U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je od 376 testiranih potvrđeno 106 novih pozitivnih osoba na COVID-19. Radi se o 24 osobe iz Vinkovaca, 14 iz Vukovara, 11 iz Drenovaca, 5 iz Ivankova, 4 iz Županje, po 3 iz Andrijaševaca, Babine Grede, Bršadina, Otoka, Privlake, Starih Mikanovaca i Vrbanje, po 2 osobe iz Cerne, Đeletovaca, Gaboša, Nuštra, Sremskih Laza i Vere, te po o po jednoj osobi iz još 15 mesta naše županije, a preminulih nema. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 14 319, od kojih je 13 648 izlečenih, a ukupno su preminule 274 osobe. Trenutno je u županiji 37 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U samoizolaciji se na području županije nalaze 632 osobe. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 13 je pozitivnih iz sistema zdravstva. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 9 nastavnika i 78 učenika, dok se u samoizolaciji nalazi 8 nastavnika i 476 učenika.
U Hrvatskoj su danas potvrđena 3162 nova slučaja zaraze koronavirusom od 10 691 testiranog, što čini procenat pozitivnih među testiranima gotovo 30 odsto. U odnosu na protekle dane radi se o velikom porast, piše portal Index. U protekla 24 časa u Hrvatskoj je 23 preminulih. Prošle srede su potvrđena 2022 slučaja, a pre dve nedelje 1925 novih slučajeva. Broj od preko 3000 novih slučajeva poslednji puta je u državi zabeležen u aprilu, podseća Index.
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak rekao je juče, nakon sastanka Naučnog saveta da još uvek nisu razgovarali o proširenju primenjivanja covid potvrda na ostale segmente društva, ali i da je izvesno da će to doći na dnevni red zbog zemalja u okruženju. Ministar zdravstva Vili Beroš rekao je da su na sastanku Naučnog saveta najviše razgovarali o aplikaciji treće doze vakcine te da su se svi naučnici, članovi Saveta, složili da se treća doza primenjuje kod osoba koje su imunokompromitovane, a zatim kod radnika u zdravstvenom sistemu i socijali. Beroš je obavestio i da je među doktorima medicine 89,81 odsto onih koji su imuno zaštićeni, među medicinskim sestrama ih je 76,36 procenta, a ukupno je 78,2 radnika u zdravstvu u ovom trenutku zaštićeno. Vakcinisano je preko 72 odsto građana starijih od 65 godina, a onima koji nisu ministar je uputio apel da se vakcinišu.
Reforma lokalne samouprave putem funkcionalnog spajanja opština sa slabim administrativnim i fiskalnim kapacitetima mera je koja se najavljuje godinama, piše Večernji list. Reč je o ideji da više manjih opština objedini poslove koje teško same mogu finansirati pa da se iz jedne zajedničke kancelarije, ustanove ili preduzeća upravlja, na primer, izradom prostorne dokumentacije, vrtićima, komunalnim poslovima i slično za sve njih. Ali pre svega je trebalo analizirati za koje bi opštine i koju vrstu poslova to uopšte bilo isplativo, kako finansijski tako i kroz bolju uslugu za građane, navodi Večernji. U tu je svrhu Ministarstvo uprave još 2018. godine potpisalo ugovor s Ministarstvom evropskih fondova na temelju kojeg je trebala biti napravljena analiza kapaciteta opština i katalog poslova koje one obavljaju. Optimizacija sistema lokalne i područne samouprave, kako se zvao projekat, trebala je biti gotova do kraja 2020. godine, ali to se nije dogodilo. Međutim na osnovu Nacionalnog plana oporavka i otpornosti Hrvatskoj je prošli mesec iz EU uplaćen avans od 6,14 milijardi kuna za reforme, između ostalog i u javnoj upravi. Večernji piše da im je iz Ministarstva pravosuđa i uprave rečeno da bi potpisivanje ugovora s odabranim ponuđačem trebalo uslediti za najviše mesec dana, a oni će onda imati rok od šest meseci za analizu i izradu kataloga poslova u lokalnoj samoupravi. Plan nije analizirati poslovanje svih 555 jedinica lokalne samouprave, nego na uzorku od 40 manjih opština zaključiti koji bi se poslovi mogli obavljati objedinjeno za više njih, piše Večernji list.
Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Josip Aladrović izjavio je juče da će novi Zakon o radu uređivati i platformski rad kod kojim žele smanjiti ugovore na određeno i nelojalnu konkurenciju, rekavši da u Hrvatskoj, prema procenama, trenutno radi oko 30 do 40 hiljada radnika, uglavnom mlađih generacija. Novim zakonom želi se regulisati i rad od kuće, a jedan od delova je da poslodavac plaća režije zaposlenom. S tim u vezi, Aladrović je rekao da žele “sistematski rešiti benefite rada na daljinu” te povećati nivo zaštite za poslodavca i radnike, kao i urediti plaćanje određenih troškova radnicima koji rade od kuće. “Pre covid krize imali smo oko tri odsto radnika od kuće. Želimo benefite sistematski rešiti – da poslodavac i radnik imaju veći nivo zaštite, ali i da se određeni troškovi plaćaju”, rekao je Aladrović naglasivši da je Državni inspektorat merodavan za inspekciju rada. “U Hrvatskoj imamo oko 25 odsto ugovora na određeno vreme, tu smo nažalost lideri u EU. Problem je i u tome što imamo veliku frekvenciju kratkih ugovora. Želimo ograničiti maksimalan broj ugovora, ograničiti vreme trajanja tih ugovora, kod sklapanja ugovora poslodavac će morati pojasniti zašto sklapa ugovor na određeno, povezane firme ćemo uključiti u taj lanac i neće biti moguće prebacivati radnike”, naglasio je Aladrović. Po pitanju penzionog sistema, odnosno jesmo li spremni duže raditi ili ćemo masovno uvoziti stranu radnu snagu, ministar je odgovorio da je rešenje u obe navedene stvari. “Moramo biti svesni da je duži ostanak u svetu rada naša realnost, pogotovo u onim delatnostima u kojima je to moguće. Postoje delatnosti u kojima se može raditi duže, promovisaćemo to kao i do sada. Bitno je da to bude izbor, da ne bude obligatorna obaveza odlaziti u penziju sa 65 godina. I uvoz radne snage je realnost koja se dešava za sve one delatnosti za koje na svom tržištu rada nemamo dovoljno zaposlenih”, zaključio je Aladrović.