Saborski zastupnici SDSS-a Milorad Pupovac i Boris Milošević ocenili su nedavnu izjavu zastupnice Majde Burić iz HDZ-a o rusoljubnom i srboljubnom srcu Katarine Peović iz Radničke fronte kao sramotnu, neprihvatljivu i protivustavnu te upozorili da govor mržnje predstavlja sistematski problem u društvu. Izjava Majde Burić je nedopustiva, suprotna Ustavu, zakonima ove zemlje, ali i Etičkom kodeksu, koji smo nedavno usvojili u Saboru, rekao je predsednik SDSS-a Milorad Pupovac na konferenciji za novinare.
Zastupnica Radničke fronte Katarina Peović za koju je HDZ-ova Majda Burić rekla da ima rusoljubno, a verovatno i srboljubno srce poručila je juče da je važno ne poistovećivati naciju sa zločinima ili negativnostima koje dolaze iz bilo koje zemlje i generalizovati kao Burićeva. Teško da nas nešto generalno može iznenaditi od Majde Burić. Dobro je da se izvinula pripadnicima srpske nacionalne manjine, a trebala se izvinuti i pripadnicima ruske nacionalnosti jer je važno da ne poistovećujemo naciju s nekim zločinima ili negativnostima koje dolaze iz bilo koje zemlje, rekla je Peovićeva novinarima u Saboru.
Predsednik Republike Zoran Milanović ponovio je juče da će se rat u Ukrajini “rešavati između Moskve i Vašingtona”, koji se međusobno obračunavaju preko ukrajinskih leđa. “Po meni se to sve skupa od početka radi na jedan katastrofalno neuspešan i štetan način. I za Ukrajinu i za uopšteno globalni mir”, rekao je Milanović, ujedno kritikujući sastanak zapadnih saveznika i Ukrajine u Ramsteinu o dodatnoj vojnoj pomoći Kijevu. “Razgovara se o tome kako dodatno učestvovati u ratu tako da ne učestvuješ. Da niko naš ne pogine, ali sve drugo radi NATO. Kao i Rusija, koja se preko Ukrajine pre svega obračunava s Amerikancima”, rekao je Milanović. “I ovo se neće rešiti u Berlinu i Parizu, a najmanje u Briselu, gde sjede potpuno nebitni i neizabrani ljudi. Ovo će se rešavati između Moskve i Vašingtona, tako je i počelo”, smatra predsednik.
Hrvatski premijer Andrej Plenković ponovo je juče optužio predsednika Zorana Milanovića da izražava proruske stavove i ocenio da je to štetočinska politika koja šteti međunarodnom položaju zemlje.“Vlada RH ima principijelnu i konzistentnu spoljnu politiku koja štiti hrvatske interese. Naša je politika tačna, ispravna, puna solidarnosti prema Ukrajini i uz osudu prema ruskoj agresiji. Ja ne vidim da isti stav govori on”, rekao je Plenković u Davosu, gde učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu.
Od 3.837 zahteva za utvrđivanje hrvatskog državljanstva, čija je svrha naknadno upisivanje osoba u evidenciju državljana Republike Hrvatske, nadležne institucije odbile su čak 60 odsto. Ovo je informacija koju su Novosti dobile od Ministarstva unutrašnjih poslova povodom završetka trogodišnjeg zakonskog roka za sticanje državljanstva, za upis u knjigu državljana ili za utvrđivanje državljanskog statusa, preneo je portal Saveza Srba iz regiona.U javnosti glasno predstavljene izmene i dopune Zakona o hrvatskom državljanstvu iz 2019. osmišljene su, između ostalog, kako bi nepriznati, odrasli državljani ostvarili navedena statusna prava. Hrvatska je, međutim, propustila jedinstvenu priliku da od 1. januara 2020. pa do istog datuma 2023. većinski reši pitanje državljanstva onih osoba, koje za to imaju osnovu i zbog kojih su, zakonske izmene i donesene. Malo kome razumljiva privremena zakonska rešenja rezultovala su značajno visokim brojem odbijenih zahteva, koji dominantno dolaze iz hrvatskih konzulata u Srbiji te Bosni i Hercegovini. Osobe koje su zbog administrativnih grešaka, raspada zajedničke države i ratnih dešavanja provele veći deo života bez dokumenata, opet su ostavljene na cedilu. U više navrata smo pisali o problemima u hrvatskim konzulatima u Subotici i Beogradu. Podnosioci zahteva su se žalili da tamošnji zaposleni prema njima nisu pristupali profesionalno, da im nisu davali jasna objašnjenja, ali i da su kao uslove postavljali nabavku dokumentacije koja uopšze nije odgovarala uputstvima propisanim iz MUP-a. Dva su krucijalna, ali, ispostavilo se, sporna članka Zakona, bila štetna za Srbe poreklom iz Hrvatske. Prema članku 5., hrvatsko državljanstvo poreklom do 1. januara 2023. mogle su da steknu osobe starije od 21 godine rođene u inostranstvu, čiji je barem jedan roditelj u trenutku njihovog rođenja bio hrvatski državljanin. MUP je na osnovu tog članka zakona, u tri godine primio 4 102 zahteva za upis u evidenciju državljana Republike Hrvatske. Do danas je pozitivno rešeno tek 1 747 zahteva, dok ih je 58 odbijeno. Ostali zahtevi još nisu ni razmotreni. Prema riječima Milene Čalić Jelić iz Pravnog odelenja Srpskog narodnog veća, prilikom utvrđivanja državljanstva poreklom, upravna tela u Hrvatskoj ne sagledavaju više pravnih osnova Zakona o hrvatskom državljanstvu. Sporno je tumačenje MUP-a koji članak 5. primenjuje samo na osobe rođene nakon 8. oktobra 1991., iako u navedenom članku zakona nema takvog ograničenja.
Tradicionalno Bogojavljensko plivanje održano je juče na jezeru Panjik u Trpinji, a prvi je do Časnog krsta doplivao 15- togodišnji Marko Nikšić iz Vukovara. Na praznik kada se obeležava krštenje Hristovo pred brojnom publikom okupilo se 60 mladića, koje nije omela ni kiša, a ni niska temperatura vode i vazduha, koja je bila samo nekoliko stepeni iznad nule. Ove godine nas je malo mučilo vreme, nismo znali da li ćemo ići litijom kroz selo zbog kiše, ali uspeli smo. Nas u organizaciji ima preko dvadeset momaka koji organizujemo tradicionalno plivanje na Panjiku i ove godine smo posebno ponosni jer se okupio rekordan broj učesnika, rekao je jedan od organizatora Uroš Narančić.Nakon liturgije u trpinjskom hramu Vaznesenja Gospodnjeg i pre plivanja, od hrama do jezera Panjik, prošla je litija u kojoj su osim sveštenika bili i stanovnici sela te plivači. Ovo je osma godina da se plivanje održava u Trpinji, na Panjiku, pre toga smo plivali u Sremskoj Mitrovici, a nakon toga četiri godine u Dalju, da bi potom odlučili da taj poseban događaj i organizujemo i u našem mestu , rekao je Ljuban Vujanac, a preneo portal srbi.hr.