U prva tri meseca ove godine kontrolori Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje proveli su 2321 kontrolu bolovanja u lekarskim ordinacijama, pregledali su 8459 osiguranih i utvrdili da njih 31 odsto nema razloga za bolovanje, piše današnji Jutarnji list. Gotovo svaki treći ili njih 2589, bio je na lažnom bolovanju umesto na radnom mestu. Tom broju treba dodati 1073 pregleda osiguranih koje su pregledale posebne komisije i utvrdile da njih 376 nije imalo medicinske razloge za bolovanje, odnosno čak 35 odsto. To govori da je ukupno 2965 radnika bilo na bolovanju bez razloga. Prema podacima HZZO-a, u prva tri meseca ove godine na osnovu kontrole bolovanja na zahtev poslodavaca te redovnih i vanrednih kontrola HZZO-a izrečeno je 50 mera u kontrolisanim ordinacijama, od toga 41 opomena, pet opomena s novčanom kaznom, tri uz naplaćivanje štete te jedna uz naplaćivanje štete i novčanu kaznu. Zanimljivo je da se povećava i broj poslodavaca koji traže kontrolu bolovanja, u prva tri meseca ove godine podnesena su 1793 takva zahteva, prošle godine 1047, a u pretpandemijskoj godini (2019.) bilo je 1480 zahteva, piše Jutarnji. Godišnje se u Hrvatskoj iz zdravstvenog budžeta za nadoknade tokom bolovanja izdvoji 220 miliona evra, a još toliko moraju izdvojiti poslodavci za istu svrhu. Ukupno se na bolovanja potroši oko 18 miliona dana, što na teret poslodavaca, što na račun HZZO-a. Dnevno na bolovanju bude oko 55 hiljada radnika, a prosečno trajanje bolovanja je oko dve nedelje. S obzirom da su kontrole pokazale da je trećina bolovanja lažna, to bi značilo da svakog dana više od 15 hiljada radnika nije na poslu, a da nije bolesno. Na godišnjem nivou reč je o enormnom iznosu isplaćenom za nerad, oko 70 miliona evra, samo iz blagajne HZZO-a, a još toliko i iz budžeta firmi, piše Jutarnji.
Premijer Andrej Plenković izrazio je zadovoljstvo jer će se u nedelju u Jasenovcu održati zajednička komemoracija na kojoj će biti i predstavnici jevrejskih opština, koji su prethodnih godina odbijali da dođu jer su nezadovoljni odnosom vlasti prema NDH i ustaškom režimu. Osvrćući se na ovogodišnje obeležavanje godišnjice proboja zarobljenika iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, Plenković je istakao da se održavanje zajedničke komemoracije odvija u kontekstu hrvatskog predsedanja Međunarodnim savezom za sećanje na holokaust i napora koje Vlada ulaže u borbu protiv antisemitizma. Plenković je neprimerenim ocenio istupe i izjave pojedinih opozicionih saborskih zastupnika prilikom rasprave o izmenama Zakona o prekršajima protiv javnoga reda i mira, kada se i u sabornici moglo čuti “Za dom spremni”, a posebno je nedopustivim istakao agresivan nastup nekih opozicionih zastupnika prema predsedniku Sabora Gordanu Jandrokoviću. Plenković je rekao da će u nedelju na komemoraciji u Jasenovcu tradicionalno biti više članova Vlade te da će posetiti i romsko groblje u memorijalnom centru Uštici.
Nakon dogovora s lekarima, 10 odsto veće plate traže i medicinske sestre i tehničari i tim povodom će predstavnici njihovih sindikata danas u Ministarstvu zdravstva održati pregovore, a ako im se ne ispune zahtevi, spremni su i na štrajk. Samostalni sindikat zdravstva i Hrvatski sindikat medicinskih sestara poručili su da su spremni na proteste i štrajk ako se, nakon lekara, i ostalim zdravstvenim i nezdravstvenim radnicima u javnozdravstvenom sistemu ne povećaju plate za 10 procenata. Sestrinski sindikat traži da se i sestrama, isto kao i lekarima, Uredbom o koeficijentima do 28. aprila povećaju plate za 10 procenata, te da se i za njihovu profesiju donese zakon o radno-pravnom statusu. Naime, porast plata kroz Uredbu o koeficijentima i donošenje zakona o radno-pravnom statusu lekara prošle nedelje je lekarima obećao sam premijer, ali o drugim zdravstvenim radnicima nije bilo reči.
Državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa Juro Martinović je najavio da će osobe s invaliditetom biti oslobođene plaćanja sudske takse. Zakonom se propisuju i oslobođenja od plaćanja taksi kod postupaka koji se pokreću na osnovu pravomoćne sudske odluke o zaštiti kolektivnog interesa, a status osoba s invaliditetom dokazivaće se dokumentom merodavnog tela, umesto isključivo dokumentom Zavoda za veštačenje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba s invaliditetom, pojasnio je ministar pravosuđa i uprave Ivan Malenica i dodao da se time osobama s invaliditetom omogućava lakše ostvarivanje prava na smanjenje taksi.
Ministarka poljoprivrede Marija Vučković rekla je juče da su rezultati kontrole mesa na hrvatskom tržištu prilično dobri, a da je u 2021.godini zabeleženo samo 1,5 odsto uzoraka koji nisu zadovoljili kriterijume. “Prema rezultatima za 2021. godinu, samo tri od 202 uzorka nisu bili dobri, a kada govorimo o nitritima, dva od 140 uzoraka nisu bili dobri”, rekla je ministarka i dodala da se poslovni subjekti koji stavljaju meso na hrvatsko tržište ponašaju odgovorno. U suprotnom, platiće kazne koje se, prema Zakonu o prehrambenim aditivima, najčešće kreću između 30 i 50 hiljada kuna za pravne osobe, a najteži prekršaji iznose oko 13 hiljada evra. “Što se tiče hormona, oni su zabranjeni. Mi to kontrolišemo preko ovlaštenih laboratorija i Državnog inspektorata. Nalazi su isto dobri, procenat uzoraka koji nisu ispravni je ispod jedan odsto”, odgovorila je ministarka Vučković na pitanje kupuju li građani piletinu s hormonima. Međutim, to ne znači da se u Hrvatskoj ne konzumira hrana s aditivima, ali oni se moraju ubrizgavati u skladu sa propisima, ne smeju se ubrizgavati nedozvoljeni aditivi, a sastav mora da bude jasno deklarisan, napomenula je Vučković. Kada je u pitanju zastupljenost mesa domaćeg porekla, Vučkovića je rekla da kod govedarstva iznosu 70 odsto, u svinjogojstvu oko 60 procenata, a živinarstvu više od 90 procenata.
U Belom Manastiru otvorena je “Baranjska srpska kuća”, kupljena, obnovljena i opremljena od strane Srpskog narodnog veća za gotovo 200 hiljada evra. „Objekat je namenjen srpskoj zajednici, ali i za posećivanje i druženje svih građana”, rekao je na otvaranju predsednik SNV-a Milorad Pupovac. Gradonačelnik Belog Manastira Tomislav Rob je istakao da je Baranja vekovima multietnička i multikonfesionalna sredina te da treba poštovati sve ljude i njihovu kulturu i tradiciju. Otvaranju Baranjske srpske kuće prisustvovali su pripadnici srpske i ostalih manjinskih zajednica Osječko – baranjske i susednih županija, te episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim, koji je uz sasluženje više sveštenika osveštao Baranjsku srpsku kuću, koja se nalazi uz pravoslavnu crkvu u Belom Manastiru.