Članovi Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko – sremske županije, na čelu sa predsednikom Lazom Đokićem i zamenik župana Vukovarsko – sremske županije Srđan Jeremić su na Trandžamentskom groblju u Petrovaradinu odali počast nevino stradalim borcima NOB-a koji su mučki ubijeni na Dudiku, a čiji su posmrtni ostaci kasnije premešteni u Petrovaradin. Zamenik župana Vukovarsko – sremske županije Srđam Jeremić je u svom obraćanju ukazao na ogromnu tragediju koja je pogodila mnoge borce NOB-a sa područja Srema koji su stradali na Dudiku kao jednom od najvećih stratišta antifašističkih boraca na ovom području. “Svi zajedno moramo raditi na stvaranju preduslova da sloboda svakog pojedinca bude univerzalna vrednost koju niko nikada neće dovoditi u pitanje i da svako od nas treba delovati u pravcu stvaranja takve društvene klime koja će onemogućiti bilo kakvu isključivost ili nejednak tretman ljudi zbog njihovog drugačijeg nacionalnog, verskog ili etničkog porekla”, rekao je Jeremić. “Antifašizam je svetska tekovina i zalaganje za njegove vrednosti omogućiće stvaranje boljeg života za svakog čoveka na našoj planeti”, zaključio je Jeremić.
U ime Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, obeležavanju 77. godišnjice oslobođenja Beograda od fašizma prisustvovali su predstavnici Zajednice udruženja Zagrebačke županije i Grada Zagreba i Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije. Delegaciju je predvodio potpredsednik SABA RH Lazo Đokić sa saradnicima: zamenikom gradonačelnika Vukovara Srđanom Kolarom i predsednikom Zajedničkog veća opština Dejanom Drakulićem. Položili su cveće na grob Josipa Broza Tita, učestvovali u defileu zastava, programu za građane, položili cveće borcima Crvene armije i učestvovali u svečanoj sednici.
Od 1. decembra će 120 hiljada građana, a uglavnom je reč o penzionerima, dobiti policu dopunskog zdravstvenog osiguranja na teret države. Na jučerašnjoj sednici Vlada je prihvatila predlog Silvana Hrelje o izmenama Zakona o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju po kojem se podiže prihodovni cenzus na osnovu kojeg građani ostvaruju pravo na to da im država plaća dopunsko zdravstveno osiguranje, pa će tako ubuduće taj cenzus po članu domaćinstva biti dve hiljade kuna, a za samca se penje na dve i po hiljade kuna. Rast je to u obe kategorije za više od 400 kuna, odnosno za 25 odsto u odnosu na sadašnji cenzus, a ministar zdravstva Vili Beroš objasnio je da će time ubuduće još 120 hiljada ljudi dobiti policu dopunskog osiguranja na račun države. Državni budžet će to godišnje koštati oko sto miliona kuna.
Državni sekretar Centralne državne kancelarije za obnovu i stambeno zbrinjavanje Gordan Hanžek, saborski zastupnik HDZ-a Nikola Mažar i voditelj Područne Službe Vukovar Miroslav Kosanović juče su obišli gradilište višestambene zgrade na Sajmištu u Vukovaru, nedaleko od kasarne. “Ovde će biti 21 stan čije se građenje finansira s 1,2 miliona evra od kojih je 402 hiljade doprinos Republike Hrvatske, a ostalo donacije Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja”, rekao je državni sekretar Gordan Hanžek dodavši da je tokom ove godine u Vukovaru korisnicima dodeljeno oko 400 stanova, te izdano 231 rešenje o otkupu stanova u vlasništvu Republike Hrvatske. Saborski zastupnik Nikola Mažar naglasio je da se stambeno zbrinjavanje nastavlja istim intenzitetom kao i pre nekoliko godina bez obzira na situaciju i obnovu u Petrinji i na Baniji. “Veseli me što je u proteklih nekoliko godina dodeljeno preko 70 kadrovskih stanova što znači da je 70 mladih porodica došlo živeti u Vukovar. Ovi stanovi ne predstavljaju samo „krov nad glavom”, to su nove zgrade izgrađene od kvalitetnih materijala. Svi preduslovi ostanka, ali i povratka u Vukovar ispunjavaju se ovim stanovima”, naglasio je Mažar.
Cena električne energije i gasa za hrvatske građane i velik deo privrednih subjekata neće rasti do kraja sezone grejanja, izjavio je juče u Bruxellesu hrvatski premijer Andrej Plenković. “Mi smo tu u sigurnoj zoni praktički do kraja sezone grejanja, otprilike do početka aprila iduće godine”, rekao je Plenković po dolasku na samit EU-a, na kojem je vrtoglavi rast cena energije u Evropi i svetu jedna od glavnih tema. Jedini koji bi mogli osetiti poskupljenje u Hrvatskoj su oni privredni subjekti koji nisu imali dugoročne ugovore o snabdevanju gasom nego kratkoročne, dodao je Plenković te naglasio da hrvatska vlada ima na raspolaganju različite alate koje će koristiti, zavisno o tome kako će se situacija s cenom energije razvijati, a za sada je ograničila maksimalne cene benzina i dizela. Plenković je ponovio da nakon velike pomoći privredi tokom pandemije koronavirusa i sada kada su stvoreni svi preduslovi za snažan oporavak privrede ne želi da dođe do ugrožavanja životnog standarda.
Seizmolog Krešimir Kuk izjavio je juče u Splitu da je prošle godine u Hrvatskoj zabeleženo više od 16 hiljada zemljotresa, a kao najaktivnija seizmološka područja istakao je Dalmaciju i šire zagrebačko i riječko područje. “Moramo preventivno da radimo, budemo svesni gde su zemljotresi mogući. Znamo kolika je njihova maksimalna jačina, a sticajem okolnosti dobar deo stanovništva zna i kako se ponašati za vreme zemljotresa. Zemljotresi u nekim razvijenijim zemljama koji su i jači od naših prođu s malom pažnjom jer ne bude žrtava i materijalne štete”, objasnio je Kuk. Rekao je da je zgrade koje su građene pre mnogo godina moguće ojačati, a ono što se novo gradi treba graditi po savremenim merama protiv zemljotresa. Prošle godine bilo je više od 16 hiljada zemljotresa bez onih manjih, koji nisu analizirani zbog nedovoljnog broja seizmoloških instrumenata, prenosi agencija Hina. Seizmolozi znaju, rekao je Kuk, da je za područje južne Dalmacije očekivana magnituda čak i više od sedam prema Rihteru, ali da niko ne može znati kada će se zemljotres dogoditi.