Hrvatski sabor danas će da raspravi izmene Zakona o državnom premeru i katastru nekretnina kojim se detaljnije propisuje rad u postupku izrade, pregleda i potvrđivanja geodetskih elaborata. Glavni direktor Državne geodetske uprave Antonio Šustić istakao je da se najvažnije promene ovog predloga zakona odnose na odredbe koje propisuju postupak katastarskog premera, jer isti predstavlja osnovu za sistematsku obnovu, odnosno osnivanje zemljišnih knjiga, kao i uspostavljanje novog katastarskog operata, i na kraju Baze zemljišnih podataka. Uz to, detaljnije se propisuje postupak izrade, pregleda i potvrđivanja geodetskih elaborata, čime se doprinosi pravnoj sigurnosti i zaštiti prava i obaveza stranaka u postupcima te su pojednostavljene neke radnje. Šustić je rekao i da će predlog zakona uticati na osiguranje savremenog i efikasnog sistema zemljišne administracije, koji će na kraju da doprinosu povećanju pravne sigurnosti u postupku nekretnina, podstakne proces ulaganja te poboljša funkcionisanje tržišta nekretnina.
Iako su se opozicioni i vladajući zastupnici juče složili da nelegalnu izgradnju treba suzbiti u korenu, opozicija smatra da dopune Zakona o građevinskoj inspekciji, koju je juče predložio resorni ministar Branko Bačić, neće rešiti problem nelegalne izgradnje objekata, uključivanjem 882 komunalna redara. Bespravna izgradnja nije zaustavljena. Naprotiv, koliko god smo zakonskom regulativom nastojali da je sprečimo, ona je još uvek prisutna i vidljiva, rekao je potpredsednik Vlade i ministar prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Branko Bačić tokom objedinjene rasprave o predlogu dopuna Zakona o građevinskoj inspekciji te izmenama Zakona o komunalnoj privredi. Bačić je istakao da se nelegalna izgradnja objekata može sprečiti samo ako se kažnjava u početku. Ukoliko dođe do završetka radova i useljenja u bespravni objekat u pravilu se gubi bitka s bespravnom gradnjom”, poručio je ministar. Naglasio je da žele doneti ove zakone jer Državni inspektorat nema kapacitete u tehničkom i kadrovskom smislu da brzo sankcioniše bespravnu gradnju. S ciljem brže i bolje reakcije na bespravnu gradnju predlaže se da pored 70 zaposlenih građevinskih inspektora u Hrvatskoj, u okviru Državnog inspektorata u proces intervencije uključi 882 komunalna redara kojima će se dati određena ovlaštenja da zaustave izgradnju, naplate zakonom propisanu kaznu te o svemu obaveste Inspektorat.
U jesenjem upisnom roku na fakultete u Republici Hrvatskoj u ovoj akademskoj godini, prema podacima Agencije za nauku i visoko obrazovanje bilo je ponuđeno 1 170 studija s ukupno 18.572 upisna mesta. Prijavilo se 8 886 kandidata, a pravo upisa ostvarilo je njih 6 363. Reč je o prediplomskim i integrisanim studijskim programima na visokim školama. Prema broju prijava prvog prioriteta i kvote najpoželjniji studiji su Poslovna ekonomija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu, Građevinarstvo, tog fakulteta u Zagrebu i Sestrinstvo (online studij) na Zdravstvenom veleučilištu u Zagrebu, navodi se iz Agencije u saopštenju za javnost. Na tablicama Agencije uz osječki Ekonomski fakultet, navodi se još nekoliko fakulteta i učilišta iz Osijeka za koje je vladao pojačani interes. To su Fakultet elektrotehnike, računarstva i informatičkih tehnologija Univerzitetaa u Osijeku, studija Računarstva, Fakultet Građevinarstva i arhitekture, kao i Veleučilište “Lavoslav Ružička” u Vukovaru, smer Fizioterapija (stručni). Svi oni nalaze se u tablici među prvih 10 studija prema proseku prvih izbora i kvote.
Situacija na Dunavu i Dravi za sada je u skladu je s prognozama i najavama. Vodostaj Dunava kod Batine viši je od pet metara, te svaki čas raste nekoliko centimetara. Redovne mere odbrane od poplava proglašene su pre tri dana, a posebno su oprezni u vikend-naselju Zeleni otok kod Batine, gde su već gotovo svi zaštitili svoje kuće. Generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković je govoreći o situaciji u vukovarsko-sremskoj županiji i vodostaju na Dunavu, poručio da je jedina potencijalna opasnost na području Hrvatske upravo Dunav. Pripremili smo se i za nešto više vodostaje, ali bi u krajnjem slučaju oni trebali da budu 40 centimetara niži nego 2013. , poručio je Đuroković i upozorio da su to samo prognoze te da treba biti na oprezu. Najavio je da će se na području Vukovara vrećama s peskom nadograditi nasip koji od poplava štiti Ostrvo sportova, a prethodnim radnjama pojačana je i bezbednost na Trgu Republike Hrvatske. Tamo je visina odbrane dignuta na +780, a kako se vodostaj očekuje na +725 centimetara ni tamo neće biti potrebe za intervencijama”, poručio je Đuroković.
Nadoknada za povrat plastične ambalaže povećaće se sa sedam na deset centi od 1. januara iduće godine, navodi se u predlogu Pravilnika o nadoknadi upravljanja otpadom i povratnoj nadoknadi koju je Ministarstvo zaštite okoline i zelene tranzicije uputilo u javno savetovanje, a što je i potvrdila nedavno nakon sednice Vlade i resorna ministarka Marija Vučković. Ministarka je podsetila na novi predlog zakona kojim će se od sledeće godine naplaćivati lagane plastične kese koje se u rolama nalaze uglavnom na odeljenima voća i povrća u trgovinama ili na pijačnim štandovima. Udruženja za zaštitu okoline su početkom prošle godine, uvođenjem evra, pozvale Ministarstvo da poveća povratnu nadoknadu za ambalažu pića jer je u Hrvatskoj ona najniža od svih zemalja Evropske unije. Voditeljka kampanje protiv zagađenja plastikom u Zelenoj akciji Ana-Marija Mileusnić je rekla da je i novi predlog od 10 centi i dalje sramotno niska nadoknada. S obzirom na inflaciju i rast cena iznos povratne nadoknade trebao bi da iznosi do 50 centi u zavisnosti od materijala i volumena povratne ambalaže, istakla je Mileusnić.