U okviru aktuelnog časa jučerašnje sednice Gradskog veća Vukovara većnik HDZ-a Stjepan Mađarac se osvrnuo na obeležavanje Dana sećanja na žrtvu Vukovara te pitao da li Grad planira da uredi pitanje postavljanja spomen obeležja. U toku je izrađivanje predloga kojim će se imenovati telo ispred Grada Vukovara koje će odlučivati o načinu i odobravanju postavljanja spomenika, a koje će činiti osobe koje su svojom strukom vezane za urbanizam i umetnost te Domovinski rat, odgovorio mu je gradonačelnik Penava. Većnica Majda Jakša iz HDZ-a je ispred stanara Ulice SR Nemačke na Sajmištu koja je sanirana samo do raskrsnice s Dugom ulicom, pitala da li će se ulica dalje sanirati u etapama. Pročelnik za komunalnu privredu Dražen Čulig je rekao da je sanacija podeljena u tri faze, od koje je prva sanirana, druga faza obuhvata deonicu do Radničke ulice a treća do Ulica Veća Evrope. „Problem je dotrajala kanalizaciona mreža te se prvo mora sanirati navedeni cevovod što okvirno iznosi 4,5 miliona kuna, dok rekonstrukcija same ceste iznosi oko 15 miliona kuna. Nakon što Vodovod grada Vukovara sanira postojeći cevovod, Grad će sanirati navedenu saobraćajnicu koja je uz Dugu ulicu i Lipovački put prioritet”, pojasnio je Čulig.
Iz Gradske uprave su obavestili da je započeto sa delomičnim paljenjem ugašenih rasvetnih tela na području Grada Vukovara. Naime, zbog zimskih vremenskih uslova i slabije vidljivosti, a vodeći se isključivo sigurnošću građana, donesena je odluka da će se u saobraćajno frekventnijim ulicama pojačati javna rasveta. Sa paljenjem rasvetnih tela će se krenuti od periferije prema centru grada, a za kompletno izvršenje ovog posla potrebno je 20-ak dana. S ciljem racionalnog trošenja javnih sredstava, javna rasveta na šetalištima i manje frekventnim ulicama i dalje ostaje redukovana.
U Vukovaru je održana koordinacija načelnika štaba civilne zaštite gradova Vukovarsko-sremske županije, pod predsedanjem župana Damira Dekanića. Glavna tema je bila nastavak provođenja Sporazuma o sufinansiranju opremanja i osposobljavanja operativnih snaga i udruženja od interesa za civilnu zaštitu na području Županije za period 2020. – 2024. godine. Župan Dekanić je prisutne obavestio da je i za narednu godinu osigurano 300 hiljada kuna u budžetu, što je glavni preduslov za nastavljanje provođenja Sporazuma i osposobljavanja operativnih snaga i kupovinu specijalističke opreme. Do sada je putem Sporazuma od 2010. godine kupljena specijalistička i skupna oprema za vatrogasne jedinice, HGSS, Gradska društva Crvenog krsta i Klub podvodnih aktivnosti. Značajna sredstva uložena su i u edukacije, seminare, obnove sertifikata i vežbe.
Ženska sekcija Saveza samostalnih sindikata Hrvatske pozvala je poslodavce da zaštite svoje radnice koje su sve više izložene psihičkom nasilju na radnom mestu, a ne da podilaze zlostavljačima, saopšteno je uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Nasilje je sveprisutno u društvu, pa tako i na radnom mestu, gde su nasilnom ponašanju posebno izložene radnice, čime se krše njihova osnovna ljudska prava i slobode, upozorile su članice ženske sekcije Sindikata. „Poslodavci moraju preuzeti svoju zakonom propisanu ulogu i da štite svoje radnice, a ne da podilaze i izvinjavaju se zlostavljačima. Biti zlostavljan nije deo opisa radnog mesta na koji pristaju radnice, one nisu građanke drugog reda, niti su inferiornije u odnosu na kupce, klijente, partnere ili bilo koga drugog”, navodi se u saopštenju.
U trećem tromesečju ove godine prosečna netoplata muškaraca iznosila je 7888 kuna, a prosečna plata žena bila je 565 kuna manja i iznosila je 7323 kune, pokazuju statistički podaci Državnog zavoda za statistiku o platama zaposlenih u pravnim osobama prema polu. Prosečna netoplata svih zaposlenih u pravnim osobama u trećem tromesečju ove godine iznosila je 7626 kuna, što je nominalno 7,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali realno niže 4,4 odsto. Statistika o prosečnim platama prema polu pokazuje da su u tri delatnosti muškarci imali prosečnu netoplatu višu od 11 hiljada kuna, a prosek za žene ni u jednoj delatnosti nije prelazio 10 hiljada. Tako su za treće tromesečje ove godine muškarci imali najvišu prosečnu netoplatu u finansijskim i delatnostima osiguranja – 11 800 kuna, a u toj delatnosti prosek za žene iznosio je 9116 kuna. Prosečnu platu višu od 11 hiljada kuna muškarci su imali i u delatnostima informacija i komunikacija i u delatnosti zdravstvene zaštite i socijalnog rada, dok su žene na tim pozicijama imale manje od 10 hiljada. Statistika kao jedinu delatnost u kojima su prosečne plate žena bile više od proseka muškaraca navodi građevinu, u kojem je prosek za muškarce u trećem tromesečju bio 6122 kune, a za žene 6653 kune. Ali, treba uzeti u obzir, da od 107 085 osoba registrovanih u ovoj delatnosti, tek je nešto više od deset odsto bilo žena, njih 11 190.
Ministarka poljoprivrede Marija Vučković je juče s rektorom Univerziteta u Slavonskom Brodu te dekanima Fakulteta agrobiotehničkih nauka i Prehrambeno-tehnološkog fakulteta Osijek i Fakulteta turizma i ruralnog razvoja u Požegi potpisala Anekse Sporazuma o saradnji na osnovu kojih će se i u akademskoj godini 2022/2023 stipendirati studenti biotehničkih nauka na području Slavonije, Baranje i Srema. Stipendija iznosi 10 hiljada kuna po studentu za akademsku godinu, a omogućena je redovnim i vanrednim studentima 2. i 3. godine preddiplomskih studija i 1. i 2. godine diplomskih studija iz područja biotehničkih nauka, koji su u ovoj akademskoj godini prvi puta upisali godinu studija. Ukupna planirana vrednost Javnog poziva je 9 miliona kuna. Prilikom potpisivanja Sporazuma ministarka Vučković je istakla da viši nivo obrazovanja poljoprivrednika direktno doprinosi većoj produktivnosti i rastu konkurentnosti poljoprivrednog sektora te da u tom kontekstu Ministarstvo poljoprivrede kontinuirano stimuliše i podržava mlade i njihov interes za bavljenje poljoprivredom, a sam projekat stipendiranja studenata je deo Razvojnog sporazuma „Slavonija, Baranja i Srem“. Javni poziv za prijave studenata otvoren je do 2. decembra 2022. godine.