Od ponoći u Srbiju mogu ući svi građani Hrvatske koji imaju potvrdu o potpunom vakcinisanju ili prebolenju bolesti covid 19. Odluka je donešena na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije, a Hrvatska je među 16 zemalja koje su obuhvaćene liberalizacijom mera, za čije se državljane dopušta ulaz uz potvrdu o vakcinisanju, prebolenju ili uz brzi antigenski test. Do sada su u Srbiju mogli ući samo oni koji imaju srpsko državljanstvo, potvrdu da su se vakcinisali, ali u Srbiji ili negativan PCR test.
EU digitalne Covid potvrde o vakcinisanju od juče vrede do 270 dana te se njihov status može proveriti i u mobilnoj aplikaciji CovidGO, saopštila je Agencija za komercijalnu delatnost. Trajanje ranije izdanih potvrdi automatski će se produžiti te nije potrebno ponovo podnositi zahtev. U mobilnoj aplikaciji CovidGO može se proveriti i status potvrde koji je u skladu s hrvatskim pravilima verifikacije. “EU digitalnu Covid potvrdu o vakcinisanju mogu dobiti osobe koje su vakcinisane s obe doze vakcina protiv bolesti Covid-19, proizvođača Pfizer, Moderna ili AstraZeneca te osobe koje su vakcinisane s dve doze različitih vakcina koja se primaju u dve doze. Potvrda će u oba slučaja, u skladu s novim pravilima, vrediti 270 dana od dana vakcinisanja drugom dozom”, navodi se u saopštenju Agencije. Osobe koje su vakcinisane vakcinom Janssen, koje se prima u jednoj dozi, od sada potvrdu mogu zatražiti 15. dan od primanja doze vakcine, a potvrda će im takođe vrediti 270 dana od dana vakcinisanja. „Potvrdu mogu zatražiti i osobe koje su vakcinisane jednom dozom Pfizera, Moderne ili AstraZenece koje unazad 180 dana od dana primanja vakcine imaju pozitivan test. Potvrdu mogu zatražiti od dana vakcinisanja te će im ona vrediti 270 dana”, navodi se u saopštenju.
Za deo Hrvatske od ponedeljka na snagu stupaju strože epidemiološke mere. Radi se o svih šest županija na Jadranu te gradove Novalju, Senj i Karlobag. Broj okupljenih bez covid potvrda na navedenom se području ograničava na 50 osoba, a na događajima na kojima osobe imaju covid potvrde može biti hiljadu lica, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za medije šef Nacionalnog štaba civilne zaštite Davor Božinović.
Hrvatski premijer Andrej Plenković juče je na reakciju Narodne banke Srbije na odabir Nikole Tesle za hrvatske kovanice evra poručio da oni mogu imati rezerve i svoj stav, ali nemaju nikakav uticaj. “Nikola Tesla se rodio u Smiljanu na području Hrvatske, živeo je uglavnom u SAD-u. Građani su ti koji su sugerisali da na jednoj od kovanica bude i Nikola Tesla, mi nikoga nikome ne uzimamo”, poručio je Plenković. Dodao je da je to još jedna velika gesta Hrvatske, s obzirom na to da je Tesla po nacionalnosti bio Srbin, istakvši da je njegova veličina bila neupitna u globalnim razmerima. “Možemo biti samo ponosni na to, ne vidim zašto bi to bilo kome trebao biti problem. Obrnuto, ja bih rekao ‘čestitam’, to bi bio moj stav da sam na čelu Narodne banke Srbije”, istakao je premijer Plenković.
Potpredsednik Vlade Boris Milošević poručio je juče na svom facebooku da je ponosan što su građani izabrali da na hrvatskim evro kovanicama bude Nikola Tesla, dodavši da su mu time na neki način vratili dug za vremena kada je bio nepravedno prećutkivan i izopšten. “Ponosan sam i srećan upravo zbog činjenice da su građani Teslu predložili i pogurali u izbor čoveka kojem materijalno bogatstvo za života nije predstavljalo vrednost za koju se treba boriti, a sada će biti na kovanici valute koja ima vrednost i praktičnu upotrebu u celom svetu”, napisao je Milošević dodavši da apsolutno podržava tu odluku.
Državni zavod za statistiku objavio je juče analizu migracija stanovništva Hrvatske u 2020. iz koje je vidljivo da je saldo migracije bio negativan, ali manje nego u prethodnim godinama ove decenije. Tokom prošle godine taj saldo je bio -632 osobe. U 2020. u Hrvatsku se iz inostranstva doselilo 33 414 osoba, a u odselilo 34 046 osoba. Kako je u 2020. bilo više odseljenih nego doseljenih, reč je o negativnom migracijskom saldu, odnosno mehaničkom padu broja stanovnika države. Kada se gledaju podaci Državnog zavoda za statistiku za ovu deceniju, odnosno od 2011. do 2020. godine, vidljivo je da je od 2011. do 2017. rastao broj ljudi koji se odselio iz Hrvatske, a zatim je počeo padati.
U Tokiju su juče paljenjem olimpijskog plamena svečano otvorene 32. Olimpijske igre. Plamen je upalila četverostruka “grand slam” pobednica, japanska teniserka Naomi Osaka, a sama ceremonija otvaranja je počela vatrometom, a zatim je odana počast žrtvama pandemije koronavirusa zbog koje se Igre i održavaju s jednogodišnjom odgodom, kao i žrtvama terorističkog napada na Olimpijske igre u Minhenu 1972. Nakon uvodnog dela usledila je parada sportskih delegacija iz 206 zemalja. Tradicionalno, prvi su izašli sportisti iz Grčke, a poslednji domaćini Japanci, dok je Hrvatska je bila 62. na redu. Hrvatsku zastavu nosili su zlatni s poslednjih Igara u Rio de Janeiru, atletičarka Sandra Perković i strelac Josip Glasnović, a iza njih je bila otprilike trećina hrvatskih sportista koji će nastupiti u Tokiju od 59 koliko ih se takmiči. Iz svečane lože Olimpijskog stadiona hrvatske sportiste pozdravila je bivša predsednica, a sada članica Međunarodnog olimpijskog odbora Kolinda Grabar-Kitarović. Zastavu srpske delegacije nosili su košarkašica Sonja Vasić i vaterpolista Filip Filipović, a na ovogodišnjem izdanju Igara, Srbiju će predstavljati 86 sportista.