Iz Gradske uprave su obavestili da je započeto sa delomičnim paljenjem ugašenih rasvetnih tela na području Grada Vukovara. Naime, zbog zimskih vremenskih uslova i slabije vidljivosti, a vodeći se isključivo sigurnošću građana, donesena je odluka da će se u saobraćajno frekventnijim ulicama pojačati javna rasveta. Sa paljenjem rasvetnih tela će se krenuti od periferije prema centru grada, a za kompletno izvršenje ovog posla potrebno je 20-ak dana. S ciljem racionalnog trošenja javnih sredstava, javna rasveta na štalištima i manje frekventnim ulicama i dalje ostaje redukovana.
U okviru aktuelnog časa jučerašnje sednice Gradskog veća Vukovara većnik HDZ-a Stjepan Mađarac se osvrnuo na obeležavanje Dana sećanja na žrtvu Vukovara te pitao da li Grad planira da uredi pitanje postavljanja spomen obeležja. U toku je izrađivanje predloga kojim će se imenovati telo ispred Grada Vukovara koje će odlučivati o načinu i odobravanju postavljanja spomenika, a koje će činiti osobe koje su svojom strukom vezane za urbanizam i umetnost te Domovinski rat, odgovorio mu je gradonačelnik Penava. Većnica Majda Jakša iz HDZ-a je ispred stanara Ulice SR Nemačke na Sajmištu koja je sanirana samo do raskrsnice s Dugom ulicom, pitala da li će se ulica dalje sanirati u etapama. Pročelnik za komunalnu privredu Dražen Čulig je rekao da je sanacija podeljena u tri faze, od koje je prva sanirana, druga faza obuhvata deonicu do Radničke ulice a treća do Ulica Veća Evrope. „Problem je dotrajala kanalizaciona mreža te se prvo mora sanirati navedeni cevovod što okvirno iznosi 4,5 miliona kuna, dok rekonstrukcija same ceste iznosi oko 15 miliona kuna. Nakon što Vodovod grada Vukovara sanira postojeći cevovod, Grad će sanirati navedenu saobraćajnicu koja je uz Dugu ulicu i Lipovački put prioritet”, pojasnio je Čulig.
U Vukovaru je održana koordinacija načelnika štaba civilne zaštite gradova Vukovarsko-sremske županije, pod predsedanjem župana Damira Dekanića. Glavna tema je bila nastavak provođenja Sporazuma o sufinansiranju opremanja i osposobljavanja operativnih snaga i udruženja od interesa za civilnu zaštitu na području Županije za period 2020. – 2024. godine. Župan Dekanić je prisutne obavestio da je i za narednu godinu osigurano 300 hiljada kuna u budžetu, što je glavni preduslov za nastavljanje provođenja Sporazuma i osposobljavanja operativnih snaga i kupovinu specijalističke opreme. Do sada je putem Sporazuma od 2010. godine kupljena specijalistička i skupna oprema za vatrogasne jedinice, HGSS, Gradska društva Crvenog krsta i Klub podvodnih aktivnosti. Značajna sredstva uložena su i u edukacije, seminare, obnove sertifikata i vežbe.
Hrvatski sabor juče je zaključio raspravu o državnom budžetu za 2023. godinu. Za HDZ budžet je realan i uravnotežen, održiv i odgovoran, a za opoziciju je promašen, ziheraški i lažan, dobar samo za državu i Vladu. Budžet štiti najranjivije, ukupan trošak mera od 2023. do 2025. za pomoć građanima i privredi je više od 643 miliona evra, rekla je HDZ-ova Grozdana Perić i dodala da se ogromna sredstva ulažu u ljude, u povećanje plata, u ribarstvo, poljoprivredu, subvenciju cene gasa i struje, povećanje penzija i stipendija. Marijan Pavliček iz Hrvatskih suverenista naglasio da se 100 miliona kuna predviđa za dobrovoljno spajanje opština kojih je, sa gradovima, 555 i brojne služe samo sebi. Vlada je donela okvir za to, postoje države koje su imale prisilna spajanja i ta se praksa pokazala izuzetno lošom, rekao mu je ministar finansija Marko Primorac, koji se zahvalio zastupnicima na konstruktivnoj raspravi. Opozicija budžet nastoji da promeni brojnim amandmanima, a nekoliko su podneli i zastupnici većine, odnosno HDZ-a. Vladini predstavnici o njima će se izjašnjavati u ponedeljak, a glasaće se u utorak. Sve izmene koje Sabor prihvati putem amandmana, ne smeju da menjaju predviđeni manjak odnosno višak utvrđen u predlogu državnog budžeta, a podneseni amandmani ne smeju da budu na teret budžetske zalihe, dodatnog zaduživanja ili već ranije preuzetih obaveza.
Ministarka poljoprivrede Marija Vučković je juče s rektorom Univerziteta u Slavonskom Brodu te dekanima Fakulteta agrobiotehničkih nauka i Prehrambeno-tehnološkog fakulteta Osijek i Fakulteta turizma i ruralnog razvoja u Požegi potpisala Anekse Sporazuma o saradnji na osnovu kojih će se i u akademskoj godini 2022/2023 stipendirati studenti biotehničkih nauka na području Slavonije, Baranje i Srema. Stipendija iznosi 10 hiljada kuna po studentu za akademsku godinu, a omogućena je redovitim i vanrednim studentima 2. i 3. godine preddiplomskih studija i 1. i 2. godine diplomskih studija iz područja biotehničkih nauka, koji su u ovoj akademskoj godini prvi puta upisali godinu studija. Ukupna planirana vrednost Javnog poziva je 9 miliona kuna. Prilikom potpisivanja Sporazuma ministarka Vučković je istakla da viši nivo obrazovanja poljoprivrednika direktno doprinosi većoj produktivnosti i rastu konkurentnosti poljoprivrednog sektora te da u tom kontekstu Ministarstvo poljoprivrede kontinuirano stimuliše i podržava mlade i njihov interes za bavljenje poljoprivredom, a sam projekat stipendiranja studenata je deo Razvojnog sporazuma „Slavonija, Baranja i Srem“. Javni poziv za prijave studenata otvoren je do 2. decembra 2022. godine.
Hrvatska privredna komora i Hrvatska narodna banka su organizovali edukaciju “Spremni za evro?”, koja se održala juče u prostorijama Privredne komore u Vukovaru. Učesnici su na edukaciji upoznati sa internet stranicom EVRO edukacije, osnovnim informacijama o menjanju kune evrom, dizajnu i zaštitnim obeležju evronovčanica i evrokovanica, postupanju s oštećenim i sumnjivim gotovim novcem, aparatima za proveravanje autentičnosti novčanica i prilagođavanjem samouslužnih aparata.