Nakon što su objavljeni prvi rezultati popisa stanovništva, počeli su se javljati građani širom Hrvatske koji tvrde da uopšte nisu popisani, ni putem interneta niti su ih obišli popisivači pa su sada u strahu od najavljenih kazni. Međutim, kako prenosi HRT, u takvim će slučajevima popisivači ponovo izaći na teren. Uglavnom nisu popisali stariji ljudi koji žive u zaseocima, odvojeni od ostatka sela, koji ne znaju koristiti internet, a popisivači im nisu došli kući. Iz Sektora demografskih i društvenih statistika kažu da se oni koji nisu popisani bez sankcija mogu prijaviti. „Mi direktno nismo primili pritužbe građana, većinom se radi o prijavama sekretarijata Županijskih popisnih komisija, ali u svakom slučaju bez obzira na to, Zavod postupa na adekvatno, rekao je za HRT David Radas iz Državnog zavoda za statistiku i dodao da će i oni koji su se sami popisali, a popisivač im nije preuzeo dobijenu šifru takođe biti uneseni u sistem.
Na aktuelnom prepodnevu saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov postavila je pitanje ministru rada i penzionog sistema Josipu Aladroviću, napomenuvši da su iza nas su dve uspešne faze programa zapošljavanja žena poznatog pod nazivom Zaželi. Napomenula je da je program uspešan, kako iz perspektive zaposlenih žena, tako iz perspektive korisnika, odnosno onih o kojima su se te žene brinule. S obzirom da je krajem prošle godine taj projekat u najvećem broju jedinica lokalne samouprave završio, pitala je ministra kada će projekat Zaželi početi u 2022. godini. Aladrović je odgovorio da se projekat „Zaželi” pokazao kao veoma uspešan i da je najbolji dokaz te uspešnosti taj što je za njega na početku bilo aplicirano oko 300 miliona kuna, a kasnije je ta cifra narasla na 1,8 milijardi. Napomenuo je da se program provodio u 749 projekata i predviđen je za programski period između 2021. i 2027. godine, kao i da će biti nastavljen i u sledećem finansijskom periodu. Rekao je da određeni izazov predstavlja period između završetka jednog programskog perioda i usvajanja operativnog programa te da se razrađuje nekoliko scenarija kako će se nadomestiti taj preostali deo vremena. Aladrović je rekao da u delu jedinica lokalne samouprave projekat još uvek nije završen, ali da se u svakoj u kojoj jeste mora pronaći alternativni način kako da se brine o starijim osobama koje su obuhvaćene i da se zaposli sve one koji su na tržištu rada raspoloživi za taj posao. Na kraju, naglasio je da će projekat sigurno biti nastavljen i da će za sledeći period biti pronađen zamenski model te da će to vrlo brzo biti predstavljeno javnosti i svim zainteresovanim stranama.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je najoštrije osudio hapšenje Boška Karalića iz Negoslavaca pod sumnjom da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Pored Karalića, policija je privela još sedam Srba iz Negoslavaca, ali su oni posle ispitivanja pušteni na slobodu. Karalić je već ranije hapšen zbog sumnje da je navodno učestvovao u likvidaciji ranjenika koji su evakuisani iz vukovarske bolnice, ali je u pritvoru zadržan tri dana jer nije bilo dokaza protiv njega. “Hapšenja Karalića i drugih Srba imaju za cilj vršenje konstantnog pritiska na srpsko stanovništvo da bi došlo do stvaranja panike i daljeg iseljavanja iz srpskih sredina u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu i šire. Takođe, ova hapšenja imaju za cilj da spreče potencijalne povratnike od vraćanja u Hrvatsku. U najvećem broju slučajeva predloženi dokazi i svedoci protiv Srba su neverodostojni, a optužbe potpuno neosnovane”, naveo je Linta u saopštenju za javnost. Pozvao je ministra spoljnih poslova Srbije Nikolu Selakovića da uputi najoštriji protest hrvatskom ministru spoljnih i evropskih poslova Gordanu Grliću-Radmanu zbog ovog hapšenja. “Radi se o čoveku koji, i pored pritisaka, odlaska na informativne razgovore i privođenja, nije napuštao svoje imanje što jasno potvrđuje činjenicu da nije počinio krivično delo ratnog zločina protiv ranjenika i civila”, istakao je Linta.
Zavod za javno zdravstvo je juče objavio rezultate istraživanja o testiranjima na covid-19 u bolnicama, koji pokazuju da je pozitivan nalaz gotovo tri puta češće utvrđen kod nevakcinisanih zdravstvenih radnika u odnosu na vakcinisane, pri čemu booster doza pruža posebnu zaštitu. Cilj istraživanja “Unapređenje kvalitete zdravstvene zaštite u bolničkom sistemu vezano uz suzbijanje covida-19” bio je utvrditi razlike u pojavi pozitivnih PCR i antigenih testova između potpuno vakcinisanih radnika u zdravstvu u poređenju s nevakcinisanima. U 12 bolnica bilo je uključeno 1676 ispitanika, od koji je za njih 81,8 odsto napravljena analiza. Od svih ispitanika uključenih u analizu njih 831, odnosno 60,6 odsto, bio je vakcinisan, dok 540 ispitanika nije to bilo. Među vakcinisanima, njih 57, odnosno 6,86 odsto bilo je pozitivno tokom ispitivanja, a u nevakcinisanoj populaciji njih 101, odnosno 18,7 odsto. Dodatno je analizom vakcinisanih utvrđeno da je od njih 475, kojima je od booster doze prošlo najmanje dve nedelje, pozitivno bilo njih 24, dok je kod 265 koji nisu primili booster dozu pozitivno bilo njih 30. To ukazuje da je u slučaju booster doze primenjene pre najmanje dve nedelje rizik od pozitivnog nalaza bio dva puta manji nego kod vakcinisanih koji nisu primili booster dozu, navode iz Zavoda.
Na Evropskoj konferenciji o upravljanju granicama koja se održala u Vilniusu hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izrazio je zadovoljstvo što se sve veća pažnja posvećuje zaštiti spoljnih granica EU, saopšteno je iz ovog Ministarstva. „Verujem da je došlo vreme da svi zajedno, u duhu međusobnog poverenja, napravimo korak napred i što pre pronađemo zajedničko održivo rešenje za izazove migracija i zaštite granica”, poručio je Božinović, prenosi MUP. Istakao je da u sedmoj godini povećanih migracijskih pritisaka, oni postaju sve složeniji i masovniji, ali da Hrvatska ne planira postavljanje fizičkih barijera na granici, već snage usmerava na što skoriju implementaciju novih informatičkih sistema i njihove interoperabilnosti. U skladu s tim, Hrvatska se nada što skorijem pristupanju šengenskom području jer će jedino na taj način navedene sisteme moći u potpunosti i operativno koristiti, navodi se u saopštenju. Božinović je zaključio da je Hrvatska sva svoja znanja i iskustva, stečena kroz upravljanje migracijama i nedavno završenih šengenskih evaluacija, spremna staviti na raspolaganje drugim državama EU, a o mogućnosti razmene iskustava već je uspostavljen kontakt s predstavnicima Litvanije.