U poslednja 24 časa potvrđena su 264 nova slučaja zaraze koronavirusom, a umrlo je 14 osoba, saopštio je danas Nacionalni štab civilne zaštite. Broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj danas je 7.518, a 695 pacijenata je na bolničkom lečenju od čega je njih 85 na respiratoru. Od početka epidemije u Hrvatskoj je zabeleženo 392.248 osoba zaraženih novim koronavirusom, od kojih je 8.514 preminulo. Ukupno se oporavilo 376.216 osoba, od toga 1.018 u poslednja 24 sata. U samoizolaciji je trenutno 20.966 osoba.
U Vukovarsko-sremskoj županiji, u poslednja 24 časa evidentirane su 3 nove pozitivne osobe na COVID-19, potvrđene PCR testiranjem. Sve tri osobe su iz Vukovara. Preminulo je, nažalost, još jedno lice. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 12 992, od kojih je 12 592 izlečeno, a preminulo je 265 osoba. Trenutno su u županiji 22 osobe na bolničkom lečenju zbog korona virusa. U samoizolaciji se na području županije nalazi 228 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 3 su pozitivne osobe iz sistema zdravstva, koliko ih se nalazi i u samoizolaciji. Iz sistema obrazovanja obolelo je 9 nastavnika i 32 učenika, dok je u samoizolaciji 11 nastavnika i 151 učenik.
Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izjavio je danas da Nacionalni štab civilne zaštite trenutno ne razmišlja o pooštravanju ni liberalizaciji epidemioloških mera, poput otvaranja noćnih klubova, dodajući da su na Festivalu slobode protestvovali bez razloga. “Nakon 18-19 meseci iskustva s pandemijom, svako će vam reći da su glavni problem zatvoreni prostori, ukoliko prostor nije dovoljno prozračen i ako ljudi ne održavaju kakvu-takvu distancu. Ono što je moguće vani teško da je moguće unutra”, rekao je Božinović istakavši kako je okupljanje u noćnim klubovima teže kontrolisati od onoga na fudbalskim utakmicama.
Krajem avgusta u Hrvatskoj je bilo gotovo 1,59 miliona zaposlenih, što je za 0,1 odsto više nego u julu te 2,1 odsto više u odnosu na lanjski avgust, podaci su Državnog zavoda za statistiku (DZS), koji pokazuju i da je u avgustu stopa nezaposlenosti na mesečnom nivou pala za 0,1 procentni bod, na 7,3 odsto. Prema podacima DZS-a, u avgustu je u Hrvatskoj bilo 1.588.965 zaposlenih, što je za 2.230 osoba ili 0,1 odsto više nego krajem jula ove godine. Na godišnjem nivou, broj ukupno zaposlenih je porastao za 2,1 odsto. Statistika za period od januara do kraja avgusta ove, u odnosu na isti period prošle godine pokazuje da je ukupno zaposlenih bilo 0,1 procenat više.
Prosečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim licima u Hrvatskoj za mesec jul iznosila je 7 046 kuna, što je na godišnjem nivou nominalno više za 4,8 odsto, a realno za 1,9 procenata, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS). U odnosu na platu za jun, prosečna isplaćena neto plata za jul je bila nominalno manja za 1,8, a realno za dva odsto. Najviša prosečna mesečna isplaćena plata po zaposlenom u pravnim licima za jul isplaćena je u proizvodnji rafinisanih naftnih proizvoda, u iznosu od 10.624 kune, a najniža je isplaćena u proizvodnji odeće, i iznosila je 4 462 kune.
Predsednik Vlade Andrej Plenković rekao je da bi za nekoliko dana SAD trebao da ukine vize za Hrvatsku.”Mi smo pred ukidanjem viza SAD-a za hrvatske državljane. To bi se trebalo dogoditi kroz sledećih nekoliko dana. Na tome smo dugo radili. Mislim da je konačno i ta prepreka, koja je usporila i trgovinske i investicione tokove sa SAD-om, uskoro iza nas”, rekao je premijer. Vize za SAD trebale bi da budu ukinute najkasnije do 30. septembra, odnosno do završetka američke fiskalne godine.
Proizvodnja jaja iz slobodnog uzgoja, koju je 2019. pokrenuo Agro-klaster Vukovarsko-sremske županije kao jedan od perspektivnih projekata, jer uz ekonomski ima i demografski značaj za područje krajnjeg istoka Hrvatske, do sredine 2022. trebao bi da preraste u proizvođačku organizaciju, sa ciljem olakšanja izlaska na tržište i povećanja konkurentnosti proizvođača.Agro-klaster je formirao proizvodnu bazu, uz kooperante ima i vlastitu proizvodnju jaja u Soljanima, otvoren je i sabirni centar u Lovasu, gde prikupljaju proizvedena jaja i dalje ih distribuišu prema kupcima. Osim matičnog jata, kooperantima osiguravaju hranu za nesilice, ako ne proizvode vlastitu hranu, ambalažu za pakovanje i transport jaja, te kompletnu stručnu kontrolu nad proizvodnjom. Iako je cena hrane osetno porasla, i dalje im jaja plaćaju kunu po komadu, što je dobra otkupna cena.Trenutna je proizvodnja, prema rečima direktora, Zdenka Podolara, približno 7 000 komada dnevno, između 200.000 i 250.000 jaja mesečno, i sve što proizvedu i prodaju. Uglavnom ih plasiraju u velike trgovačke lance, tu su i kratki lanci snabdevanja – vrtići, škole, bolnice, domovi za stare i nemoćne te ugostitelji u Zagrebu i hoteli. Imaju 20 kooperanata i zasad ne nameravaju da uključuju nove.