Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas da je protest građana protiv kovid potvrda koji je održan u subotu bio prevashodno političkog karaktera. “Zoran Milanović je jedini predsednik neke članice EU koji otvoreno ide protiv kovid potvrda i mera koje vlada donosi da bi zaštitila zdravlje. Protest ne doživljavam kao iskonsku reakciju dela naših gradana do kojih nam je stalo, nego isključivo kao političku manifestaciju, tu nema dileme i to je više nego očigledno”, rekao je premijer Hrvatske, prenosi Hina. “Profiterima na strahoti”, kako je rekao, poručio je da je to sramno i pozvao je sve koji su bili na protestu, vikali da korone nema i da im neko uzima slobodu, da odu na intenzivnu negu hrvatskih bolnica gde se leče kovid pacijenti.
Most je prošle nedelje najavio da počinju prikupljati potpise za raspisivanje referenduma o ukidanju covid potvrda i ograničavanja neustavnog rada Nacionalnog štaba civilne zaštite. “Do kraja nedelje ćemo izaći na konferenciji za medije s definitivnim pitanjem. Kad prikupimo potpise, oni idu na Sabor koji raspisuje referendum i/ili šalje pitanje Ustavnom sudu”, rekao je saborski zastupnik Mosta Nino Raspudić u Dnevniku Nove tv. Iz HDZ-a su odmah podsetili da je uvođenje covid potvrda utemeljeno na Zakonu o zaštiti građana od zaraznih bolesti i na Zakonu o sistemu civilne zaštite. “Da vreme nije ozbiljno kakvo jeste – dnevno svedočimo umiranju 70 ljudi ili 80 ljudi od covida-19, ja bih ovo smatrao dobrim političkim vicem”, pojasnio je Branko Bačić, predsednik kluba zastupnika HDZ-a u Hrvatskom saboru. “Ovde se ne radi o covid potvrdi. Referendum o covid potvrdi podrazumeva ukidanje testiranja. To je na kraju epilog ukidanja covid potvrde. Zbog čega? Zbog toga što da biste dobili covid potvrdu trebate se vakcinisati ili preboleti ili testirati. Dakle, na vakcinisanje vas se ne tera. Možete birati, ali ako se ne vakcinišete, a niste preboleli, morate se testirati”, objasnio je Bačić.
Direktor Kliničke bolnice Dubrava Ivica Lukšić najavio je juče da će ta zagrebačka bolnica od sutra zbog povećanja kapaciteta za covid bolesnike ukinuti ceo elektivni program i biće dostupan samo za hitne i onkološke bolesnike. “Zadnjih nedelja smo u kontinuisanom povećanju kapaciteta za covid bolesnike i jednako tako redukujemo kapacitete za sve ostale bolesnike. Predvideli smo daljnja povećanja i formiranje novih jedinica intenzivnog lečenja”, najavio je Lukšić gostujući u Dnevniku HTV-a. Objasnio je da u saradnji s ostalim zagrebačkim bolnicama, svi jednako pripremaju i reorganizuju službu da bi zbrinuli ono što je sada najpotrebnije, a to je zdravstvena nega za covid bolesnike.
U vinkovačkom Dečjem domu “Sv. Ana”, koji brine o deci, uglavnom iz Vukovarsko-sremske županije, bez odgovarajuće roditeljske nege, a koja zbog različitih životnih ili porodičnih okolnosti rešenjem Centra za socijalnu negu ne mogu ostati živeti u svojim porodicama, trenutno je smešteno 37 korisnika, ali njih devet su srednjoškolci i oni će nakon završetka škole krenuti u samostalan život jer zakonski nakon navršene 18. godine ne mogu više biti u domu. U Vinkovcima su dva stana koja su osigurali Vukovarsko-sremska županija i Grad Vinkovci, gde žive bivši stanovnici doma. Uz devet srednjoškolaca uskoro će se povećati broj onih koji odlaze i koji će trebati smeštaj i zato je Dom “Sv. Ana” pokrenuo novi projekat, “Učionica za život”, kojim će osigurati još jedan stan za svoje bivše štićenike, odnosno urediti i opremiti posebnu stambenu jedinicu za smeštaj mladih, piše Glas Slavonije.
U Iloku su počeli radovi na obnovi srednjovekovnih zidina. Radovi se izvode u sklopu provođenja projekta “Rekonstrukcija zidina, zgrade Žitnice, Podrumareve kuće i Franjevačkog samostana u Iloku”, a finansirani su sredstvima Evropske Unije. Vrednost ugovorenih radova je preko 37 miliona kuna dok je ukupna vrednost projekta 67 miliona. Ugovor je za ovu fazu radova potpisan s firmom Monte-Mont iz Osijeka. Planirani završetak radova je druga polovica 2023. godine. „Nadam se da će svi radovi biti završeni na vreme da bi turisti i meštani mogli razgledati zidine i uživati u pogledu na Dunav i Ilok budući da će na zidinama biti šetalište”, rekla je gradonačelnica Iloka Marina Budimir. Projekat je izradila grupa TINTL i Razvojna agencija Vukovarsko-sremske županije, a partneri su Vukovarsko-sremska županija i županijska Turistička zajednica.
Pre četiri i po godine počeli su radovi na modernizaciji savskih nasipa od Račinovaca do Nove Gradiške, što je najveći infrastrukturni projekat zaštite od štetnog delovanja voda u poslednjoj deceniji. Vredan je nešto manje od 370 miliona kuna. Zbog funkcionalnog i operativnog provođenja, radovi su podeljeni u 16 deonica na prostoru Vukovarsko-sremske i Brodsko-posavske županije. U toku su radovi na sedam deonica u Brodsko-posavskoj županiji, dok su radovi u Vukovarsko-sremskoj završeni.
Najmanje 46 osoba, većinom turista iz Severne Makedonije, poginulo je pošto se zapalio autobus na auto-putu u zapadnoj Bugarskoj, saopštili su zvaničnici. Među žrtvama su i deca, a sedmoro preživelih je prebačeno u bolnicu zbog opekotina. Bugarsko ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u nesreći poginulo 46 ljudi, prenosi Rojters. Bugarski mediji javljaju da se nesreća dogodila noćas oko tri sata na auto-putu Sofija-Blagojevgrad, kod mesta Bosnek, na 31. kilometru od Sofije. Autobus se prevrnuo i zapalio, ili se zapalio pa se prevrnuo. U autobusu su bile 53 osobe. Većina žrtava je iz Severne Makedonije, saopštio je zvaničnik ambasade te zemlje u Sofiji. Najmlađa nastradala osoba imala je 15 godina.