U Vukovaru je danas održana završna konferencija projekta Insport, koji je bio usmeren na uključivanje dece s teškoćama u razvoju u zajednicu kroz sport i koji je bio vredan gotovo milion i po kuna, od čega se 1,2 miliona sufinansiralo iz Evropskog socijalnog fonda. Nosioc projekta je bila Javna ustanova Sportski objekti Vukovar, a partneri na projektu Grad Vukovar, OŠ Josip Matoš Vukovar i Udruženje roditelja dece s teškoćama u razvoju Vukovarski leptirići. Voditeljka projekta Ivona Vrebac je rekla da su, iako je projekat koji je trajao tri godine, bio namenjen za 60 korisnika, na koncu uključili njih 65. Cilj projekta je bilo osigurati veću dostupnost sportskih programa i sadržaja za decu i mlade s teškoćama u razvoju, rekla je Vrebac i naglasila da se sportske aktivnosti, iako je projekat završen, nastaviti kao i do sada. Gradski pročelnik za obrazovanje Darko Dimić istakao je da je značaj ovog projekta za Grad Vukovar povećavanje inkluzije dece s teškoćama u razvoju u društvo kroz sportske aktivnosti te da je u sklopu projekta INsport napravljena sprava za igranje na dečjem igralištu na Olajnici.
U Hrvatsku je do sada ušlo 9 i po hiljada raseljenih osoba iz Ukrajine, rekao je danas načelnik Sektora za dežurstva i koordinaciju Direkcije civilne zaštite Tomislav Marević. I dalje su to većinom žene i deca, a velika je solidarnost hrvatskih građana i velik broj ljudi je smešten privatno, rekao je Marević u emisiji Hrvatskog radija te je izrazio zadovoljstvo Vladinom odlukom o finansiranju stambenog zbrinjavanja izbeglica u pojedinačnom smještaju. „Dobili smo sada veliku stvar odlukom Vlade da će vlasnici privatnih objekata u koje će biti smešteni izbegli ljudi iz Ukrajine, imati neku nadoknadu”, rekao je Marević i dodao da će Direkcija civilne zaštite sa svakim korisnikom nekretnine i vlasnikom tog objekta sklopiti ugovor. „Pripremićemo poziv svim zainteresovanim osobama. Imaćemo bazu podataka da bi vreme čekanja iz prihvatnog centra bilo što kraće i da ljudi automatski idu prema svojim odredištima”, najavio je Marević.
Direktorka Hrvatskog udruženja poslodavaca Udruženja malih i srednjih preduzetnika Anny Brusić rekla je za Hrvatski radio da je poslovna zajednica zainteresovana za zapošljavanje izbeglica iz Ukrajine. “Treba nam još malo vremena da sistem u potpunosti profunkcioniše. Da bi došlo do pravog zapošljavanja, moraju se neke procedure pojednostaviti ili neko državno telo treba reći da ne očekuje da se u ovom trenutku od ukrajinskih radnika traže svedočanstva ili diplome”, rekla je Brusić i dodala da očekuju da država donese odluku da ne trebaju svedočanstva za pojedina zanimanja, a za ona gde se misli da je potrebno imati svedočanstva, može se uvesti sistem mentorstva.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 11 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem, a preminulih nije bilo, te je njihov broj i dalje 469. Trenutno je u županiji 15 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti, a u proteklom danu testirano je 119 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 7 je pozitivnih iz sistema zdravstva, a iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 6 nastavnika i 67 učenika.
U poslednja 24 časa zabeležen je 2061 novi slučaj zaraze koronavirusom te je broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj danas ukupno 11 448. Među njima je 631 pacijent na bolničkom lečenju, od toga je na respiratoru 41 pacijent, a od posledica kovida-19 preminulo je devetero ljudi. Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti i danas je objavio kartu, a na najnovijoj Hrvatska više nije cela označena tamnocrvenom bojom. Sada je kontinentalna Hrvatska, s izuzetkom Zagreba, u crvenom, što je jedan stepen niže. Na Centrovoj karti regiona država članica Evropske unije se upotrebom boja označava potencijalni stepen rizika od zaraze, a temelji na 14-dnevnoj stopi prijavljenih slučajeva, vakcinisanja i testiranja.
Iz policijske uprave vukovarsko-sremske u saopštenju za javnost podsećaju da dolaskom sunčanih i toplijih dana građani lepo vreme koriste za obavljanje radova na otvorenom pa tako i za spaljivanja trave i korova na poljoprivrednim i drugim površinama, koje uz nedostatak opreza često dovede do većih požara. S ciljem prevencije požara na otvorenom, iz policije upozoravaju građane koji spaljuju korov, suvo raslinje, granje i slično, da svako nekontrolisano loženje vatre na otvorenom prostoru može prouzrokovati požar. U slučaju paljenja vatre iz policije apeluju i pozivaju sve građane da obrate posebnu pažnju pri kontroli vatre i rukovanju lako zapaljivim predmetima i supstancama. Građani su prilikom paljenja dužni preduzeti potrebne mere opreza, a to su da se spaljivanja obavljaju samo danju i po mirnom vremenu, pre početka loženja vatre o tome treba obavestiti merodavnu vatrogasnu jedinicu, da oko mesta na kojem će ložiti vatru očiste travu i drugi zapaljivi materijal, da osiguraju vodu i druga sredstva za gašenje i da ne napuštaju mesto loženja dok se vatra nije u potpunosti ugasila, podsećaju iz policije te dodaju da je u slučaju nekontrolisanog širenja vatre potrebno odmah obavestiti vatrogasce i početi s gašenjem. Zakonom o zaštiti od požara propisano je da je svaka fizička i pravna osoba, telo državne vlasti te jedinica lokalne i regionalne samouprave dužna delovati na način kojim se ne može izazvati požar, a prema istom Zakonu svaka fizička i pravna osoba odgovorna je za neprovođenje mera zaštite od požara, izazivanje požara kao i za posledice koje iz toga nastanu. Za nepridržavanje ovoga propisana je novčana kazna za fizičku osobu u iznosu od 15 do 150 hiljada kuna ili kazna zatvora do 60 dana ako se radi o namernom izazivanju požara, odnosno novčana kazna od 2000 do 15 hiljada kuna ako se radi o slučajnom izazivanju požara.