Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim licima za jul ove godine iznosila je 7.576 kuna, što je nominalno niže za 1,8, a realno za 2,2 odsto u odnosu na jun, dok je prema lanjskom julu nominalno viša za 7,5, a realno niža za 4,3 odsto. Realni pad plata posledica je rekordne inflacije. Potrošačke cene u julu bile su 12,3 odsto veće nego u istom mesecu prošle godine, a ista stopa inflacije zabeležena je i u avgustu. Medijalna neto plata za jul 2022. iznosila je 6.451 kunu što znači da je polovina zaposlenih imala manje, a polovina više od toga iznosa. Za period od januaru do jula ove godine, prosečna mesečna isplaćena neto plata u pravnim osobama iznosila je 7.569 kuna, što je u odnosu na isti period 2021. nominalno više za 6,9, a realno niže za 2,1 odsto. U julu je bilo prosečno 167 plaćenih časova, što je u odnosu na jun manje za 4,6 odsto.
Iz Vlade su najoštrije odbacili i zlonamernim laganjem nazvali pisanje “Nacionala” da je premijer Andrej Plenković “naredio izvoz nafte iz Hrvatske u Mađarsku”, ističući da Vlada ni ne može direktno odlučivati o naftnom poslovanju Ine, već se radi o odlukama upravljačkih tela kompanije.”Najoštrije odbacujemo današnje napise iz nedeljnika Nacional u kojima se kontinuirano iz broja u broj – koristeći nepouzdane izvore – zlonamerno laže, ovaj put da je premijer Plenković ‘naredio izvoz nafte iz Hrvatske u Mađarsku'”, poručili su danas iz Vlade na pitanje o pisanju “Nacionala”. Nedeljnik piše o izdaji strateških energetskih interesa hrvatske države u čijem je centru direktno premijer Plenković koji je, kako se navodi, lično početkom avgusta 2018. na tajnom sastanku u svom kabinetu, naredio tadašnjem ministru energetike Tomislavu Ćoriću da provede u delo zatvaranje Inine rafinerije nafte u Sisku te da omogući izvoz hrvatske nafte na preradu u Mađarsku. “Vlada ne može direktno odlučivati o naftnom poslovanju Ine, već se radi o odlukama upravljačkih tela kompanije, a ističemo da se radi o upravljačkom modelu koji je ova Vlada kao drugi najveći deoničar Ine nasledila i zatekla”, poručuju iz Banskih dvora.
Mnoge zemlje teško će naći zamjenu za rusku naftu, navedeno je iz Banke za međunarodna poravnanja. Mnoge zemlje teško će pronaći zamenu za ograničenu ili blokiranu isporuku ruske nafte, a njeno poskupljenje preliće se i na tržišta poljoprivrednih sirovina, upozorila je Banka (BIS). Osnovni problem je veliki tržišni udeo ruske nafte, tumači BIS, podsetivši da Rusija čini desetinu svetskog izvoza. Gubitak ruskih naftnih derivata bio bi veliki šok za globalnu privredu, a malo je verovatno da bi drugi proizvođači imali dovoljno kapaciteta da nadoknade manjak, naglasila je banka u tromesečnom izveštaju, objavljenom juče. Štaviše, ulaganja u istraživanje i eksploataciju novih naftnih bušotina još su uvek na pretpandemijskom nivou. Problem je i plan sedam vodećih ekonomija G7 o ograničavanju cena ruske nafte koji bi Rusiji trebao da smanji prihode, a time i kapacitete za finansiranje rata u Ukrajini, naglašeno je iz BIS.
Predsednik Hrvatskog udruženja velikih proizvođača svinja. Krešimir Kuterovac, komentarisao je uzroke poremećaja na tržištu svinjskoga mesa i izvoza mesa, i to najpre u Kinu. EU proizvođači su iznenađeni kako se brzo kineska proizvodnja pogođena afričkom svinjskom kugom oporavila, a odmah je došla i COVID kriza, koja je dodatno poremetila tržišne tokove. U 2022. godini, uspoređujući je s 2021., pad izvoza u Kinu je 60 %, što čini 734 000 tona, ili otprilike 7 000 000 svinja. Pad izvoza u Kinu pokušao se nadomestiti povećanjem u druge istočne zemlje, što je samo delomično i uspelo jer su ipak kineske količine vrlo velike. Promene na tržištima uzrok su restrukturiranja celog sektora u EU-u i neizbežno se odražavaju i na samu proizvodnju svinja. Unutar EU-a postoji zajedničko tržište, ali svaka zemlja ima svoj individualni zatvoreni sistem proizvodnje vezan uz mesnu industriju, svaka ima individualan odgovor na problem. Smanjenje proizvodnje je najčešći, i zato je vrlo indikativan pad broja krmača za 3,3 % na nivou EU, koji se dogodio u 2021. godini”, rekao je Kuterovac i dodao da je u isto vreme u Hrvatskoj pad broja krmača za 8 % uz pad broja nazimica za 4 % te da je samodovoljnost u proizvodnji svinjskog mesa na nivou Evropske unije 120 %, dok je u Republisi Hrvatskoj na nivou od 55 %. Tokom 2022. godine, napomenuo je Kuterovac, zabeleženo je smanjenje broja svinja u klaonicama za 3,1 %, a evropska proizvodnja svinjskog mesa smanjena je za 1,6 %. U Hrvatskoj je 5,9 % manje svinja isporučenih na klanje.
U današnjem saopštenju za javnost, policija je upozorila da je u petak, 16. septembra 2022. godine da je na veći broj adresa elektronske pošte različitih primalaca u Hrvatskoj dostavljena je lažna poruka u kojoj se nepoznata osoba predstavlja kao rukovodilac organizacione jedinice Uprave kriminalističke policije te navodi kako je primalac poruke osumnjičen za više različitih krivičnih dela i traži od primalaca da odgovori na poruku, a sve s ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Obaveštavamo građane kako se radi o tzv. „phishing“ kampanji, odnosno pripremnim radnjama radi počinjenja prevare te je poruku dovoljno obrisati i na nju ne odgovarati. Više informacija o različitim oblicima internetskih prevara te saveze kako se zaštite možete pronaći na internetskim stranicama policije i na youtube kanalu MUP-a.