Ministarstvo građevine objavilo je na javnom savetovanju dugo očekivani predlog Zakona o upravljanju i održavanju zgrada. Jedna od novosti je da se uvode sankcije za one zgrade koje ne donesu godišnji program održavanja, a konačno je propisan i iznos minimalne pričuve. Godišnji program održavanja zgrade važan je dokument kojim se matematički izračunava kolika mora da bude visina pričuve da bi se zgrada mogla održavati. Na osnovu pregleda i zatečenog stanja zajedničkih delova i uređaja zgrade, upravitelj suvlasnicima predlaže godišnji program, oni o njemu raspravljaju, a nakon toga ga prihvaćaju, piše tportal. Godišnji program održavanja zgrade sadrži planirane troškove, a to su: obvezni radovi, redovno održavanje, hitni popravci, neophodni radovi, troškovi osiguranja i dr. troškovi. Prema predlogu Zakona o upravljanju i održavanju zgrada neprihvaćanje plana održavanja biće sankcionisano većim iznosom obavezne pričuve.
Iz građevinskog sektora je navedeno da su troškove adaptacije stambenog prostora porasli, pa tako za stan od 50 do 70 kvadrata treba izdvojiti 15 hiljada evra. To podrazumeva samo osnovnu adaptaciju s materijalima prosečnih cena i kvaliteta, odnosno ne uključuje nikakav luksuz. Obnova stambenog prostora je složen posao, zahteva puno strpljenja, njegovo trajanje može se prilično odužiti, a troškovi zavise od mnogih komponenti koje su važne. Stručnjaci tvrde da je u 2024. godinu cena građevinskog materijala prosečno porasla za 21,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, a paralelno je cena usluga povećana 30,15 odsto. Od materijala su najviše poskupeli šljunak, pločice, cigle i ploče za izolaciju. Tako je šljunak ove godine skuplji 50 odsto nego lani i cena mu je 30 evra po kubiku, na što se još treba dodati i cena prevoza. Cene keramičkih pločica i cigle narasle su za 30 odsto, za 26 procenata porasle su cene izolacije, a po 25 odsto žbuka i cement. Najmanje su rasle cene armature, staklene vune i gipsa. Zanimljivo je da se jedino cna drva smanjila, i to za 16,6 odsto.
Voditeljka Centra za edukaciju i informisanje potrošača (CEIP) Tanja Popović Filipović smatra da poskupljenja građevinskih radova od 20 do 30 odsto u roku od godinu dana nemaju nikakvih opravdanja i nisu korektna prema građanima. Moramo da postavimo pitanje da li imamo liberalno tržište ili ti dobavljači, građevinari i ostali mogu da rade šta žele. Možda bi tu i država trebala da reaguje i vidi o čemu se radi. Uvek kada dođe do tolikih poskupljenja pitamo se šta ih je izazvalo, objasnila je Popović Filipović. Tvrdi da se i u tm slučaju može da primeni termin “neopravdano poskupljenje”. U Hrvatskoj je to uzelo toliko maha od marta prošle godine i više nema usluge koja jednostavno nije poskupela. Činjenica je da je teško naći majstore i zato ih treba platiti. Neko je u lancu povukao to poskupljenje i svi ostali su ga sledili. Iz perspektive udruženja za zaštitu potrošača mislim da dolazi do kršenja prava potrošača, koji su dovedeni pred rub, ali kada pitate ponuđače usluga, oni kažu jednostavno da je izbor na građanima da li će neke poslove da rade ili ne, zaključila je Popović Filipović.
Premijer Andrej Plenković na jučerašnjoj sednici Vlade, na kojoj su usvojeni pravilnici za rast plata u državnim i javnim službama, je istakao da je logika reforme bila veći rast za one koji su imali manje plate, ali i da plate rastu svima, pa i onima s najvišom stručnom spremom.Dodao je da reforma ima za cilj jednaku platu za jednak rad, nezavisno od resora ili službe u kojoj je neko zaposlen kako bi se objektivno vrednovao posao koji se obavlja na pojedinom radnom mestu. Predstavivši pojedine primere povećanja plata, Plenković je istakao da je za spomenutu reformu obezbeđeno 1,63 milijarde evra iz državnog budžeta. Državni funkcioner sa srednjom stručnom spremom, koji je imao najmanju neto platu od 553 evra, u martu ove godine dobiće platu od 795 evra neto, odnosno prosečna plata za srednju stručnu spremu povećava se sa 791 na 1.161 evro neto. Za višu stručnu spremu najmanja plata od 650 evra raste na 1056 evra neto, odnosno sa 975 na 1.439 evra. Zaposlenima sa visokom stručnom spremom plata od 754 evra porašće na 1.226, odnosno s 1.574 na 2.016 evra neto, rekao je premijer i istakao primer, da ukoliko neko završi fakultet i prvi put se zapošljava u okviru državne službe imaće najmanje platu u iznosu 1.226 evra.
Iako vlast u Hrvatskoj odbija da kaže kada će biti parlamentarni izbori, politički analitičar, profesor Žarko Puhovski smatra da će to biti krajem aprila ili početkom maja . Istakao je da premijer Andrej Plenković da ima snage, on bi opoziciji ponudio odmah izbore. Puhovski je gostujući na N1 TV. komentarisao aktuelnu političku situaciju u kojoj opozicija traži raspuštanje parlamenta, a vlast uporno odbija da saopšti datum parlamentarnih izbora. Pritom je upozorio da nikoga ne brine to da bi izbori mogli da budu i ponovljeni. Uveren je, da hrvatska opozicija nije spremna za izbore i da bi zato Plenkovićevom HDZ-u trebalo da odgovara da izbori budu održani što pre.