Nakon dugogodišnje uspešne saradnje na različitim projektima, vukovarsko Veleučilište Lavoslav Ružička danas je potpisalo Sporazum o saradnji s Hrvatskim zavodom za zapošljavanje. Sporazum su potpisali dekan Veleučilišta, Željko Sudarić i direktor HZZ-a, Ante Lončar, a potpisivanju je prisustvovala i šefica vukovarske Područne kancelarije HZZ-a, Jasna Kolar. Dekan Sudarić je tom prilikom istakao da je sklapanjem Sporazuma formalizovana dugogodišnja saradnja sa HZZ-om. Podsetio je na jedan od projekata, odnosno Klub za zapošljavanje koji je realizovan sa ciljem da pomogne studentima da se pripreme za tržište rada. Buduća saradnja će se zasnivati na razmeni stručnjaka, prijavljivanju na različite projekte, a sve sa namerom lakšeg zapošljavanje studenata. Direktor centralne kancelarije HZZ-a, Ante Lončar istakao je važnost Sporazum, koji će produbiti naučno-istraživački rad između HZZ-a i Veleučilišta, a koji se tiče tržišta rada na području Vukovarsko-sremske županije, daljnjoj saradnji oko obavljanja studentske prakse i budućih programa, koji će biti realizovani na Veleučilištu. Naglasio je da se Zavod kroz utvrđene smernice usmerio na razvoj ljudskih potencijala i celoživotno obrazovanje. Predstojnica vukovarskog Zavoda za zapošljavanje, Jasna Kolar podsetila je na povećanje broja zaposlenih u prva dva meseca ove godine, a o saradnji s Veleučilištem ukazala na značaj njegovog preselenja u nove prostorije, odnosno nekadašnji Radnički dom u Borovu naselju, čime će biti stvorene mogućnosti za uvođenje novih programskih smerova, koji su usklađeni sa potrebama na tržištu rada.
Na jutros održanoj telefonskoj sednici Vlade Republike Hrvatske je donesena Uredba o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata. Uredba stupa na snagu u ponoć, vrediće 14 dana, a doćiće do pojeftinja svih goriva. Litra benzina će koštati 1,40 evra, što je pojeftinjenje od 3 centa, dizel će da košta 1,30 evro, što je jeftinije za 2 centa, te će tako, prvi puta od juna 2021. godine, koštati ispod 10 kuna po litri. Za dva centa će pojeftiniti i plavi dizel i od ponoći će da košta 81 cent.
Oko 200 hiljada ljudi ne živi u Hrvatskoj, ali ovde ima zdravstveno osiguranje. U velikoj meri reč je o pograničnim radnicima ili ljudima koji po evropskim pravilima mogu da budu osigurani u Hrvatskoj, ali ima tu i onih koji su u sivoj zoni. HZZO veruje da će novom merom barem donekle smanjiti mogućnost za manipulaciju. „Osigurane osobe HZZO-a su i one koje nemaju prebivalište u Hrvatskoj, ali se osiguravaju prema evropskim propisima o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti. Radi se o, na primer, članovima porodica osiguranih koji rade u Hrvatskoj, ali tu ne žive, pojasnila je Dijana Vuksan iz Službe za zdravstveno osiguranje HZZO-a. Od 1. aprila na snagu su stupile zakonske izmene prema kojima se osigurani, koji se vode kao nezaposleni, do kraja juna trebaju javiti u HZZO za proveru svog statusa. Nakon toga se HZZO-u moraju lično javiti jednom u tri meseca, da bi se utvrdilo ispunjavaju li i dalje sve uslove za osiguranje, kao nezaposleni. Iz HZZO-a veruju da će takvom praksom barem donekle smanjiti veliku razliku između broja stanovnika i broja zdravstveno osiguranih.
Predsednik školskog sindikata Preporod rekao je da su Vladi na pregovaračkom sastanku o izmenama temeljnog kolektivnog ugovora za javne službe izneli paket zahteva vezanih uz dodatke na platu i hitno zatražili pregovore o platama. Vlada je ponudila povećanje regresa za 20 evra ove godine, a da bi se o svemu ostalom, ugovaranje božićnice i uskršnjice, tek trebalo pregovarati pa smo takvu ponudu razmotrili i ocenili je uvredljivom za sve zaposlene u javnim službama, izjavio je Stipić novinarima. Sindikati očekuju početkom maja na prvom sastanku otvaranje pregovora o povećanju osnovice. Stipić je rekao da ih je na taj korak izazvala Vlada rekavši da u paketu moraju da sagledaju i porast 2 odsto osnovice od 1. aprila, dogovoren davno, koji i tada nije bio dovoljan te ga je rast životnih troškova u međuvremenu dodatno obezvredio. Drugi zahtev je povećanje regresa za najmanje 50 evra, treći je povećanje božićnice za 50 evra, a četvrti zahtev je novo materijalno pravo zaposlenima u javnim službama – uskrsnice za 2024. u visini 100 evra za sve radnike, a 200 za članove sindikata koji su pregovarali o kolektivnom ugovoru.
Više od 93 odsto učitelja susrelo se s neprimerenim ponašanjem roditelja svojih učenika, a 40 odsto ih se susrelo s pritiscima roditelja za povećanjem ocene, pokazala je anketa u kojoj je učestvovalo 2811 učitelja i nastavnika osnovnih i srednjih škola. Anketa provedena online je deo projekta Puls škole koji su zajedno pokrenuli tim naučnika s Filozofskog fakulteta u Zagrebu i izdavač udžbenika Profill Klett uz podršku Sindikata hrvatskih učitelja i Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama. Istraživanje je, između ostalog, pokazalo da su učitelji i nastavnici u proseku doživeli gotovo devet različitih oblika neprimerenog ponašanja ili postupaka roditelja prema učiteljima ili u odnosu prema školskim obavezama deteta. Nasilno, fizičko ili verbalno, ponašanje roditelja doživelo je 29,7 odsto učitelja i nastavnika, a 85 odsto ispitanih takve situacije smatra najvećim problemom u odnosu s roditeljima. Pritiske za povećanje ocene doživelo je 40 odsto učitelja, čak 72 odsto njih susrelo se s roditeljima koji su radili neprimereno velik pritisak na dete zbog ocena, a 52,4 odsto s roditeljima koji očekuju da im učitelji budu stalno dostupni. Osvrnuvši se na dobijene rezultate, voditelj istraživanja Dragan Bagić napomenuo je da je škola složen sistem u kojem postoje brojni društveni odnosi, od kojih su neki striktno regulisani, dok za neke ne postoje norme ponašanja ili su se s vremenom izgubile. “S obzirom na to da tradicionalne norme koje su regulisale taj odnos očito više ne vrede, potrebno je razvijati nove norme ponašanja u tom odnosu”, istakao je Bagić.