Učitelji i nastavnici s najvišim statusom imaju platu 11 892 i 12 217 kuna, dok je zaposleni nastavnik osnovne škole u oktobru ove godine primio medijalnu platu od 8 819 kuna, piše Večernji list. Nakon dvaput održanih ovogodišnjih pregovora sindikata i vlade, koji su svaki put rezultovali povećanjem osnovica, zaposleni nastavnik osnovne škole u spomenutom je mesecu primio prosečnu neto platu od 8 785 kuna. U navedeni iznos nije uračunat trošak prevoza, a on se odnosi isključivo na učitelja ili nastavnika s VSS-om, prosečne starosti 43 godine, koji u godini dana rada u osnovnoj školi u svojoj evidenciji nije upisao nikakvo napredovanje. Učitelj ili učiteljica, s istom stručnom spremom, koji su odlučili da počnu s napredovanjem prateći propisane smernice, a prosečno su stari 44 godine isplaćeno je prosečnih 12 594 bruto, odnosno 9 038 neto kuna plate, što je medijalno 8 969 kuna, objavilo je Ministarstvo obrazovanja.
Ministarstvo pravosuđa i uprave izradilo je predlog prema kojem bi se osnovica za izračunavanje plata pravosudnih funkcionera povećala za osam odsto, dok bi se dodatno povećao koeficijent opštinskim sudijama i tužiocima, koji su sada najmanje plaćeni. O tom će predlogu raspravljati formirana radna grupa, ističu u ministarstvu, navodeći da osnovica nije promenjena od 2019. kada je povećana za šest odsto, odnosno za procenat, koji je prethodno smanjen 2014. godine. Osnovica za izračunavanje plata prema sadašnjem zakonu iznosi 4 710 bruto, dok je 2009. iznosila 4 873 kune. Osnovica za plate pravosudnih funkcionera 2009. smanjena je za 4,6 odsto, 2013. za dodatnih tri procenta te 2014. za šest odsto. Za predlog prema kojem bi se osnovica pravosudnih funkcionera povećala za osam odsto, u ministarstvu navode da je donesen uzimajući u obzir ekonomska kretanja, inflaciju, kao i činjenicu da se osnovica za njihove plate u aprilu ponovo povećava za dva odsto, što uz prethodno povećanje od šest čini osam procenata.
U ovoj godini moguće je očekivati blagi, ali ipak pozitivan rast realnih plata. Prosečna neto plata zaposlenih u pravnim licima u Hrvatskoj prvi je put hiljadu evra premašila lani u martu, a u januaru ove godine prosek je oko 1 100 evra. Prema najnovijim podacima državnih statističara, iznosila je 1 094 evra, što je 4,6 odsto više nego mesec pre, a kako je na mesečnom nivou zabeležena nulta inflacija, januarska je prosečna plata i realno vredela toliko više nego ona za decembar. U godišnjim poređenjima, nominalno je viša 11,7 odsto, ali s obzirom na stopu inflacije realno to i dalje znači blagi pad kupovne moći plata. Prema DZS-u, prosečna za januar na godišnjem je nivou realno niža 0,9 odsto, ali slika izgleda malo bolje ukoliko se posmatra u odnosu na inflaciju u februaru kao mesecu isplaćivanja (i trošenja), jer je istovremeno godišnji rast cena usporio.
Krajem prošlog meseca u Hrvatskoj je bilo 1,59 miliona zaposlenih lica, što je za 0,1 odsto više nego u januaru i 0,9 odsto nego lanjskog februara, pri čemu je stopa registrovane nezaposlenosti iznosila 6,9 procenata, podaci su Državnog zavoda za statistiku (DZS). U pravnim osobama u februaru ove godine je bilo zaposleno 1 378 206 osoba, što je mesečni porast za 142 osobe, a u odnosu na isti mesec lani za 0,9 odsto. Prema podacima, koje DZS preuzima od Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, u obrtu i slobodnim profesijama je bilo 190 508 zaposlenih, što je za 684 ili 0,4 odsto više nego u januaru. Na godišnjem nivou broj zaposlenih u obrtu i slobodnim profesijama bio je veći za 1,5 odsto. Istovremeno, broj zaposlenih osiguranih poljoprivrednika, kojih je krajem februara bilo 18 552, na mesečnoj je nivou ostao isti, a na godišnjem pao za jedan procenat.
Nova uredba o ambalažnom otpadu potencijalna je pretnja za domaće firme, poručili su danas iz Hrvatske privredne komore. Zbog sve veće količine ambalažnog otpada, EU želi da smanji njegovu potrošnju za 15 odsto po stanovniku države članice do 2040., navedeno je u saopštenju i dodano da se oko revizije relevantnog zakonodavnog okvira na sastancima Saveta za okolinu u Briselu vode žustre rasprave. Između ostalog, trenutna verzija predloga uredbe veliku prednost daje biokompostabilnoj plastici te ograničava upotrebu drugih vrsta ambalaže, iako su u potpunosti reciklabilne. Firme smatraju da nije potrebno ograničavati upotrebu ambalaža ako su 100 odsto reciklabilne, kao što je primerice fleksibilna folija. Nema potrebe ni za obavezom ugradnje reciklata u svu ambalažu jer to u nekim slučajevima nije tehnološki moguće. Posebno ih brine i deo uredbe koji omogućava korištenje otpada u ponovnoj proizvodnji ambalaže za hranu budući da to otvara prostor za kontaminaciju, a proces koji bi to sprečio -hemijska reciklaža – još nije usavršen.
Američka kompanija Jabil potvrdila je danas da u Osijeku planira gradnju velikog centra izvrsnosti za proizvodnju, u kojem se predviđa zapošljavanje više od 1 500 radnika, čime bi postala jedan od najvećih poslodavaca u Slavoniji. Iz Uprave ove firme je saopšteno da je završetak izgradnje proizvodnog pogona, u preduzetničkoj zoni Nemetin, predviđen za početak 2024. godine te kako se očekuje da će ovaj centar biti ključni pokretač lokalne privrede, stvarajući više od 1 500 novih radnih mesta za kvalifikovane radnike.U trenutku kada novi centar izvrsnosti za proizvodnju započne s radom, Jabil će postati jedan od najvećih poslodavaca u Slavoniji, te lokalnoj zajednici pružati prilike za rast i razvoj, napomenuli su Upravi. Firma se bavi mnogim funkcionalnim područjima, uključujući operativu, proizvodnju, inženjerstvo, projekt menadžment, ljudske resurse, finansije, obuku, ekologiju, zdravlje i sigurnost, kontrolu rezervi i skladištenje, IT i korisnička rješenja.
Plivački klub Vukovar nastupio je proteklog vikenda s 14 takmičara na Mitingu Sveti Patrik, održanom u Zagrebu. Zlatnu medalju u disciplini delfin 50 metara i srebrnu medalju na 50 metara slobodno kao i pehar za 3. mesto u ukupnom zbiru vremena za dečake 2010. godište osvojio je Lovro Brođanac. Srebrnu medalju osvojila je i Ivana Kosanović na 50 metara prsno. Odlični su bili i ostali plivačivukovarskog kluba, koji su isplivali i puno ličnih rekorda. Istovremeno, na Međunarodnom mitingu u Rijeci, vukovarski plivač, Luka Čarapović osvojio je dve zlatne i jednu bronzanu medalju, u disciplinama 50 i 100 m leđno.