U skladu sa vladinom odlukom, sutra počinje isplaćivanje jednokratne novčane pomoći za više od 95 hiljada roditelja za 200 hiljada dece u svrhu ublažavanja posledica porasta cena energenata, a za šta je iz Državnog budžeta osigurano gotovo 6,8 miliona evra. Jednokratna pomoć isplaćivaće se u iznosu od 45 evra za jedno dete do 160 evra za petoro i više dece.
Ministarstvo nauke i obrazovanja predložilo je da nova školska godina 2023./2024. počne 4. septembra, a završi za sve učenike, osim maturanata, 21. juna 2024. godine. Prosvetari su izračunali da je takvim rasporedom predviđeno mnogo više nastavnih dana nego što to predviđa zakonski minimum, koji iznosi 175 dana. S druge strane, maturanti, koji treba da imaju najmanje 160 nastavnih dana, mogli bi da ostanu zakinuti za jedan dan nastave jer je planirano da im ona završi već 17. maja. Sabiranjem broja nastavnih dana učenici završnih razreda srednjih škola imaće 159 nastavnih dana, a učenici ‘nezavršnih‘ razreda čak 184, piše Slobodna Dalmacija. Velik broj učitelja predlaže da se sledeće godine, umesto 21. juna, školska godina završi 14. juna, a neki predlažu i skraćivanje prolećnih praznika na pet dana, zaključno s Uskršnjim ponedeljkom. Iako se u obrazloženju Ministarstva navodi da su neki predlozi iz e-savetovanja ‘prihvaćeni’, odluka o definitivnim datumima biće objavljena početkom maja.
Veće Jevrejske opštine Zagreb i Koordinacija jevrejskih opština u Republici Hrvatskoj prihvatili su poziv direktora Javne ustanove Spomen-područja Jasenovac za učestvovanjem na zajedničkoj komemoraciji povodom godišnjice proboja zarobljenika iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac. Komemoracija će se održati u nedelju, potvrdio je predsednik Koordinacije Ognjen Kraus. Predstavnici jevrejskih opština nekoliko godina nisu učestvovali u zajedničkim komemoracijama nezadovoljni odnosom vlasti prema ustaškom režimu te su više puta tražili zakonsku zabranu korištenja ustaških simbola i pozdrava “Za dom spremni”.
Tokom saborske rasprave o izmenama Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira deo opozicije je upozorio na uvođenje represije na zahtjev koalicionog partnera SDSS-a, a uoči komemoracije u Jasenovcu u nedelju, a čelnik te stranke Milorad Pupovac je to demantovao. Rekao je i da je obraćanje Mire Bulja zastupnicima pozdravom “Za dom” pokazalo opravdan razlog da se ovaj zakon, kako je rekao, bavi pozdravima koji potiču mržnju. Iz redova opozicije ponovljeni su prigovori zbog prekratkog vremena javne rasprave, bez jasnog obrazloženja predlagaoca o razlozima hitnosti, a Arsen Bauk iz SDP-a upozorio je da je javno savetovanje trajalo sedam umesto 30 dana te da je nakon toga primenjena hitna procedura, što je dovoljno da zakon padne na Ustavnom sudu. Državna sekretarka Irena Petrijevčanin je poručila je da u zakonskom predlogu nema reči o ograničavanju slobode govora, a da je cilj povisivanja sankcija slanje poruke društvu da neki prekršaji nisu prihvatljivi.
Vodeći stručnjaci za dečje zdravlje upozorili su na sve manje korištenje rutinskih vakcina za decu nakon što su podaci pokazali da u poslednjih nekoliko godina desetine miliona dece nije primilo te vakcine. UNICEF je izračunao da oko 67 miliona dece širom sveta između 2019. i 2021. nije primilo rutinske injekcije, koje mogu da zaštite od potencijalno smrtonosnih bolesti. Međunarodno telo UN-a za decu saopštilo je da je ukupna podrška vakcinama i dalje “relativno jaka”, ali nekoliko faktora pokazuje da bi “pretnja od oklevanja s vakcinisanjem mogla da raste”. Ti faktori uključuju neizvesnost u vezi s odgovorom na pandemiju, sve veći pristup pogrešnim informacijama i sve manje poverenje u stručnost i političku polarizaciju, navodi se u novom izveštaju UNICEF-a. “Na vrhuncu pandemije naučnici su brzo razvili vakcine koje su spasile brojne živote. Ali uprkos ovom istorijskom postignuću, strah i dezinformacije o svim vrstama vakcina kružili su jednako kao i sam virus”, navodi se u izveštaju i dodaje da se ne sme dozvoliti da poverenje u rutinsku imunizaciju postane još jedna žrtva pandemije, inače bi sledeći talas smrti mogao da pokosi decu s ospicama, difterijom ili drugim bolestima koje mogu da se spreče te da se hitno treba rešiti problem dece koja su propustila vakcine da bi se “sprečilo izbijanje smrtonosnih bolesti”.
U Gradskom muzeju Vukovar predstavljena je izložba “Predmet – Hrvatski”, priča o hrvatskom jeziku kao nastavnom predmetu od njegovog uvođenja u školski sistem do najnovijih izmena. Danas se podrazumeva da se hrvatski jezik uči kao poseban nastavni predmet te da se na njemu i školujemo, a taj su status u obrazovnim sistemima maternji jezici dobili razmerno kasno, tek u poslednja dva veka. Na osnovu dostupnih izvora kao što su udžbenici, gramatike, svedočanstva, planovi, programi i ostali dokumenti, pravopisi i drugi priručnici, izložba prikazuje kako se Hrvatski jezik razvijao do predmeta kakav je danas. Ključnu ulogu imao je u opismenjavanju i vaspitanju te je bio povezan s političkim i društvenim kontekstom koji se u njega upisivao čestim izmenama naziva predmeta. Izložba je predstavljena zagrebačkoj javnosti krajem 2021. u Galeriji Klovićevi dvori, zatim je gostovala u dubrovačkom Etnografskom muzeju u leto 2022., a u Gradskom muzeju Vukovar moći će se razgledati do 26. juna. Gostovanje izložbe u Vukovaru omogućilo je Ministarstvo nauke i obrazovanja.