Patrijarh srpski gospodin Irinej preminuo je u 90. godini posle borbe sa koronavirusom. On je 4. novembra primljen u vojnu kovid bolnicu “Karaburma” nakon što je tokom redovnog testiranja potvrđena zaraza koronavirusom. Patrijarhovo stanje naglo se pogoršalo juče, te je priključen na aparate za održavanje rada vitalnih organa. Srpska pravoslavna crkva je na svom sajtu objavila da je stanje patrijarha Irineja pogoršano, kao i da se o njegovom zdravlju osim srpskih lekara, brinu i ruski. Do sada je bilo nekoliko infromacija vezanih za zdravstveno stanje patrijaha, a jedna od njih je bila i da mu se stanje pogoršalo, a zatim je konzilijum lekara u utorak, posle uvida u opšte stanje u dosadašnji tok lečenja, zaključio da su do sada sprovedene mere lečenja dovele do stabilizacije hronične srčane slabosti. Međutim, došlo je do preokreta situacije i patrijarhu je pao nivo kiseonika u krvi, stanje mu se pogoršalo, te je jutros preminuo.
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak najavio je juče nakon sastanka Nacionalnog štaba civilne zaštite i predstavnika Vlade kako će nove epidemiološke mere biti donesene do kraja nedelje. “Razgovara se o dodatnom ograničavanju broja učesnika na različitim okupljanjima, skraćivanju radog vremena u ugostiteljstvu, o obavezi poslodavaca da se organizuje rad kod kuće gde god je to moguće i rad u smenama, radi smanjenja mobilnosti”, rekao je Capak. Dodao je i kako su u desetak hrvatskih županija već sada na snazi strože mere od onih koje su trenutno na nacionalnom nivou. “Imamo visoke brojeve. Činjenica je da nam brojevi stagniraju ali na visokom nivou. Epidemiološki gledano, imamo jednu od najviših stopa pojave novozaraženih u Evropi, na 23. smo mestu na listi zemlja Unije. Još uvek pet zemalja imaju višu pojavu novozaraženih od nas, a među njima je i Slovenija. Po mortalitetu smo na na 13. mestu sa 282 smrti na milion stanovnika”, objasnio je Capak. U Hrvatskoj su trenutno dve županije na severu s izrazito visokom pojavom novozaraženih, a prosek za Hrvatsku je u ovom trenutku viši od 800 na 100 hiljada stanovnika.
Uspostavljena je prekogranična razmena podataka hrvatske aplikacije Stop COVID-19 sa službenim aplikacijama drugih zemalja članica Evropske unije, objavljeno je juče na Vladinim službenim internet stranicama. To je rezultat odluka i preporuka Evropske komisije te tehničkih i sigurnosnih zahteva Mreže za e-zdravstvo i drugih evropskih tela. Time je Hrvatska postala sedma po redu zemlja Unije, uz Dansku, Nemačku, Irsku, Italiju, Letoniju i Španiju, koja putem federacijskog pristupnika razmenjuje „zaražene ključeve“ i tako omogućuje anonimno obaveštavanje inostranih kontakata o postojanju rizika od zaraze bolesti COVID-19.
Svakih 17 sekundi u Evropi umre jedna osoba zaražena koronavirusom, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Kluge. On je rekao da je u 53 zemlje, koje čine evropski region Svetske zdravstvene organizacije, registrovano više od 15,7 miliona slučajeva zaraze, uključujući četiri miliona ovog meseca i gotovo 355 hiljada preminulih od posledica zaraze. Kluge je istakao da je u više od 80 odsto zemalja zabeležen rast broja zaraženih od više od 100 na 100 hiljada stanovnika, te da je u skoro trećini tih država rast veći od 700 na 100 hiljada stanovnika. “Rezultat toga su zdravstveni sistemi pred pucanjem. Francuska je popunila 95 odsto kapaciteta odeljenja za intenzivnu negu za samo 10 dana, a u Švajcarskoj su ta odeljenja puna”, naglasio je Kluge. Prema njegovim rečima, stroge mere koje su uvele vlasti evropskih zemalja su obećavajuće jer je sada nedeljni broj zaraženih smanjen s više od dva miliona na 1,8 miliona.
Saborski zastupnici raspravili su juče predlog Državnog budžeta za 2021. godinu. Vladajući ocenjuju da je to budžet privrednog oporavka u idućoj godini, dok opozicioni zastupnici tvrde da je preoptimističan i da se previše oslanja na EU sredstva. Ukupni prihodi u 2021. planirani su na nešto više od 147 milijardi kuna, a rashodi gotovo 158 milijardi. Ministar finansija Zdravko Marić rekao je kako će svi amandmani biti pažljivo razmotreni te da ih očekuje više od 300-tinjak. Odbacio je ocene nekih zastupnika o netransparentnosti predloga Državnog budžeta.
Krajem oktobra u Hrvatskoj je bilo ovršeno 247 270 potrošača, s glavnicom duga od 17,4 milijarde kuna te 15 531 poslovni subjekat, s glavnicom duga od 5,3 milijarde kuna, objavila je juče Financijska agencija. Iz Fine podsećaju da su nakon isteka šestomesečne mere, kojom je hrvatska Vlada odložila otplatu dugova fizičkih osoba prema verovnicima, 19. oktobra nastavili s provođenjem ovrha na novčanim sredstvima. Tako je krajem oktobra bilo evidentirano 247 270 potrošača, što je za 9135 ili 3,8 odsto više nego krajem marta ove godine te 3615 potrošača ili 1,5 odsto više u odnosu na oktobar prošle godine. Glavnica njihovog duga iznosila je 17,4 milijarde kuna, što je za 0,8 milijardi ili 4,9 odsto više u odnosu na mart. Dug po kamatama iznosio je 6,7 milijardi kuna, objavila je Fina.
Čak 42,05 odsto mladih u Vukovaru smatra kako u gradu manjka perspektive za normalan život, a samo njih 28,2 odsto želi ostati u gradu, dok svi ostali planiraju svoju život graditi u nekoj drugoj sredini, bilo u Hrvatskoj ili inostranstvu, pokazalo je istraživanje koje je proveo PRONI Centar za socijalno podučavanje u Vukovaru na temu “Potrebe i navike mladih grada Vukovara”, u kojemu je učestvovalo 195 mladih osoba u dobi od 15 do 30 godina, piše portal Index. Tek nešto manje od četvrtine ispitanih, njih 24,1 odsto, zadovoljno je mogućnošću zapošljavanja u struci, dok svi ostali niti se slažu niti ne slažu s tim ili imaju negativan stav. S druge strane, njih 66,15 procenata smatra kako je veća mogućnost zapošljavanja osoba s vezom pa samim tim to vide kao prepreku lične perspektivnosti u gradu, ako nemaju nekoga ko će im pomoći pri zapošljavanju, a na taj način i doprineti njihovoj samostalnosti i daljnjem razvoju, kako u privatnom tako i u poslovnom okruženju. “Ugrubo, kao najveće probleme u zajednici s kojima se mladi suočavaju na području grada ističu fizičko nasilje među mladima, nezaposlenost mladih te zavisnost o drogama, alkoholu i duvanu. Gotovo polovina ispitanika kao ključni problem ističe nedostatak tolerancije prema manjinskim društvenim grupama”, objasnio je za Index Goran Jelenić, voditelj Odeljenja za rad s mladima u PRONI Centru. Istraživanje je provedeno tokom proleća i leta ove godine i bilo je anonimno te je obuhvatilo različite segmente života mladih ljudi, a provedeno je u saradnji s Mirovnom grupom mladih Dunav i Gradom Vukovarom, u okviru projekta “Programeri zajednice” finansiranog sredstvima Evropske unije kroz program Erasmus+.