Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak rekao je kako smatra da Hrvatskoj nije potreban novi lockdown, ali je dodao da postoji niz drugih mogućnosti koje bi se mogle primenjivati uz do sada propisane mere. Na pitanje da li je lockdown jedino rešenje, Capak je za Dnevnik Nove TV rekao da nije potreban novi lockdown, ali je potrebno ”da se ljudi drže mera”. Ima još čitav niz mogućnosti. Dodatno skraćivanje radnog vremena, smanjenje broja za okupljanja, pa čak i u porodicama, rekao je i napomenuo kako mu se čini da je Hrvatska među najliberalnijim zemljama u Evropi. Capak je odgovorio i na pitanje šta bi se dogodilo ako ne bude dovoljno lekara i medicinskih sestara koji bi zamenili zaražene zdravstvene radnike. “Imamo više od 1100 lekara intenzivaca koji mogu raditi na respiratorima i intenzivnoj nezi Covid bolesnika i bolesnika od gripe. Međutim, pripremamo se i za scenario da će se edukovati drugi kolege koji su bliski toj struci i mogu relativno brzo naučiti osnovne stvari o intenzivnoj nezi”, objasnio je Capak. ”Ministarstvo zdravstva će u saradnji s bolnicama pripremiti takve kurseve, ali se nadamo da do toga neće doći”, zaključio je Capak.
Ministar zdravstva Vili Beroš juče je objavio da se zbog prodora koronavirusa u zdravstveni sistem i velikog broja obolelih redukuje hladni pogon u nekim bolnicama, a povećavaju se kapaciteti u intenzivno-respiratornim centrima, no nada se da neće biti lockdowna, prenosi agencija Hina. “Zdravstveni sistem će se prilagoditi novim uslovima, a neke od bolnica redukovaće hladni pogon. No, za razliku od proletos, napravićemo sve da ne dođe do zdravstvenog lockdowna i da se briga pruži svima, a ne samo covid-pozitivnim bolesnicima”, izjavio je ministar nakon sastanka s direktorima bolnica o strategiji i rasporedu bolničkih kapaciteta sazvanog zbog povećanog broja zaraženih koronavirusom. Beroš je naglasio da je uveren da Hrvatska i “za maksimalne scenarije” ima dovoljan broj bolničkih kreveta. U ovom trenutku bolnički sistem raspolaže s više od 20 hiljada kreveta, a broj akutnih kreveta je 14 460. “Ono što će možda limitovati pružanje zdravstvene zaštite, biće relativni nedostatak zdravstvenih radnika. Oni koji su preboleli covid-infekciju biće temelj za pružanje zdravstvene zaštite, jer su zaštićeni svojim antitelima, a takvih je u ovom trenutku više od 1200”, rekao je Beroš. U razgovoru s direktorom osječkog KBC-a definisano je da će se odrediti jedna od bolnica u okolini Osijeka kao dodatna bolnica za covid-pozitivne.
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za civilnu zaštitu Damir Trut izjavio je da Hrvatska ima dovoljno smeštajnih kapaciteta i zaštitne protuepidemijske opreme za lečenje obolelih od covida-19. Trut, koji je juče bio u skladištu Direkcije civilne zaštite u Jastrebarskom, rekao je za RTL-a Danas da podizanje smeštajnih kapaciteta u sportskim objektima spada u treći nivo povećanja kapaciteta. Prvo se popunjavaju smeštajni kapaciteti u stacionarnim bolnicama, a zatim dolazi sekundarni nivo putem bolnica koje služe za rehabilitaciju, a tek treći nivo su sportski objekti kao što je proletos bila pripremljena Arena u Zagrebu. Ako zdravstvene delatnosti zatraže proširenje kapaciteta, spremni smo u roku od 48 časova podići takvu bolnicu na svim lokacijama, objasnio je Trut.
Premijer Andrej Plenković najavio je juče da će hrvatska Vlada danas predstaviti nove mere za pomoć građanima koji su najugroženiji s obzirom na korona-krizu. Mere bi trebale vrediti od 1. oktobra do kraja godine, rekao je Plenković odgovarajući na pitanje novinara o prestanku moratorijuma na ovrhe uoči sednice Predsedništva HDZ-a i Nacionalnog veća HDZ-a. Ministri Marić i Malenica su objasnili javnosti sve okolnosti i dogovor koji je postignut s javnim bilježnicima o faznom puštanju ovrha, rekao je Plenković i dodao kako se mora voditi računa da se preuzete obaveze ispunjavaju. Mi smo pokazali koliko smo učinili za očuvanje radnih mesta za naše sugrađane i zaposlene u privatnom sektoru. Vlada je učinila sve da naši građani dobijaju plate. Uspeli smo i da turistička sezona bude solidna, i pritom zadržali optimistične trendove kreditnog rejtinga i pogleda prema evrozoni, rekao je Plenković.
Hrvatski zavod za penziono osiguranje saopštio je juče da će aktivirati na naplatu sve ovrhe koje se zbog mera zastoja nisu namirivale. “Za približno 26 hiljada ovrha na penzijama za oktobar koje se isplaćuju u novembru, ponovo će se provesti ovrha po osnovi ostalih tražbina na koje su se za vreme trajanja posebnih okolnosti primenjivale mere zastoja, a ovrhe po osnovi uzdržavanja na koje nisu bile primenjene mere zastoja nastaviće se provoditi”, navodi se u saopštenju.
Nepoznati počinilac tokom proteklog vikenda prefarbao je belom bojom tablu Srpskog kulturnog društva “Prosvjete” na ulazu u zagrebačku centralu društva. Iz “Prosvjete” su saopštili da su bili neprijatno iznenađeni intervencijom nepoznatog počinioca, prenosi portal Novosti. “Žalimo sve sugrađane i sugrađanke koji ćirilično pismo i natpise srpskih institucija doživljavaju kao provokaciju. Sve druge molimo za pribranost i solidarnost, a na nadležne apeluju da brinu o sigurnosti svih nas”, poručuju iz “Prosvjete”. Nakon dužeg vremena ovo je prvi vandalizam na zgradi “Prosvjete” u Zagrebu. Table sa ćiriličnim natpisom ranijih godina nekoliko puta su bile na meti napadača.
Hrvatski Sabor proglasio je 21. oktobar Nacionalnim danom sigurnosti cestovnog saobraćaja. Ove se godine obeležava po prvi puta te je za njegovo obeležavanje iz Nacionalnog programa sigurnosti saobraćaja na cestama osigurano 300 hiljada kuna. Projekat je nastao na temelju crne statistike u saobraćaju prema kojoj u Republici Hrvatskoj godišnje prosečno stradaju 15 652 osobe. Od tog broja 79,4 odsto prošlo je s lakšim povredama. Teške povrede dobilo je 18,4 odsto osoba, dok je 2,2 odsto osoba godišnje poginulo, što je prosečno 351 osoba godišnje. Saobraćajne nesreće su ubica broj jedan mladih ljudi u dobi između 10 i 25 godina u celom svetu pa i u Hrvatskoj. Povodom ovog dana, policijski službenici Policijske uprave vukovarsko-sremske će sutra provoditi preventivno-represivnu akciju usmerenu na sprečavanje i sankcionisanje najtežih prekršaja, posebno tzv. „četiri glavne ubice u saobraćaju“ – brzina, alkohol, nevezanje pojasom i nepropisno korištenje mobitela. Vozačima zatečenima u saobraćaju, nezavisno o utvrđenom prekršaju, poklanjaće podsetnik na kampanju Dan bez mobitela u saobraćaju- osveživač za automobil.