Ministar zdravstva Vili Beroš najavio je danas jače mere protiv ‘lažnih bolovanja’ i veća ovlaštenja kontrolora Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO) koji će odmah zaključivati neopravdana bolovanja. Cilj nam je da osnažimo ulogu HZZO-a koji će značajno smanjiti mogućnost za manipulaciju. To će se provesti putem češćih hitnih kontrola i zaključivanja bolovanja direktno od strane kontrolora HZZO-a u slučaju uočavanja određenih nepravilnosti, poručio je Beroš reagujući na izveštaj HZZO-a o porastu broja bolovanja u protekloj godini.
Vlada je odlučila da fiksira najviše maloprodajne cene na benzinskim pumpama koje se ne nalaze na autoputevima, rekao je jutros premijer Andrej Plenković u izjavi nakon telefonske sednice vlade. Tako će litra osnovnog evrodizela na benzinskim stanicama koštati 13,08 kuna za litru, a osnovnog benzina evrosuper 95 biće 13,50 kuna po litri. Plavi dizel koštaće najviše 9,45 kuna po litri. Vladina uredba kojom se omogućavaju ovakve cene primenjuje se od sutra i prema Plenkovićevim rečima odnosi se na 94 odsto benzinskih, važiće dve nedelje i ne odnosi se na premium goriva. Da Vlada nije reagovala, benzin bi od sutra koštao 14,57 kuna, dizel 14,06 kuna, a plavi dizel 10,93 kune, rekao je premijer. Te cene biće od sutra na autoputevima, osim plavog dizela, koji i nije u ponudi. Premijer je rekao da su zahvaljujući svim dosadašnjim vladinim merama cene benzina niže za 2,45 kuna, dizela 3,56 kuna, a plavog dizela za 2,38 kuna po litri.
Ne znam kako će funkcionisati veleprodaja jer cene i dalje rastu – samo su danas trebale ići 1,4 kune gore i ne znam da li će nam uopšte puštati gorivo jer ni veliki trgovci neće dugo moći da trpe milionske gubitke svakog dana”, rekao je za tportal vlasnik jedne benzinske pumpe. Dodao je da je poslednjih dana bila velika potražnja za gorivom zbog najave poskupljenja, s čime se brojne benzinske stanice nisu mogle nositi te zbog toga veruje da će brojna prodajna mesta u naredna 24 sata ostati bez goriva. Drugi scenario trenutčno ne vidim i ne verujem da će proizvođači i distributeri trpeti gubitke”, rekao je sagovornik portala, koji je još u nedelju ostao bez plavog dizela dok preostale rezerve dizela i benzina broji u litrama.
Na Svetski dan izbeglica, Sara Kekuš iz Centra za mirovne studije (CMS) upozorila je da su hrvatske politike prema izbeglicama pune nasilja i kršenja ljudskih prava te podsetila na potrebu za otvorenijim, solidarnijim i inkluzivnijim društvom. Svetski dan izbeglica podsetnik je svima nama da ovo društvo možemo da učinimo otvorenijim, solidarnijim i inkluzivnijim”, istakla je Kekuš na konferenciji za novinare na Markovom trgu. Naglasila je da politike države trebaju da budu solidarne prema izbeglicama, jer to trenutno nisu nego su i dalje upravo suprotne, pune nasilja i kršenja ljudskih prava, pa čak i onih najugroženijih grupa, poput dece.
DZS objavio kako je u Hrvatskoj u travnju potrošnja u maloprodaji porasla 5,7 odsto na godišnjem nivou, ojačavši već 15. mesec zaredom, i to brže nego mesec dana pre. Ekonomski analitičar Damir Novotny istakao je da hrvatski građani na inflaciju reaguju kasno. Kada gledamo proteklih više od deset godina, od krize 2009. i 2010. godine, dohoci domaćinstava su se udvostručili. Prosečna plata bila je tada oko 5000 kuna, a sada je oko 7000 kuna, da ne govorimo o sivoj ekonomiji, a cene su padale. Imali smo situaciju deflacije, tako da su se slobodni dohoci domaćinstava akumulirali. To, naravno, vidimo kroz štednju. Ponašanje potrošača u situaciji visokih cena i rasta cena trebalo bi da bude racionalno, bar je tako u severnim evropskim zemljama. U Hrvatskoj se to nije dogodilo”, upozorio je Novotny, dodajući da Hrvatska pripada krugu mediteranskih zemalja gde potrošači neracionalno, ili sa zakašnjenjem, reaguju na inflaciju – troše dok imaju poput pijanih milijardera. Tek kad potroše ono što imaju, ističe Novotny, počinju da razmišljaju o tome da bi morali štedeti. Onda dolaze do toga da imaju premale dohotke za servisiranje svojih fiksnih obaveza i dolaze u te beskonačne blokade finansijskih sredstava.
U Hrvatskoj je u poslednja 24 časa zabeleženo 29 novih slučajeva zaraze koronavirusom, a umrla je jedna osoba, saopštio je Nacionalni štab civilne zaštite. Aktivnih slučajeva trenutno je 2017, među njima je 167 pacijenata na bolničkom lečenju, a od toga je na respiratoru šest najteže obolelih pacijenata.