Gradonačelnik Ivan Penava danas je sa saradnicima obišao Vukovarski vodotoranj gde je s direktorkom Mirelom Janković održao konferenciju za medije na temu rada Vukovarskog vodotornja u prošloj godini te je obišao i radove na izgradnji nove suvenirnice koji su u toku. Direktorka Janković je navela podatak da je prošle godine Vodotoranj posetilo 117 090 posetilaca, te da od obnove objekta konstantno beleže porast posetilaca, pa ih je tako ukupno 327 218 posetilo objekat što je doprinelo da prihodi Vukovarskog vodotornja u 2023. godini budu veći za 19 odsto u odnosu na godinu pre. Tokom cele godine deo smo raznih manifestacija poput jedinstvene trke “Vukovarskih 198” i Vukovar film festivala, rekla je Janković i najavila za ovu godinu još bolji i bogatiji sadržaj. Gradonačelnik Penava je tokom obilaska Vodotornja naglasio neophodnost kontinuiranog ulaganja u isti te neophodnost inovacija s obzirom da je reč o objektu takvog tipa. Kroz nadogradnju suvenirnice želimo da uvažimo komercijalni deo priče kako bi se dodatno doprinelo dodatan boljem radu, rekao je vukovarski gradonačelnik, te izrazio zadovoljstvo brojem posetilaca Vukovarskog vodotornja, ali i turističkim pokazateljima u gradu.
Ministarstvo građevine objavilo je na javnom savetovanju dugo očekivani predlog Zakona o upravljanju i održavanju zgrada. Jedna od novosti je da se uvode sankcije za one zgrade koje ne donesu godišnji program održavanja, a konačno je propisan i iznos minimalne pričuve. Godišnji program održavanja zgrade važan je dokument kojim se matematički izračunava kolika mora da bude visina pričuve da bi se zgrada mogla održavati. Na osnovu pregleda i zatečenog stanja zajedničkih delova i uređaja zgrade, upravitelj suvlasnicima predlaže godišnji program, oni o njemu raspravljaju, a nakon toga ga prihvaćaju, piše tportal. Godišnji program održavanja zgrade sadrži planirane troškove, a to su: obavezni radovi, redovno održavanje, hitni popravci, neophodni radovi, troškovi osiguranja i dr. troškovi. Prema predlogu Zakona o upravljanju i održavanju zgrada neprihvaćanje plana održavanja biće sankcionisano većim iznosom obavezne pričuve.
Iz građevinskog sektora je navedeno da su troškovi adaptacije stambenog prostora porasli, pa tako za stan od 50 do 70 kvadrata treba da se izdvoji 15 hiljada evra. To podrazumeva samo osnovnu adaptaciju s materijalima prosečnih cena i kvaliteta, odnosno ne uključuje nikakav luksuz. Obnova stambenog prostora je složen posao, zahteva puno strpljenja, njegovo trajanje može se prilično odužiti, a troškovi zavise od mnogih komponenti koje su važne. Stručnjaci tvrde da je u 2024. godini cena građevinskog materijala prosečno porasla za 21,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, a paralelno je cena usluga povećana 30,15 odsto. Od materijala su najviše poskupeli šljunak, pločice, cigle i ploče za izolaciju. Tako je šljunak ove godine skuplji 50 odsto više nego lani i cena mu je 30 evra po kubiku, na što se još treba dodati i cena prevoza. Cene keramičkih pločica i cigle narasle su za 30 odsto, za 26 procenata porasle su cene izolacije, a po 25 odsto žbuka i cement. Najmanje su rasle cene armature, staklene vune i gipsa. Zanimljivo je da se jedino cena drva smanjila, i to za 16,6 odsto.
Voditeljka Centra za edukaciju i informisanje potrošača (CEIP) Tanja Popović Filipović smatra da poskupljenja građevinskih radova od 20 do 30 odsto u roku od godinu dana nemaju nikakvih opravdanja i nisu korektna prema građanima. Postavila je pitanje da li postoji liberalno tržište ili dobavljači, građevinari i ostali mogu da rade šta žele, dodajući da bi tu država trebala da reaguje i vidi o čemu se radi. Uvek kada dođe do tolikih poskupljenja pitamo se šta ih je izazvalo, rekla je Popović Filipović uz tvrdnju da se u tom slučaju može da primeni termin “neopravdano poskupljenje”. U Hrvatskoj je to uzelo toliko maha od marta prošle godine i više nema usluge koja nije poskupela. Činjenica je da je teško naći majstore platiti ih. Neko je u lancu povukao to poskupljenje i svi ostali su ga sledili. Iz perspektive udruženja za zaštitu potrošača mislim da dolazi do kršenja prava potrošača, koji su dovedeni pred rub, ali kada pitate ponuđače usluga, oni kažu jednostavno da je izbor na građanima da li će neke poslove da rade ili ne, zaključila je Popović Filipović.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS) u Hrvatskoj je prošle godine živelo 3 miliona 853 hiljade i 200 stanovnika, odnosno 0,06 odsto manje u odnosu na godinu pre, međutim zbog doseljeniih lica krajem te godine, prisutan je bio porast stanovništva za 0,06 odsto. Najveći porast zabeležen je kod muškog stanovništva, starosti od 25 do 29 godina, što je posledica migracionih kretanja, rekla načelnica sektora za društvena istraživanja u DZS-u Dubravka Rogić-Hadžalić. Naglasila je da je u Hrvatskoj sve manje mlađih, a više starijih ljudi, ali da na povećanje pojedinih starosnih grupa utiče i doseljavanje radne snage u Hrvatsku, jer je prema podacima Zavoda porast broja muškog stanovništva veći za 0,4 odsto. Posmatrajući starosnu strukturu stanovništva sredinom 2023. u odnosu na sredinu 2022., zabeležen je trend starenja stanovništva a sa druge strane uočen je trend smanjenja broja mlađeg stanovništva, koji za posledicu ima manji broj živorođene dece. Privremeni podaci koje je nedavno objavio DZS pokazuju da je u Hrvatskoj prošle godine rođeno najmanje dece otkada postoje statistička merenja, bilo je više sklopljenih brakova, ali i manje umrlih, što je donekle popravilo negativnu sliku prirodnog priraštaja, saopštila je načelnica.
Grad Vukovar je i ove godine nastavio sa oslikavanjem zgrada, vezano uz promociju umetničkih dela, kao i same umetnosti tzv. street arta pod nazivom VukovART Night. U toku je oslikavanje murala „Crna roda“ na zgradi FINA-e u centru grada, vukovarskog umetnika Darija Krajinovića, što je ujedno i uvertira za nastavak projekta „VukovART“ 2025. godine, rekao je gradonačelnik Vukovara Ivan Penava i najavio obnovu 3D slika na pešačkom mostu preko Vuke.