Dan antifašističke borbe, u spomen na osnivanje Prvog partizanskog odreda i prve antifašističke jedinice u Hrvatskoj i ovom delu Evrope pre 82 godine, obeležen je danas u Spomen-parku Brezovica kod Siska. Ana Šimpraga, kao delegat predsednika Vlade i potpredsednica za društvene delatnosti i ljudska prava, rekla je da je partizanski pokret okupio brojne hrvatske građane, različitih nacionalnih, verskih, etničkih pripadnost, koje je spajao jedan cilj, ato je pobeda nad fašizmom i uspostavljanje mira. Istakla je da je uvek važno ponovo govoriti o tome, i to zbog onih koji relativizuju zlo fašizma i ustaštva dovodeći u pitanje namere partizanskog pokreta, a posebno zbog mladih. “Iako je danas reč antifašizam za neke izgubila svoje značenje, pa je čak i pogrdna, savremeni antifašizam nema za cilj samo da čuva uspomene nego da se bori za solidarnost, društvenu jednakost, prava manjinskih i ugroženih zajednica”, dodala je Šimpraga. Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin rekao je da u državi nešto nije u redu, ukoliko se, dok se obeležava partizanska borba, pojavljuju grafiti s ustaškim pozdravima. Za njega je to “izraz politikanskog licemerja, plašt kojim želi da se prekriju sve prisutnije i sve agresivnije ustaškofilske tendencije” pri čemu, dodao je, ne misli samo na skandiranje na stadionima nego i pasivnost službene politike s jedne strane i izuzetno jake aktivnosti na polju obrazovanja, publicistike i medija.
Predstavnici Grada Vukovara su kod Spomen obeležja svim žrtvama za slobodnu Hrvatsku zapalili sveće povodom Dana antifašizma. Sveću je položio pročelnik Upravnog odelenja za obrazovanje, sport i obrazovanje Darko Dimić, koji je tom prilikom rekao da je na ovaj dan važno naglasiti da svi moraju biti oprezni prilikom ocenjivanja antifašizma. Moramo da razlikujemo antifašizam od komunizma i totalitarnih sistema jer ono što se dogodilo nakon 1945. – veliki zločini na području bivše Jugoslavije, ali i celog istočnog bloka, moramo da razlikujemo od antifašizma. Poruku je uputio i gradonačelnik Ivan Penava, navodeći da su „u mislima oni koji su ginuli za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku, koji su ustali protiv pretnje slobodi i borbi za osnovna ljudska prava. Dodao je da je „Domovinskim ratom i u njemu stvorenom državom, Hrvatska prodisala jer joj pobeda nad fašizmom nije donela slobodu već nastavak zastrašujućeg terora pod komunističkom vlašću”.
Povodom obeležavanja Dana antifašističke borbe, rukovodstvo SDP-a Vukovar položilo je danas venac, zapalilo sveću odajući počast svim žrtvama fašizma na Trgu žrtava fašizma u Vukovaru. U današnje vreme, kad se istorija pokušava da relativizuje, a omalovažavaju antifašizam i njegove vrednosti, važno je za napomenuti da savremena Republika Hrvatska svoj državnopravni kontinuitet zasniva i na odlukama Zemaljskoga antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske. Današnja RH kao demokratska država u svoj Ustav je unela vrednosti i tekovine antifašizma za koje smatramo da ih je potrebno svakodnevno promovisati, ističu vukovarski socijaldemokrati. Podsetili su da je antifašizam bio pokret, koji je nastao sa ciljem očuvanja demokratije i mira. Bio je to i ostao civilizacijski odgovor na sve veću opasnost od totalitarnog i antidemokratskog, antiliberalnog i zločinačkog nacizma i fašizma. U zapadnoevropskim demokratijama antifašizam postaje temelj za dosledno suprotstavljanje svim oblicima rasizma, ksenofobije, antisemitizma i mnogih drugih oblika diskriminacije. Mir, sloboda, solidarnost i saradnja antifašističke su vrednosti koje su pobedile ideologiju rasnih zakona i imperijalizma, navedeno je u saopštenju iz vukovarskog SDP-a.
Grad Vukovar u saradnji s Turističkom zajednicom grada Vukovara 22., 23. i 24. juna 2023. godine organizuje manifestaciju DUNAV FEST, koja se po drugi put u ovakvom obliku održava u Vukovaru različitim aktivnostima i događajima vezanih uz Međunarodni dan Dunava. U naredna tri dana Vukovar će postati centar brojnih dešavanja, poput besplatne vožnje Dunavom, bogate gastronomske ponude, Sajma tradicionalnih proizvoda, susreta folklornih društava, fišijada, te koncerata. Program počinje danas u 17 časova na šetalištu uz Dunav, kod Gradskog muzeja.
Hrvatska je u prošloj godini povećala vrednost robnih rezervi i količinu dela roba, koje u njima čuva, pokazao je Izveštaj o stanju i upravljanju robnim rezervama za 2022. Izveštaj je otkrio i da su robe robnih rezervi, strateških i tržišnih, krajem prošle godine vredele 644,6 miliona kuna što je za 16, 6 odsto bilo više nego godinu pre.U strukturi rezervi, najveću vrednost čini pšenica,zatim jestivo ulje, višenamenske cisterne, kontejneri, kukuruz i evrodizel, juneće meso, šećer, šatori i mobilne brane. U robnim rezervama se nalazi roba, koja treba da obezbedi osnovno snabdevanje oko 50 hiljada građana u perodu od 15 do 60 dana, objasnio je svojevremeno Ivo Milatić, državni sekretar u Ministarstvu privrede, u čijem je sastavu i formirana Direkcija za robne rezerve. Robne se rezerve stvaraju kako bi se garantovalo osnovno snabdevanje stanovništva u slučaju rata ili velikih prirodnih nepogoda i katastrofa, a mogu se koristiti i za upućivanje hitne pomoći drugim državama. Godišnji popis roba strateških robnih rezervi obavljen je od 14. novembra do 31. decembra 2022. na 272 lokacije.
Premijer Andrej Plenković otvoriće sutra, u prisutnosti srpske koleginice Ane Brnabić novo sedište hrvatske manjine u Srbiji, Hrvatski dom – Maticu u Subotici, čiju je izgradnju u celosti finansirala hrvatska vlada s 1,8 miliona evra. Nova zgrada podignuta je nedaleko od centra Subotice i biće sedište Hrvatskog nacionalnog veća (HNV), Novinsko izdavačke ustanove „Hrvatska riječ“ i Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, a objekat bi trebao da bude i centar kulturnog i društvenog života hrvatske zajednice. Izgradnjom Doma šalju se tri važne poruke. Prva i najvažnija poruka je da ćemo ostaviti spomenik za 300 godina boravka Hrvata na ovim prostorima. Druga, da ćemo biti uvažavani partneri i da će nas drugi doživljavati kao ozbiljne sagovornike, koji će na dostojanstven način reprezentovati hrvatski narod u Srbiji. A treća je da hrvatska država stoji iza hrvatske manjine u Srbiji, izjavila je uoči otvorenja Matice, predsednica HNV-a Jasna Vojnić.