeljenja za privredu Hrvoje Niče rekao je da su do početka epidemije uspeli popuniti obe preduzetničke zone, Jošine i Zalužje. U postupku je proširenje zone Zalužje, koja će umesto 39 hektara imati više od 188 hektara površine za nove preduzetnike i otvaranje novih radnih mesta. – To dovoljno govori o potencijalima koje posedujemo, ali koje prepoznaju i preduzetnici i investitori. Takođe, nakon što smo popunili i sve kapacitete u Tehnološkom parku, 2020. u februaru smo otvorili i Preduzetnički inkubator, koji je već u prvoj polovini ove godine bio popunjen te tamo sada 18 preduzetnika razvija nove inovativne proizvode, procese i usluge – istakao je Niče.