Grad Vukovar će i ove godine u okviru socijalne mere „Grad koji brine“ da isplati jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 40 evra penzionerima s prebivalištem na području Vukovara, čija penzija ne prelazi 400 evra, najavio je na današnjoj konferenciji za novinare gradonačelnik Ivan Penava dodajući neke od novina u ovogodišnjoj isplati. Umesto ranijih godina, kada su jednokratnu nadoknadu primali penzioneri, čija su primanja do 2500 kuna, ove godine je, zbog specifične ekonomske situacije i inflacije, Grad povećao censuz, na način da to pravo ostvaruju i oni čija su primanja tri hiljade kuna, odnosno 400 evra. Zbog navedenog, broj korisnika ovakvog vida pomoći povećan je na 4100 penzionera, što je 1200 više u odnosu na prošlu godinu. Zamenik gradonačelnika, Filip Sušac govorio je o tehničkim karakteristikama ovogodišnje isplate jednokratne pomoći penzionerima napomenuvši da će se isplata obavljati u filijali FINe, u vremenu od 27. marta do 28. aprila. Oni koji nisu na popisu Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, a ostvaruju spomenuto pravo, dužni su da podnesu zahtev u gradskoj upravi. Na području grada Vukovara je približno 8 200 penzionera, rekao je pročelnik za društvene delatnosti, Josip Paloš, dodajući kako će polovina njih biti obuhvaćena ovom merom Grada Vukovara.
Poslednjih meseci je aktuelizovano pitanje postavljanja spomen-obeležja vezanih uz određene osobe i događaje iz 1991. godine, piše Glas Slavonije i dodaje da su stavovi različiti. Neki smatraju da Vukovar ne bi trebalo pretvoriti u grad spomenika, a s druge strane su oni koji zastupaju stav da nema ništa sporno u tome da se postavljanjem spomen-obeležja oda čast onima koji su se borili. U fokusu priče je u poslednje vreme postavljanje spomenika za prvi srušeni avion JNA u ratu koji je u avgustu 1991. godine oborio Luka Andrijanić. Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava je podsetio da je reč o projektu na kojem Grad radi više od tri godine i da je već trebala da počne njegova realizacija. “Dobili smo od Ministarstva hrvatskih branitelja 300 hiljada kuna, ali s vremenom i inflacijom su upravo za toliko porasli troškovi radova, tako da smo praktično na nuli i kao da pomoći u tom smislu i nemamo. Pre dve godine smo proveli konkurs za izbor idejnog rešenja”, rekao je Penava i pojasnio da su stručne službe Grada u saradnji s glavnim učesnicima tog događaja sve pripremile, rukovodeći se onim što se zna o obaranju tog aviona. Naglasio je da se na arhitektonski konkurs javilo šest ili sedam kandidata, komisija je izabrala najbolje rešenje, a zatim su čekali hoće li dobiti finansijsku pomoć iz drugog izvora da ne bi sami podneli teret investicije, piše Glas Slavonije.
Deo hrvatskih građana dobio je poziv iz MORH-a da se javi u Područne kancelarije za poslove odbrane za određivanje ratnog rasporeda, prenosi Dnevnik.hr. Iz MORH-a su pojasnili da se radi o redovnim aktivnostima koje su vezane za rezervni sastav Oružanih snaga Republike Hrvatske. “Razvrstani rezervisti pozivaju se u Područne kancelarije za poslove odbrane da bi im se saopštio raspored zbog popunjavanja rezervnih jedinica Oružanih snaga Republike Hrvatske. Većina pozvanih nalazi se na rasporedu u rezervnim jedinicama Oružanih snaga, ali im raspored nije mogao biti saopšten tokom 2020. 2021. i 2022. godine zbog pandemije virusa covid-19”, navode u odgovoru iz MORH-a i dodaju da će tokom marta, aprila i maja biti pozvano oko deset hiljada razvrstanih rezervista.
Među ranjivim grupama koje mogu da računaju na jednokratnu novčanu pomoć iz novog paketa Vladinih mera su i nezaposleni, ali nadoknada nije obezbeđena za njih sve nego samo za polovinu. Osobama koje su prijavljene u evidenciju nezaposlenih u aprilu će biti isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 100 evra zbog ublažavanja posledica porasta cena. Prema procenama Vlade, pravo na jednokratnu novčanu pomoć ostvariće približno 60 hiljada osoba, a reč je o približno polovini od ukupnog broja nezaposlenih, kojih je krajem februara bilo 117 985. Prema odluci Vlade, na novčanu pomoć nemaju pravo osobe koje su dale otkaz ili ga dobile svojom krivicom, a ni oni koji su jednokatnu nadoknadu stekli po nekoj drugoj osnovi poput korisnika zagarantovane minimalne nadoknade, korisnici socijalne pomoći. Inače, redovnu mesečnu nadoknadu za nezaposlene prima približno svaki peti nezaposleni, odnosno 26 978 osoba ili 22, 9 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.
Oko 1500 lekara iz cele Hrvatske okupilo se u subotu na protestu u Zagrebu s kojeg su organizatori pozvali premijera Andreja Plenkovića da preduzme ključne korake za spas hrvatskog zdravstva koje je, kako su istakli, pred raspadom. “Sistem nam se urušava pred očima, a nastavi li se ovako, naši građani više neće imati kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Dosta je beskrajnih dijaloga i praznih sastanaka, hoćemo konkretna dela. Na potezu je Vlada i premijer Andrej Plenković”, poručio je s protesta Krešimir Luetić, predsednik Hrvatske lekarske komore, koja je sa još četiri lekarska udruženja organizovala protest. Nezadovoljni lekari su istakli preopterećenost i loše radne uslove, neefikasno upravljanje u sistemu, devastaciju primarne zdravstvene zaštite, nepostojeću reformu zdravstva i kontinuirano ignorisanje svojih zahteva.
Agencija za pravni promet i posredovanje nekretninama od danas počinje zaprimati zahteve za subvencionisanje stambenih kredita. Građani su zahteve za subvencionisanje podnosili odabranoj kreditnoj instituciji koje od danas, u ime svojih klijenata, počinju predavanje zahteva APN-u. “Zahtevi zaprimljeni od dana početka subvencionisanja kredita, razmatraće se prema vremenu zaprimanja, a odobravaće se do potrošnje planiranih sredstava”, naveli su u oglasu o početku subvencionisanja. Procenjuje se da će za ovu godinu biti potrebno izdvojiti oko 9,3 miliona evra, što odgovara broju od oko 5800 zahteva.