Nacrt Nacionalnog plana razvoja sistema obrazovanja za period do 2027., čiji ukupan trošak provođenja iznosi više od 16 milijardi kuna, upućen je u javnu raspravu koja će trajati do 19. novembra. Planirani nastavak reforme sistema obrazovanja, kako je predviđeno nacrtom Nacionalnog plana, između ostalog, obuhvata modernizaciju sistema na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja te uključuje osiguravanje pristupa ranom predškolskom vaspitanju i obrazovanju i poboljšavanje vaspitno-obrazovnih rezultata učenika u osnovnim i srednjim školama. Uključuje i povećanje dostupnosti i završavanja visokog obrazovanja, unapređenje vaspitavanja i obrazovanja učenika s posebnim vaspitno-obrazovnim potrebama, pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika hrvatskog naroda van Hrvatske te primenjivanje digitalnih tehnologija u obrazovnom sistemu. Iz Ministarstva nauke i obrazovanja su pozvali zainteresovanu javnost da se aktivno uključi u javno savetovanje te dostavi svoje primedbe i predloge.
Upravno odeljenje za obrazovanje i sport Grada Vukovara je objavilo Javni poziv za studente, koji su u akademskoj godini 2021./2022. u statusu redovnog studenta u sistemu visokog obrazovanja u Republici Hrvatskoj, ostvarili uspeh s prosekom ocena od 4,50 do 5,00, na fakultetima u Republici Hrvatskoj. Pravo na nagradu ostvaruju redovni studenti koji imaju prebivalište na području grada Vukovara, sa prosekom ocena u prošloj akademskoj godini od 4,50 do 5,00. Visina jednokratne nagrade utvrdiće se odlukom gradonačelnika, u skladu s raspoloživim sredstvima osiguranim u budžetu Grada Vukovara za 2022. godinu za tu namenu i o broju studenata, koji ostvaruju pravo na nagradu.
Saborski zastupnici će danas na sednici Sabora glasati o tačkama raspravljenim tokom ove i prošle nedelje, među kojima je i Godišnji izveštaj premijera Andreja Plenkovića o radu Vlade. Premijer Plenković je u Godišnjem izveštaju o radu Vlade najavio, između ostalog, da će država, uz već postojeće besplatne udžbenike, finansirati i jedan obrok dnevno svim osnovnoškolcima. Najavio je do kraja mandata Vlade i povećanje prosečne neto plate na 8200 kuna odnosno 1088 evra te povećanje minimalne plate na oko 4220 kuna, kao i regulisanje rada trgovina nedeljom.
Saborska vladajuća većina ocenila je da izmene Zakona o radu odgovaraju na ključne izazove radnika i poslodavaca te su socijalno i ekonomski osetljive, dok je opozicija iznela niz primedbi da izmene Zakona nisu moderne i u skladu s vremenom. HDZ-ov zastupnik Nikola Mažar rekao je da se ovim predlogom zakona osigurava kvalitetan zakonski okvir za poticanje preduzetničkih aktivnosti, osiguranje pravednih radnih uslova kao i poticanje inovativnih oblika rada, poput rada od kuće ili rada na daljinu. Ocenjujući pozitivnim da se ovim predlogom Zakona o radu ipak bolje reguliše rad na određeno vreme, Jelena Miloš iz Kluba zeleno-levog bloka založila se da se u drugom čitanju ide u hrabrije izmene i da se bolje reguliše rad na digitalnim platformama, agencijski rad i rad na određeno vreme. Smatra i da se treba bolje regulisati rad trudnica koje rade na određeno vreme. Marijan Pavliček iz Hrvatskih suverenista rekao je da na području Slavonije u određenim trgovačkim društvima radnici rade dve-tri godine, a da im se ugovor produžuje svakih nedelju dana, što izaziva neizvesnost i nelagodu kod radnika.
Četrnaest zemalja u slivu Dunava navelo je u zajedničkoj deklaraciji da će “intenzivirati napore” u smanjenju zavisnosti o energentima iz Rusije, a Hrvatska to namerava učiniti povećanjem kapaciteta LNG terminala na Krku te potencijalnim građenjem Jonsko-jadranskog gasovoda. U slovačkom gradu Košicama održava se forum podunavskih zemalja u sklopu Strategije Evropske unije za region Dunava, okvira za razgovore i saradnju država iz tog područja. Ministri spoljnih poslova održali su sastanak zatvoren za medije na kojem su uskladili svoje politike prema uvozu gasa iz Rusije. “Intenziviraćemo napore u smanjenju zavisnosti o ruskim fosilnim gorivima pomoću diverzifikacije izvora energenata i pravaca dobavljanja”, piše u objavljenoj deklaraciji. Taj zakonski neobvezujući tekst usvojile su EU članice Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija te pet zemalja van Evropske unije – BiH, Srbija, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Hrvatska je navela da će proširiti na Krku kapacitet terminala za uvoz ukapljenog gasa sa sadašnjih 2,9 milijardi kubika godišnje na 6,1 milijardu. “Hrvatska je u jako dobroj situaciji kada je reč o smanjenju zavisnosti u ruskom gasu jer sada može koristiti LNG terminal kao alternativno rešenje za dobavljanje”, rekla je Borbala Toth, analitičarka Regionalnog centra za istraživanja energetske politike iz Budimpešte. Hrvatska je zainteresovana i za građenje Jonsko-jadranskog gasovoda koji bi se protezao od Hrvatske preko BiH i Crne Gore do Albanije gde bi se spojio na Transjadranski gasovod kojim gas iz polja u Azerbejdžanu dolazi preko Grčke do Albanije te ide dalje do Italije. “To je plan koji Hrvatska već dugo razmatra. Ja, međutim, ne vidim budućnost gasa pa ne vidim kako bi Hrvatska profitirala građenjem tog gasovoda”, naglasila je Toth.
Udruženje za osobe s intelektualnim oštećenjem “Golubica” Vukovar u sklopu programa “Možemo i mi II” učestvovalo je na Prvenstvu Hrvatske u plivanju za osobe s intelektualnim teškoćama. Takmičenje se održavalo u Termama Tuhelj, u Tuheljskim toplicama, u organizaciji Sportskog društva Specijalni sportovi “Luč” pod pokroviteljstvom Specijalne olimpijade Hrvatske. Vukovarsku ekipu je predstavljalo pet plivača koji su se takmičili u disciplini 25 metara slobodno i 25 metara leđno plivanje, te je osvojeno jedno treće mesto. U disciplini slobodno plivanje 50 metara takođe je osvojeno jedno treće mesto, dok su ostali plivači osvojili četvrto mesto.