Zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga je tokom saborske rasprave o izveštaju o provođenju Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i o potrošnji sredstava obezbeđenih u državnom budžetu za 2023. godinu istakla da je važnost brige o nacionalnim manjinama nešto što se nikako ne bi smelo dovoditi u pitanje te da je izveštaj, kao i ranijih godina, obiman, detaljan i pun statističkih podataka. Zahtev da Hrvatska jasnije reguliše obaveze jedinica lokalne samouprave na uvođenje dvojezičnosti se javlja u gotovo svim izveštajima međunarodnih i evropskih tela, ali i rezolucijama Odbora ministara Veća Evrope. Poslednji izveštaj i rezolucija Odbora ministara iz 2022. godine eksplicitno navodi da je postojeći prag od trećine stanovništva previsok te da ga je potrebno smanjiti u skladu sa članom 10. Okvirne konvencije. Takođe se i naglašava obaveza vlasti da osiguraju sprovođenje postojećih prava, što se odnosi kako na službenu upotrebu manjinskog jezika i pisma, tako i na oznake u javnom prostoru, podsetila je Šimpraga, dodajući da je u Srbiji prag jedinica lokalne samouprave za dvojezičnost 15 odsto. Naglasila je i da je službena upotreba jezika i pisma nakon stigmatizacije i demonizacije ćirilice potpuno zaostala u primeni. Osvrnula se i na pristup nacionalnih manjina sredstvima javnog mnjenja, s osvrtom na HRT gde je u zadnjih više od pet godina, procenat sadržaja namenjenog pripadnicima nacionalnih manjina oko jedan odsto. Slično stanje je i u domenu i modelima obrazovanja dok su sa druge strane česti napadi na predstavnike SPC koji ozbiljno narušavaju ustavnu vrednost verske ravnopravnosti za pripadnike te zajednice, poručila je saborska zastupnica. Govoreći o napadima pojedinaca na kulturne programe i SNV kao i institucije koje su osnovane Ustavom i međunarodnim zakonima, Šimpraga je istakla da se na taj ide protiv same RH i njenog međunarodnog položaja naglasivši da se kulturna autonomija ne može ostvarivati bez domova i kulturnih centara. Napore Saveta za nacionalne manjine, Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina kao i manjinskih poslanika u ostvarivanju prava, Šimpraga je ocenila kao hvale vredne.
Sabor će danas da raspravi predlog izmena Zakona o minimalnoj plati koji se usklađuje s evropskom direktivom o primerenim minimalnim platama u EU, čiji je rok za primenu do 15. novembra ove godine. Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić je rekao da je taj zakon, već u značajnoj meri usklađen s direktivom, na način da se adekvatnim iznosom minimalne plate smatra barem 50 odsto prosečne bruto plate, odnosno 60 odsto medijalne plate u državi članici. Prema Vladinom dokumentu, minimalna bruto plata je u iznosu od 840 evra za period od 1 januara do 31. decembra ove godine. Izmenama zakona dodaju se i dva nova kriterijuma, kretanje produktivnosti i promena u kupovnoj moći minimalne plate i ukidanje mogućnosti da poslodavci i radnici u kolektivnom ugovoru mogu da ugovore iznos manji od zakonom propisanog, a koje ministar treba da ima u vidu prilikom predlaganja iznosa minimalne plate za sledeću godinu. Zastupnici će raspraviti i izmene i dopune Zakona o tržištu rada, kojim se nadoknada za vreme nezaposlenosti u periodu od 91. do 180. dana podiže na 35 odsto osnovice, za mlade će se smanjiti potrebno vreme provedeno u radnom odnosu kako bi ostvarili nadoknadu, a dodatno će se urediti i radna prava učenika.
Predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade usaglasili su stavove na sednici Privredno-socijalnog veća da je priuštivo stanovanje gorući problem u društvu, te da se s njegovim rešavanjem krenulo s 30 godina kašnjenja. Zaključak sednice bio je da medijalna plata od 1134 evra nije dovoljna za ratu stambenog kredita, istakao je predsednik Veća, Krešimir Sever. Analize su pokazale da državljani Hrvatske kasno napuštaju roditeljski dom, a porodice žive u skučenim, premalim stanovima, a malo njih može da priušti najam ili kupovinu stana, rekao je Sever. Naglasio je da je najam za turističke svrhe preuzeo primat zbog čega su cene previsoke. Nacionalni plan stambene politike, Sever je ocenio kao dobar, iako smatra da se s njim zakasnilo. Da smo imali priuštivo stanovanje uz dobre poslove i dobre plate, mladi ne bi odlazili iz Hrvatske. Nama je važno da se što pre krene u ulaganje u stanove za javni priuštivi najam, te da u kombinaciji s dobrim platama vratimo deo onih koji su otišli iz Hrvatske, zaključio je predsednik Privredno-socijalnog Veća. Premijer Andrej Plenković je dijalog sa sindikatima i poslodavcima ocenio kao izutetno koristan i poručio da je priuštivo stanovanje i evropska tema, te da će se preduzeti mere o stvaranju pretpostavki za povoljniji najam i za priuštiviju cenu nekretnina, posebno za mlade porodice. Potpredsednik vlade i ministar prostornoga uređenja, građevine i državne imovine Branko Bačić je predstavio Nacionalni plan stambene politike koji bi trebao da ponudi rešenje problema visokih cena nekretnina na tržištu, među kojima ih je gotovo 600 hiljada prazno, kao i problema visokih cena najma stanova. Nacionalni plan stambene politike ima za cilj da se građanima obezbedi priuštivo i održivo stanovanje, prostor u funkciji stanovanja te da se kroz mere porezne politike i obnavljanjem nekretnina u državnom vlasništvu podstakne dugoročni najam, kroz regulisanje kratkoročnog najma i programa priuštivog najma, poručio je Bačić
Prema podacima mesečnog biltena Hrvatskog zavoda za zapošljavanje u septembru je bilo prijavljeno 22 846 slobodnih radnih mesta, od toga 2.138 u trgovini na veliko i na malo. Samo u trgovini na malo broj traženih radnika je 1.383. Potrebe za radnicima u trgovini su čak i veće, rekla je Zlatica Štulić, predsednica Sindikata trgovine Hrvatske. Nema poslodavca kojem ne fali radne snage. Mi nemamo drugih službenih podataka osim onih iz HZZ-a a činjenica je da je nedostatak radnika izuzetno izražen. Što se tiče zaposlenih penzionera koji rade na pola radnog vremena njih je u Hrvatskoj više od 32.000. A najveći broj njih, 5.500 rade upravo u sektoru trgovine, rekla je Štulićeva. Podsetila je da je nedavno osnovano Nacionalno veće za penzionere koje je sa Vladom i resornim ministarstvom dogovorilo da se penzionerima omogući i rad na puno radno vreme uz zadržavanje pola penzije. Na pitanje da li to može da reši problem nedostatka radnika u trgovini, čelnica Sindikata trgovine je istakla suzdržanost, smatrajući da interes penzionera za rad u trgovini na puno radno vreme neće biti tako velik.