Koordinacija veća i predstavnika nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije održala je juče u Vukovaru poslednju sednicu u ovom sazivu, s obzirom da će prve nedelje u maju mesecu biti provedeni manjinski izbori. Predsednik Koordinacije i Županijskog veća srpske nacionalne manjine, Svetislav Mikerević izrazio je zadovoljstvo radom Koordinacije, navodeći da je sve dosadašnje aktivnosti odradila u skladu sa programskim rokovima, te da će nastaviti rad na projektima, koji su još uvek aktuelni. Među značajnijim, izdvojio je projekat „Dunav nas spaja” čiji je cilj jačanje prekogranične saradnje nacionalnih manjina sa područja Vukovarsko-sremske županije onih sa područja Autonomne pokrajine Vojvodine. Zamenik vukovarsko-sremskog župana iz reda srpske zajednice, Srđan Jeremić naglasio je da je Koordinacija veća i predstavnika nacionalnih manjina u ovom mandatu bila najagilnija i preduzela brojne aktivnosti. Na taj je način afirmisala svoj rad, često se sastajala, aktuelizovala važne teme i donosila različite programske sadržaje. U skladu s tim, Vukovarsko-sremska županija je za ovu godinu poveća finansijska sredstva za njihov rad, podsetio je zamenik župana Jeremić.
S ciljem rešavanja problematike nedostatka mesta za parkiranje u centru Vukovara, prostor stare pijace privremeno je prenamenjen u parkiralište, navode u saopštenju iz Gradske uprave. Parkiralište je pušteno u funkciju i ima 49 mesta za parkiranje, 3 mesta za osobe s invaliditetom i 2 za dostavna vozila. Ulaz na parkiralište predviđen je jednosmernom ulicom s ulazom iz Ulice Kardinala Alojzija Stepinca i izlazom u Ulicu Lokvanjski sokak. Parkiralište pripada prvoj zoni naplaćivanja, a počinje od 1. aprila. Radovi uređenja parkinga u celini su finansirani iz sredstava naplaćivanja parkiranja, a iznosili su nešto manje od 17 hiljada evra.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs najavio je da će danas biti objavljen javni poziv za 50 škola koje će učestvovati u eksperimentalnom programu celodnevne škole te javno predstavljen celi koncept. Škola će da traje do 14 ili 15 časova kao obavezni deo, zatim deca dobijaju ručak, a kasnije mogu da biraju da li će ostati u školi. Do 17 časova planirane su vannastavne aktivnosti, a posle 17 časova vanškolske aktivnosti. “Radi se o konceptu koji se testira u tih 50 škola da bi se u školskim godinama 2027./28. ili 2026./27., zavisno od dinamike izvođenja radova u građenju i dograđivanju te rekonstrukciji škola, koje su sada u dve smene, postiglo da sve škole rade u jednoj smeni”, pojasnio je ministar.
Hrvatska ima 428 opština i 127 gradova, a da bi se smanjila njihova nepotrebna administracija Vlada je pokrenula projekat funkcionalnog i stvarnog spajanja. U septembru je otvoren javni poziv koji korisnicima omogućuje i novčanu pomoć odluče li da se ujedine. I dok je za zajedničke firme, komunalne redare ili pročelnike pristigao 51 zahtev, za stvarno spajanje opština i dalje nema ni jednog. Prema nekim procenama, svaka peta opština nije ekonomski samoodrživa, ali teško će bilo koji načelnik da potpiše odluku da baš njegova prestaje s radom pa će zato država na kraju morati da donese odluku, navodi se u prilogu HRT-a.
Najavu premijera Andreja Plenkovića da će roditelji negovatelji nakon smrti deteta dobijati nadoknadu 10 meseci, iz Udruženja porodica dece s teškoćama u razvoju i osoba s invaliditetom “Sena” ocenili kao iznenađujuću ali i poručili da nadoknadu treba uvesti u što kraćem roku. „Bilo smo iznenađeni jer nismo očekivali, ne znam šta se dogodilo preko vikenda da smo dobili tu ponudu”, komentarisala je potpredsednica Udruženja Marica Mikulić. Naime, vladajuća većina prošli petak je u Saboru odbila predlog Anke Mrak Taritaš iz Glas-a da se roditeljima negovateljima produži nadoknada još šest meseci nakon smrti deteta. Mikulić je istakla da premijer Plenković samom najavom nije ništa konkretno rešio jer nije tačno definisao kada će se uvesti nadoknada. „Najave smo imali i ranije ali to nam ne znači ništa u skorije vreme, zakoni koji se tiču ove populacije se prolongiraju dugi niz godina, a mi želimo i insistiramo da se to pravo reši u što kraćem roku”, rekla je Mikulić. S obzirom na proceduru ne može da se očekuje da će se nadoknada nakon smrti deteta uvesti pre 1. januara 2024. godine, smatra Mikulić i pita šta je roditeljima negovateljima kojima dete umre u međuvremenu. Vlada ukoliko želi i ima volje to može da reši već sutra ili prekosutra uredbom, dodala je Mikulić.