Odgovarajući na novinarska pitanja u vezi s najavama izmena Zakona o radu, prema kojima će nedelja biti neradni dan, ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić rekao je kako ne misli da će to “dovesti do povećanja otkaza”. “Želimo da omogućimo deo radnih nedelja, isto tako izvan turističke sezone omogućiti da se rad nedeljom definiše, da se plati više jer po sadašnjem Zakonu o radu imamo definisano da bi se taj rad trebao platiti više, ali nije definisano koliko, istakao je Piletić. Dodao je kako bi svima onima koji zbog svetonazorskih razloga ne žele da rade nedeljom to pravo trebalo omogućiti, ali ne pod uslovom da bi to moglo prouzrokovati raskid ugovora o radu. “Ovo je izuzetno osetljivo socijalno i političko pitanje, a ne ekonomsko pitanje”, istakao je ministar i dodao da je Ustavom definisano da svi koji rade imaju pravo na odmor.
Hrvatska parlamentarna opozicija slaže se s predsednikom Zoranom Milanović da ukoliko Zagreb prihvati obuku ukrajinskih vojnika, “dovodi i sukob na svoju teritoriju”.Opozicija je danas usprotivila mogućnosti da ukrajinski vojnici dođu na obuku u Hrvatsku i insistiraju na tome da tu mora da postoji konsenzus na nivou EU i NATO-a, da treba da ih prime sve države članice, a ne da se, kako kažu, Hrvatska “gura u prve redove”. Predsednik Zoran Milanović ponovio je stav da Hrvatska neće učestvovati u obuci ukrajinskih vojnika, jer on to kao vrhovni komandant neće dozvoliti i poručio da “hrvatski vojnici nisu obučeni da bi vodili tuđe ratove”.”Ovaj rat nije u našem dvorištu. To (Ukrajina) je zemlja u ratu. Ja neću dopustiti da šačica šarlatana, kojima su samo njihovi interesi bitni, Hrvatsku uvlači u bilo šta osim u ono što je potrebno. Ja ovde branim hrvatsku mladost”, rekao je Milanović novinarima. Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je zgrožen reakcijom predsednika Milanovića i, kako je rekao, njegovih trabanata na izraženu spremnost da se u Hrvatskoj obučavaju ukrajinski vojnici. U obraćanju javnosti na otvorenom delu sednice vlade, rekao je da je zgrožen reakcijama predsednika Republike, a još više njegovih trabanata po saboru, koji iskazuju svoje proruske stavove.
Ministarstvo zdravstva u zakonskim izmenama, koje su upućene u javnu raspravu, predložilo je povećanje maksimalnog iznosa participacije sa dve na četiri hiljade kuna, a povećavaju se i iznosi participacije za različite bolničke usluge pacijentima koji nemaju dopunsko zdravstveno osiguranje. Za njih će rasti participacija za specijalističku zdravstvenu zaštitu sa 25 na 33 kune, za specijalističku dijagnostiku sa 50 na 67 kuna, kao i za troškove bolničkog lečenja sa 100 na 134 kune, a Ministarstvo zdravstva očekuje da će te promene, između ostalih, doprineti održivosti zdravstvenog sistema. Uz izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju u javnoj raspravi do 3. novembra su i izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a reč je o dva ključna zdravstvena zakona, najavljena kao početak reforme zdravstvenog sistema. Zakonskim izmenama predviđa se i uvođenje preventivnih zdravstvenih pregleda, ali detalji celokupnog koncepta obaveznih sistematskih pregleda tek će naknadno biti utvrđeni pravilnikom. Povećava se i starosna granica osiguranih koji imaju pravo na nadoknadu za bolovanje na teret HZZO-a sa 65 na 70 godina, uz uslov da imaju 15 godina staža. Kako je bilo i najavljivano, uvodi se stroža kontrola bolovanja. Uz kontrolu rada doktora primarne zdravstvene zaštite, kontrolori HZZO-a ubuduće će moći da zakucaju na vrata pacijentu na bolovanju. Za lekara koji neosnovano propiše bolovanje, predlaže se prekršajna novčana kazna od 660 do 2650 evra. Predviđena je i kazna za pacijente na “lažnom bolovanju”, u iznosu od 1060 do 1990 evra ako “namerno sprečavaju ozdravljenje” ili tokom bolovanja rade neke druge poslove.
Veliko veće Sindikata hrvatskih učitelja jednoglasno je odbilo novu ponudu Vlade Republike, saopšteno je jutros, uz ocenu sindikata da je im je ta ponuda neprihvatljiva jer nije usmerena na veći rast osnovice plate, nego samo na drugačiju dinamiku isplaćivanja ranije predloženog povećanja osnovice. Povećanje iznosa božićnice, regresa i poklona za decu ne može kompenzovati rast osnovice i rešiti pitanje zaostajanja plata u ovoj i narednoj godini, navodi se u saopštenju i ističe da je zato nova ponuda Vlade odbijena već na Velikom veću Sindikata hrvatskih učitelja.
U sklopu edukativnog projekta “Evro na točkovima”, koji se provodi u sklopu informativne kampanje za menjanje hrvatske kune evrom u organizaciji Vlade i Hrvatske narodne banke, u Vukovaru je juče otvorena izložba u sklopu koje će multimedijski sadržaji posetiocima pružiti sve relevantne informacije o uvođenju evra kao službene valute. Izložbu je posetio guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić zajedno s državnim tajnikom u Ministarstvu finansija Stjepanom Čurajem, te su se na taj način pridružili građanima u razgledavanju interaktivne postavke. Vujčić je tom prilikom istakao da je cilj upoznati građane sa svime neduomicama kada je u pitanju uvođenje evra. Izložba će biti održana u 27 hrvatskih gradova.
Ministarsto regionalnog razvoja i fondova EU odobrilo je opštini Negoslavci još jedan projekat, a radi se o Rekonstrukcija komunalne infrastrukture u užem centru tog mesta. Finansijska vrednost projekta iznosi 200 hiljada kuna.