Predsednik Vlade Andrej Plenković istakao je danas da se obeležavanjem Dana antifašističke borbe prisećamo važnog datuma iz hrvatske istorije, kada je u šumi Brezovici pokraj Siska osnovana prva antifašistička jedinica u tadašnjoj okupiranoj Evropi. Odajemo počast hrvatskim antifašistima koji su ustali protiv nacizma i fašizma, objavio je Plenković. Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković uputio je čestitku povodom današnjeg praznika, u ime Hrvatskog sabora i svoje lično ime istakavši da je Prvi sisački partizanski odred, bio jezgra i zamah hrvatskog antifašizma.
Prema odredbama Zakona o praznicima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj, Hrvatska od prošle godine obeležava 22. jun kao praznik Dana antifašističke borbe, u znak sećanja na 22. jun 1941., kada je u šumi Brezovica pored Siska osnovan Prvi sisački partizanski odred. Bila je to prva antifašistička jedinica ne samo u Hrvatskoj, nego i u ovom delu Evrope. Počevši od Siska, antifašistički ustanak u Hrvatskoj razvijao se postepeno, sa sve većim opredeljenjem za partizanski pokret. Za vreme II. Svetskog rata na području Hrvatske pod kontrolom antifašističkog pokreta Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Hrvatske (ZAVNOH) obavljalo je vrhovnu zakonodavnu i izvršnu funkciju, da bi 1945. godine ZAVNOH prerastao u Narodni sabor Hrvatske. Tako je i tokom narodnooslobodilačke borbe u Hrvatskoj očuvan istorijski kontinuitet hrvatskog državnog suvereniteta.Završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine konstituisana je Narodna Republika Hrvatska. kao federalna jedinica tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije koja je iz Drugog svetskog rata izašla kao pobednica na strani savezničkih snaga.
Strukovna grupa poljoprivrede i prehrambene industrije, koja deluje pri Županijskoj privrednoj komori Vukovar održala je juče radni sastanak sa državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, Tugomirom Majdakom. Predstavnik Ministarstva prisutnima je predstavio Strateški plan Zajedničke poljoprivredne politike Hrvatske, za period od 2023. do 2027. godine, s naglaskom na investicione mere. Drugi deo sastanka bio je posvećen aktuelnoj situaciji u poljoprivredi Vukovarsko-sremske županije, posebno problematici vezanoj uz raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, semenskoj proizvodnji te očekivanjima od ovogodišnje žetve, koja je upravo počela.
Svaki četvrti radnik traži novi posao zabrinut rastom troškova života. Pokazalo je to PwC-ovo globalno istraživanje o nadama i strahovima radne snage, čija je analiza pokazala i da se trend masovnih otkaza nastavlja upravo zato što povećani troškovi života prisiljavaju radnike da traže povišicu, a udeo radnika kojima ostaje novca na računu krajem meseca naglo opada. Prema rečima Johna Gašparca, partnera zaduženog za PwC Hrvatska, u Hrvatskoj se suočavamo s jedinstvenim izazovima koji se tiču radne snage – s nedostatkom kvalifikovanih stručnjaka i problemom odliva mozgova. “Svi se trebamo aktivno da uključimo u angažovanje talentovanog kadra, promovišemo programe usavršavanja i stvorimo privlačno radno okruženje kako bi zadržali i privukli talente. Osim toga, moramo dati prednost različitosti, jednakosti i uključenosti, negujući kulturu u kojoj se svi zaposleni osećaju cenjeno i poštovane”, rekao je, između ostalog, Gašparac.
Standard građana u Hrvatskoj blago je poboljšan u 2022. godini, i bio je za četvrtinu niži od proseka Evropske unije, pokazale su prve procene evropske statističke kancelarije. I u 2022. najvišim se standardom, iskazanim stvarnom individualnom potrošnjom po stanovniku, mogao da pohvali Luksemburg, za 36 odsto većim od evropskog proseka. Kriza je ipak uzela danak, s obzirom da su u 2021. godini bili 46 odsto iznad proseka. Slede Nemačka i Austrija, čija je potrošnja bila otprilike za petinu viša od proseka EU-a. Najbliži su proseku Italija, Kipar i Litvanija. Slovenija, Španija, Portugal, Rumunija i Malta zaostajale su za evropskim prosekom od 10 do 15 odsto.Hrvatska predvodi grupu zemalja s najnižim standardom u 2022., iskazanim stvarnom ličnom potrošnjom po stanovniku, nižim za 25 odsto nego u EU-u. Međutim, ostvaren je napredak zato što je u 2020. godini standard bio niži za 28 odsto.
Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izjavio je da se nakon teške nesreće u Buzinu prošlog vikenda razmišlja o privremenoj vozačkoj dozvoli za mlade vozače. Božinović je rekao da je povećanje saobraćajne bezbednosti vrlo važno pitanje u kojem uvek ima mesta za napredak, a MUP je u stalnom kontaktu sa strukom i udruženjima, koja okupljaju ljubitelje automobilizma. Dodao je da je među temama o kojima se vodi razgovor i uvođenje privremene vozačke dozvole za mlade vozače. “Ako u određenom periodu ne skupe određeni broj negativnih bodova, onda bi mogli da steknu uslove za stalnu”, rekao je ministar.
Udruženje Joga u svakodnevnom životu Vukovar i ove godine, uz podršku gradskih vlasti i Ambasade Republike Indije u Hrvatskoj, organizovalo je proslavu Međunarodnog dana joge. Tim su povodom sinoć u perivoju dvorca Eltz, u Gradskom muzeju Vukovar organizovali vežbanje. Svake godine, okupe se ljudi koji već vežbaju, ali i oni koji iz prve ruke žele da saznaju više o uticaju joge, rekla je instruktorka joge, Emina Tešnjaković. Ujedinjene nacije su 21. jun proglasili kao Međunarodni dan joge, a obeležava se od 2015. godine. Grad Vukovar svake se godine priključuje celoj Hrvatskoj i svetu organizovanjem vežbanje na taj dan.