Premijer Andrej Plenković uručio je juče 52 ugovora o dodeljivanju bespovratnih sredstava za investicione projekte javnog vodosnabdevanja i odvođenja te za ruralni razvoj dečjih vrtića, kulturnih i vatrogasnih domova, ukupne vrednosti 565 miliona kuna. Uručivani su ugovori iz Mehanizma za oporavak i otpornost kroz aktivnosti u okviru Nacionalnog plana oporavaka i otpornosti 2021. – 2026. Vlada je uručila 25 ugovora za sisteme javnog vodosnabdevanja i odvođenja, ukupne vrednosti 394 miliona kuna, od čega je 241 milion kuna bespovratnih sredstava EU. Uručeno je i 27 ugovora u okviru Mere 7 iz programa ruralnog razvoja, ukupne vrednosti od 155 miliona kuna, pri čemu je ukupna vrednost investicija veća od 171 milion, a reč je o ulaganjima u građenje ili konstrukciju dečjih vrtića, društvene ili sportske objekte te vatrogasne domove. “Poenta je da smo spojili Nacionalni plan oporavka i otpornosti kao novi dodatni instrument razvoja i ubrzanoga privrednog razvitka Hrvatske s aktivnostima iz Mere 7, koja ima puno širi obim”, rekao je Plenković i pojasnio da je to spajanje napravljeno sa ciljem da javnost osvesti o tome koliko je konkretnih projekata koji se provode i koliko ih je širom Hrvatske koji su usmereni na podizanje kvalitete života građana i bolju infrastrukturu.
Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost objaviće 30. marta Javni poziv vredan 100 miliona kuna, kojim će pravnim osobama sufinansirati sisteme za korištenje obnovljivih izvora energije, najavljeno je danas iz Fonda. “Poziv koji objavljujemo je vredan 100 miliona kuna i biće dostupan širokom krugu korisnika od kojih mnogi radi poskupljenja energenata imaju povećane troškove poslovanja. Primenjivanjem ovakvih sistema mogu osigurati racionalnije korištenje energije, ali i niže troškove”, istakao je direktor Fonda Siniša Kukić. Da bi osigurali i do 1,4 miliona bespovratnih sredstava, na poziv će se moći javiti jedinice regionalne i lokalne samouprave, tela državne uprave, ostali budžetski i vanbudžetski korisnici, ustanove, zadruge, trgovačka društva, obrtnici, OPG-ovi, privatni iznajmljivači, kao i samostalne delatnosti i ostali pravni subjekti osim udruženja. To po prvi puta uključuje i upravnike višestambenih zgrada, koji će se moći prijaviti uime suvlasnika, te verske zajednice. Onima koji se prijave na raspolaganju je 40, 60 ili 80 procenata sufinansiranja, zavisno o lokaciji na kojoj se projekat provodi.
U poslednje tri nedelje broj obolelih od gripe raste tako da je prošle nedelje zabeleženo rekordnih 355 novoobolelih, a ovosezonska gripa odnela je u Hrvatskoj i jedan život. Za razliku od prošle godine, kada nije bilo gripe u Hrvatskoj, u martu ove godine evidentira se sve više slučajeva, a do sada je detektovano i 25 slučajeva tzv. flurone, kombinacije infekcija gripe i koronavirusa. Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo su do sada prijavljena i 192 slučaja hospitalizacije zaraženih, izjavila je za agenciju Hina epidemiologinja Diana Mayer.
Vlada je prihvatila izveštaj ministra pravosuđa Ivana Malenice o provedenom postupku proveravanja potpisa birača dve referendumske inicijative, “Dosta je stožerokratije” i “Odlučujmo zajedno”, koje su prikupile dovoljno potpisa. “Za obe referendumske inicijative utvrđen je dovoljan broj potpisa, dakle 10 odsto od ukupnog broja birača”, rekao je Malenica. U postupku proveravanja potpisa za inicijativu “Dosta je stožerokratije” provereno je 397 133 potpisa, od kojih je 372 635 punovažno. Kod inicijative “Odlučujmo zajedno!” provereno je 394 447 potpisa birača, od kojih je 370 310 punovažno. Postupak proveravanja potpisa birača proveden je na zakonit i maksimalno transparentan način, istakao je Malenica, dodavši da su predstavnici inicijativa bili prisutni u svim fazama postupka, od preuzimanja kutija, unošenja podataka i proveravanja, do vraćanja kutija Hrvatskom saboru.
Predsednik Domovinskog pokreta Ivan Penava rekao je da će kroz novootvorenu Političku akademiju DP-a raditi na pripremanju kadrova da bi u budućnosti mogli preuzeti upravljanje Hrvatskom te da bi ljude vaspitali i rasteretili “komunističkog mentalnog sklopa bivše države”. ‘Naš je cilj top Hrvatska, Hrvatska koja je otvorena za biznis, Hrvatska u kojoj svaki građanin i svaki preduzetnik imaju jednake šanse, a to upravo nameravamo postići kroz alate poput ove Političke akademije’, rekao je Penava na konferenciji za medije.
Koalicija za dostojanstvenu platu upozorila je juče da u Hrvatskoj prosečna plata iznosi samo dve trećine dostojanstvene plate, zatraživši od Vlade da donosi politike koje će postupno garantovati dostojanstvenu platu za sve zaposlene. “Dostojanstvena plata znači da si od nje možemo priuštiti kvalitetan standard, što uključuje plaćanje redovnih, ali i iznenadnih troškova te štednju”, rekla je članica koalicije Sandra Kasunić iz Centra za mirovne studije. Prema kalkulaciji Koalicije dostojanstvena plata za Hrvatsku pre poslednjih poskupljenja iznosila je 10 428 kuna dok je prema podacima iz 2021. prosečna plata iznosila dve trećine tog iznosa. “Ti iznosi pokazuju da je dostojanstvena plata za sve nas u Hrvatskoj za sada daleka budućnost”, ocenila je Kasunić, napomenuvši da je to Ustavna kategorija i osnovno ljudsko pravo koje je Hrvatska priznala. Iako je vlada paketom mera za ublažavanje poskupljenja, po njenim rečima, pokazala socijalnu osetljivost, problem je što paket ne uključuje sve radnike. “Naš apel vladi je da proširi paket mera na one radnike koji ne zarađuju dostojanstvenu platu i zahtevamo da vlada donosi politike kojima će postepeno garantovati implementaciju svih socijalnih i ekonomskih prava”, poručila je Kasunić.
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju Saveznu republiku Jugoslaviju, počeli su na današnji dan pre 23 godine. Za 78 dana poginulo je između 1200 i 2500 ljudi. Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija. Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19 časova i 45 minuta započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25 hiljada stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999., da bi tri dana posle toga počelo povlačenje snaga Jugoslavije sa Kosova i Metohije.
U okviru 22. kola 3. hrvatske fudbalske lige-istok, Vuteks-Sloga Vukovar juče je kod kuće pobedila Bedem iz Ivankova rezultatom 2:0. Vukovar 1991 je u Dardi pobedio istoimenu ekipu 3:0 i time se učvrstio na vrhu tabele sa 55 bodova, dok je Vuteks-Sloga 15. sa 21 bodom.