Saborska opozicija iznela je juče niz zamerki na zakonski predlog da se Vukovar proglasi mestom posebnog pijeteta, nazvali su ga promašajem, čistom deklaracijom i predizbornim igrokazom vladajućeg HDZ-a, dok su ga s druge strane zastupnici vladajuće stranke hvalili i poručili da nudi okvir koji će Vukovaru omogućiti vraćenje na kolosek napretka. Nenad Stazić (SDP) rekao je da predloženi zakon ne predviđa nikakva sredstva, pa se pita kakva je onda korist od njega ako ništa ne košta, te je zaključio da je “to onda čista deklaracija”. Od Vukovara radite mauzolej, grobnicu, ne pomažete duboko podeljenom gradu iz kojeg se odlazi, zakon je sipino crnilo koje treba sakriti istinu o Vukovaru koja nije ispričana do kraja, rekao je Stazić. Goran Beus Richembergh (Glas) za zakon kaže da je promašaj, žali što tema stradanja i duga prema Vukovaru nije uspela izazvati međusobno razumevanje, dogovor pozicije i opozicije. Tomislav Panenić vladajuće je pitao hoće li u nekom budućem vremenu biti moguće da oznaka mesta posebnog pijeteta bude dvojezična. „Niste naglasili da će biti latinična i na hrvatskom jeziku, niste se usudili, jer je to suprotno politici Andreja Plenkovića, ostavili ste otvoren prostor da na mestu posebnog pijeteta jednog dana stoji i ćirilična oznaka, rekao je Panenić. Kritičan je prema sastavu Veća za domovinski pijetet, od 17 članova, jer će samo tri biti predstavnici branitelja i stradalih s područja Vukovara. Zastupinici Mosta složni su u tome da se zakonom ne rešava ključni problem Vukovara, pitanje dvojezičnih, odnosno ćiriličnih tabli, što je, kaže, izvor problema i netrpeljivosti. Nismo protiv pisma ćirilice, no 2013., kad su bile postavljene ćirilične table, to je bio trijumf zločinaca, a poraz žrtava, rekao je Miro Bulj i poručuje kako bi, s obzirom na to da zakon ne rešava problem dvojezičnosti, bilo korektno povući ga. Marijana Balić (HDZ) ističe kako zakon nudi okvir koji će tom gradu omogućiti vraćenje na kolosek napretka. On nije rešenje svih problema koje Vukovar ima, ali je značajan korak na tom putu, navela je Balić. Ivan Kirin (HDZ) je rekao da treba proći nekoliko generacija, trebaju slike izblediti, pa da krenemo u rešavanje nagomilanih problema, a ne provoditi nerazumno politiku ćirilice. Koristi li to Vukovaru? pitao je Kirin.
Na jučerašnjoj saborskoj raspravi o proglašenju Vukovara mestom posebnog domovinskog pijeteta govorio je i zastupnik SDSS-a Boris Milošević koji je rekao da ćirilica simbolizuje Srbe u Hrvatskoj i reći da je ćirilica nepoželjna je zapravo reći da su Srbi nepoželjni. “Ne smemo zaboraviti da su jedna trećina građana grada Vukovara građani srpske nacionalnosti i oni su deo tog grada i žive u Vukovaru. Nedavno smo izglasali Zakon o praznicima kojim je 18.novembar proglašen Danom sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje. Zar to nije dovoljno? Sve više od toga vodi u opasnost da život u gradu cementiramo. Da živi grad pretvorimo u spomenik koji će živeti samo za dane žrtve. Fokusiramo se u zakonu samo 4 dana u godini, a šta je s ostalih 361 dan? Zar nije Vukovar danas više od žrtve? Zar ćemo grad Vukovar gledati samo kroz prizmu žrtve? Zar nije i grad Vukovar i grad života? Zar to nije bio i danas je multietničan grad, multikulturalan grad, multikonfesionalan grad? Zakon ne spominje mirnu reintegraciju. Šta je s mirnom reintegracijom? Mirna reintegracija se danas ne spominje, ona je kao neželjeno dete, rekao je Milošević.
Najnoviji podaci pokazuju da u Hrvatskoj 120 hiljada radnika manje nego 2000. godine uživa u pravima iz kolektivnih ugovora, zato Savez samostalnih sindikata Hrvatske apeluje na Vladu da odustane od zadovoljavanja zahteva poslodavaca i stvori poticajan zakonodavni okvir za kolektivno pregovaranje. “Time će se i na strani poslodavaca stvoriti potreba za autonomnim socijalnim dijalogom sa sindikatima, odnosno za uređenje radnih odnosa kolektivnim ugovorima. Kolektivni ugovori, posebno ako su granski i prošireni, pridonose pravednijoj raspodeli novostvorene vrednosti i većoj pokrivenosti radnika kolektivnim ugovorima”, poručio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel.
Ministar Predrag Štromar, zajedno s državnim sekretarom Željkom Uhlirom te direktorom APN-a Draganom Hristovim predstavio je danas aktivnosti Ministarstva i APN-a vezane uz stambeno zbrinjavanje mladih.Subvencije na stambene kredite kreću od 30. marta a uskoro kreće i program POS+ i POS za stambeno zbrinjavanje deficitarnog kadra na području cele Hrvatske.Trenutno je u toku poziv za prijavu kreditnim institucijama, koje žele da učestvuju u programu subvencionisanih stambenih kredita, a početkom marta tačnije 6.marta, biće objavljena lista onih s kojima će biti sklopljen ugovor te u koje će se građani moći prijaviti, kao i po kojim kamatama u kunama i evrima će se davati subvencionisani krediti. Svi mladi koji žele da reši svoje stambeno pitanje imaće novu priliku da to ostvare uz subvencionisane stambene kredite, jednu od demografskih mera kojima Ministarstvo građevinarstva i prostornog uređenja već četvrtu godinu zaredom pomaže mladima da osiguraju krov nad glavom, što je jedan od glavnih preduslova za planiranje budućnosti i ostanak u Hrvatskoj. Prijave će biti moguće od 30. marta do 8. aprila 2020. godine dok se novi krug prijava očekuje već u septembru ove godine.Reč je o dobro poznatom i prihvaćenom programu u sklopu kojeg država, odnosno Ministarstvo te APN, pomažu prilikom otplate stambenog kredita prilikom kupovine stana ili kuće, odnosno za otplatu kredita za izgradnju kuće u trajanju od pet godina.Uslovi prijave na konkursu nisu se promenili što znači da će se na poziv moći prijaviti svi mlađi od 45 godina koji u svom vlasništvu nemaju stan ili kuću. Subvencionisanje kredita odobravaće se za kupovinu stana ili kuće, odnosno izgradnju kuće do najviše 1500 evra po metru kvadratnom odnosno do najvišeg iznosa kredita od 100.000,00 evra u kunskoj protivvrednosti. Rok otplate kredita ne sme biti kraći od 15 godina. Visina subvencije ovisiće o indeksu razvijenosti mesta na kojem se nekretnina kupuje, odnosno gradi, te će se kretati od 30 do 51 odsto iznosa rate kredita.
Gradska organizacija SDSS-a Vukovar pre nekoliko dana je završila prvu fazu akcije podele humanitarnih paketa u Borovu naselju. Sledeća faza će se odnositi na obilazak pojedinaca koji zbog svog fizičkog stanja nisu bili u mogućnosti da dođu do Doma penzionera u ovom delu Vukovara. Rukovodstvo vukovarskog ogranka zahvalilo se aktivistima Mesne organizacije Borovo naselje, koji su doprineli da se akcija uspešno realizuje.
U Dečjem vrtiću Vukovar 2 obeležen je Međunarodni dan maternjeg jezika. Ove godine ideja je bila da taj dan bude obeležen zajedno sa decom koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku i pismu u školama na području grada Vukovara. Zajedničkim aktivnostima dece DV Vukovar 2 i učenika nižih razreda OŠ Nikola Andrić i OŠ Siniša Glavašević istaknuta je važnost negovanja i očuvanja maternjeg jezika, kao deo kulturnog identiteta svakog naroda. Ovu aktivnost podržalo je Veće srpske nacionalne manjine grada Vukovara koje je osiguralo potrebna sredstva za realizaciju.