Klub zastupnika SDSS-a održao je sastanak sa načelnicima opština, zamenicima načelnika, gradonačelnika i župana i predsednicima županijskih Veća srpske nacionalne manjine na temu energetske obnove i upravljanja otpadom. Državni sekretar Mile Horvat, načelnik Sektora za EU fondove Marko Markić i direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Siniša Kukić predstavili su aktuelne konkurse za jedinice lokalne samouprave koji se odnose na programe za sortiranje komunalnog otpada i građenje reciklažnih dvorišta. Najavili su i konkurs za energetsku obnovu porodičnih kuća gde se predviđa i 100 odsto finansiranje za ranjive grupe u cilju smanjenja energetskog siromaštva.
Gostujući u studiju N1 televizije, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava je komentarisao odnos s novim predsednikom Zoranom Milanovićem, rekavši da se nada da će sarađivati civilizovano. “Verovatno se nikada nećemo složiti oko dve kolone, tada je trebalo prekoračiti lampion od 20 centimerara i to se ne bi dogodilo. Međutim, to je prošlost i, uprkos svemu, a puno smo loših stvari doživeli od njegove Vlade, poštujemo rezultate predsedničkih izbora i instituciju predsednika. Vukovar će uvek biti dobar domaćin, ali ako nastavi na tragu kakav je bio do sada, tu kao gradonačelnik ne mogu puno pomoći”, zaključio je Penava.
Gradonačelnik Vukovara i kandidat za zamenika predsednika na unutarstranačkim izborima u HDZ-u Ivan Penava na N1 televiziji je gostovao gde je priznao da imaju problema u skupljanju potpisa u izbornom proesu. “Imamo problema u prikupljanju potpisa na nekoliko nivoa. Nije nas to iznenadilo. Najspornija činjenica je da imamo 211 hiljada članova, ali nemá nas ni približno tom broju i to nam otežava situaciju jer je broj potrebnih potpisa veći. Procene su da nas nema ni pola od tog broja. Uz sve to imate mentalni sklop ljudi koji moram opisati kao podanički, nadovezan na klijentelistički način razmišljanja, da moraju biti dopadljivi aktuelnim strukturama kako se ne bi doveli u neugodnu poziciju. Većina ljudi, kada promišlja o svojim potezima, to čini iz svojih interesa. Ne kažem da je nalog došao s vrha, međutim činjenica je da imamo autocenzuru koja je prisutna. Za jedne se otvoreno lobira, drugima se podmeće. Neki se lokalni funkcioneri malo zanesu pa bude i pritajenih pretnji”, rekao je Penava i dodao kako one do sada nisu upućene kandidatima na unutarstranačkim izborima, već običnim članovima koji rade na terenu. Penava smatra da će, uz sve probleme uspeti da prikupe dovoljno potpisa. “Ne mogu reći s kojim brojem baratamo, negde smo na pola puta od protrebnog. Nadam se da neće doći do poraza na parlamentarnim izborima, međutim, ta mogućnost je značajna. U Vukovarsko-sremskoj županiji je u 10 godina pao broj stanovnika, HDZ je na nacionalnom nivou obavljao funkciju pet godina, naša odgovornost je čak i 60 odsto, od toga ne možemo okretati glavu, zaključio je Penava.
Glavni sekretar HDZ-a Gordan Jandroković juče je na iskazane sumnje kandidata Ivana Penave o broju članova HDZ-a odgovorio da je broj od 211 hiljada članova stranke neosporan, a pravila za prikupljanje potpisa članova stranke jasna, određena statutom i prihvaćena na nacionalnom veću. Kandidati za predsednika stranke i zamenika trebaju da prikupe oko 10 500 potpisa, a kandidati za potpredsednike oko 6340. Jandroković kaže da nije čuo niti za jedan konkretan primer da se otežava prikupljanje potpisa na terenu ili da se članovima preti ako nekom od kandidata daju potpis.
Hrvatski sabor danas će nastaviti sednicu raspravom o konačnom predlogu Zakona o proglašenju Vukovara mestom posebnog domovinskog pijeteta. Tim se zakonom definiše značenje i status Vukovara radi očuvanja trajne uspomene i sećanja na žrtvu u poslednjem ratu i građenja mira te potiče demografski, privredni, kulturni i vaspitno-obrazovni razvoj.
Saborski klubovi podržali su juče predlog Zakona o strancima kojim se na jasniji način propisuju odredbe vezane za ulazak, boravak i rad stranaca te upozorili na problem nedostatka radnika na tržištu rada. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Žarko Katić izneo je podatak da je 31. decembra 2019. u Hrvatskoj bilo 62 484 stranca, od kojih je 51 115 imalo privremeni boravak, a njih 11 350 stalni. Najviše stranih radnika dolazi iz BiH, Severne Makedonije, Kosova, Albanije, Srbije i Ukrajine, a od prošle godine i iz azijskih zemalja Indije, Nepala, Kine i Filipina. Najvažnija novina u predlogu zakona vezana je uz propisivanje novog modela zapošljavanja stranaca. Na osnovu njega, Vlada više neće donositi odluku o utvrđivanju godišnje kvote za zapošljavanje stranaca već će poslodavci biti obavezni pre podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za boravak i rad prethodno zatražiti od Hrvatskog zavoda za zapošljavanje provođenje testa tržišta rada. Uz to, predlog zakona propisuje i izuzetke od provođenja testa tržišta rada vezano uz deficitarna zanimanja, poput tesara, zidara, konobara, mesara itd.
U okviru programa “Zaželi” od 2017. do sada je zaposleno šest hiljada žena te uključeno 30 hiljada starijih osoba, istaknuto je juče u sedištu Vlade na uručenju poslednjih 28 ugovora iz tog projekta te je najavljena nova faza projekta. Predstavnicima jedinica lokalne samouprave i neprofitnih organizacija, predsednik Vlade Andrej Plenković, ministar rada i penzionog sistema Josip Aladrović te direktor Hrvatskog zavoda za zapošljavanje Ante Lončar predali su 28 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u okviru poziva “Zaželi – program zapošljavanja žena”. Tim sredstvima će se omogućiti zapošljavanje još 320 žena te briga za 1400 osoba, istakao je Plenković dodajući da je cilj tog program, koji je pokrenut 2017., zapošljavanje nezaposlenih i teško zapošljivih žena koje su svojim radom doprinele poboljšanju zajednice brinući se za starije osobe u nepovoljnom položaju.
Na Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu identifikovano je pet lica sa šireg vukovarskog područja nestalih u Domovinskom ratu te je službeni broj nestalih u ratu sada 1469 osoba. Analizom je utvrđeno, a kasnije su porodice potvrdile nalaze, da se radi o braniteljima nestalima 1991. godine na širem vukovarskom području, Željku Manjkasu “Crvenkapi” (1967.), Stjepanu Katiću (1952.), Antunu Petričiću (1968.) i Marku Kneževiću (1969.), koji su pronađeni u masovnoj grobnici u Marincima. Pronađeni su i ostaci Cvite Mihaljević (1913.), civilne osobe koja je nestala 1991. godine u Vukovaru, koja je ekshumirana u Negoslavcima u pojedinačnoj grobnici.