Vakcinisanje će biti uslov za dobijanje podrške za očuvanje radnih mesta, najavili su juče premijer Andrej Plenković i ministar rada Josip Aladrović. “Ne možemo očekivati dobijanje podrški, a ne dati ni minimalan doprinos zdravstvenoj sigurnosti”, rekao je premijer. Smatra “da bi bilo fer” da se korisnici podrški za očuvanje radnih mesta vakcinišu i tako pridonesu zdravstvenoj sigurnosti u situaciji u kojoj je država osigurala dovoljno vakcina i podržala privredu obilnim podrškama. Najavio je da će mere doneti Hrvatski zavod za zapošljavanje da bi se, kako je rekao, “povezala ta dva procesa”, tj. vakcinisanje i dobijanje podrški. Premijer se nada da jesen neće doneti epidemiološku situaciju u kojoj bi morale biti vraćene horizontalne podrške. Ministar rada Josip Aladrović je rekao da trenutno gotovo svi sektori mogu raditi neograničeno, pa horizontalne podrške koje znače da svi dobijaju jednako nisu potrebne jer je tržište rada stabilizovano. Epidemiološka i ekonomska kriza su, kaže, povezane: što je veći broj vakcinisanih, to su posledice za ekonomiju manje. Rekao je i da neće biti elemenata prisile i obaveze vakcinisanja, nego se želi “stimulisati društveno odgovorne u postupku vakcinisanih, da mogu ekonomski bolje proći kroz krizu”. Priznao je i da država finansijski više ne može podneti teret dosadašnjih podrški. “Ne možemo više fiskalno izdržati toliki koncept horizontalnih mera, odnosno primerenije je ista sredstva utrošiti na ciljane mere za pojedine specifične sektore, koji zaista imaju objektivne probleme u ovoj krizi”, rekao je Aladrović. Vlada od jula završava s horizontalnim pristupom merama za očuvanje radnih mesta i prelazi na prilagođeni pristup, zavisno o potrebama pojedinih sektora u budućnosti, rekao je premijer na sednici Vlade. Naglasio je da se nastavlja i s provođenjem mere skraćenog radnog vremena za preduzetnike kojima je zbog koronakrize smanjen obim posla. Unutar te mere, koja, kako je rekao, ostaje na snazi do kraja godine, pokriva se do 90 odsto plate s doprinosima, a najviše 3600 kuna plus doprinosi.
Vlada je juče odlučila programom podrški male vrednosti od ukupno 150 miliona kuna pomoći pogođenim delatnostima u sektoru saobraćaja, turizma te kulturnih i umetničkih događanja, a dopunila je i programe državnih podrški turizmu i sportu te kulturi i kreativnim industrijama. Usvojenim programom Vlada želi pomoći pokretanje i normalizaciju tekućeg poslovanja zbog aktuelne pandemije, istakao je ministar mora, saobraćaja i infrastukture Oleg Butković. “Cilj programa je nadoknada dela ili svih troškova poslovanja onim preduzetnicima koji su u 2020. i 2021. imali pad poslovnih prihoda u odnosu na 2019. od najmanje 75 odsto. Popisi prihvatljivih troškova poslovanja detaljno su obrazloženi unutar samih programa, kao i potrebna dokumentacija”, rekao je Butković. Naglasio je da te državne podrške male vrednosti dodeljuju Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo turizma i sporta te Ministarstvo kulture i medija, a sve na temelju sredstava koja su osigurana u rebalansu ovogodišnjeg državnog budžeta, u ukupnom iznosu od 150 miliona kuna. Ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek predstavila je promene programa garancija za kredite za osiguranje likvidnosti za sve preduzetnike u kulturi i kreativnim industrijama, a kojima se produžuje taj program podrški. “Program podrški se produžava do kraja ove godine i preduzetnici će moći pristupiti kreditima sa 100-procentnim garancijama, što je još jedna pomoć za kulturnu industriju”, rekla je ministarka te dodala da veruje da će veliki zamah toj industriji dati covid potvrde s kojima se može ulaziti na koncerte i slična događanja, a to znači i da se događanja mogu i organizovati uz pridržavanje svih mera.
Ministarka turizma i sporta Nikolina Brnjac izjavila je juče da Hrvatska ima preduslove za dobru turističku sezonu, ali da je važno provoditi epidemiološke mere, kao i da turisti sada traže pre svega sigurna odredišta. Ministarka Brnjac održala je s predstavnicima regionalne i lokalne samouprave i turističkog sektora Primorsko – goranske županije sastanak o provođenju epidemioloških mera. “Kao što znamo, sve županije i štabovi imaju mogućnost uvoditi i strože mere od nacionalnih. Od svih učesnika smo danas čuli dobre brojeve, a turisti traže sigurnost. Preporuka ministarstva je da se ne održavaju velike manifestacije, a one koje će se održavati da se održavaju u kontrolisanim uslovima,” rekla je dodavši da na snagu stupaju covid potvrde te da je to preduslov za dobru sezonu.
Uredbom o upravljanju otpadnom ambalažom i Pravilnikom o ambalaži i otpadnoj ambalaži od 1. jula ove godine uvode se mleko i tekući mlečni proizvodi u sistem povratne nadoknade, saopštio je Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost. Jednokratna ambalaža od mleka i tekućih mlečnih proizvoda, koja se stavlja na tržište na područje Republike Hrvatske nakon 1. jula mora biti označena GTIN oznakom u skladu sa GS1 standardom i oznakom sistema povratne nadoknade. Ambalaža od mleka i tekućih mlečnih proizvoda u jednokratnoj plastičnoj ili metalnoj i staklenoj ambalaži koja se od 1. jula uvodi u sistem povratne nadoknade, a koja je do spomenutog datuma već stavljena na tržište na području Hrvatske bez oznake sistema povratne nadoknade, neće se morati povlačiti s tržišta već se može rasprodati do isteka zaliha. To će za posledicu imati da će se na policama prodavnica zateći mleko i tekući mlečni proizvodi označeni GTIN oznakom, ali i bez oznake.
U okviru programskog ciklusa Kulturni četvrtak u Gradskoj biblioteci Vukovar bivši radnik preduzeća Borovo i vukovarski hroničar Ivan Hubalek održao je predavanje na temu Leta u Vukovaru (1950.-1970.). Hubalek je prikupio mnoštvo podataka iz tog vremena, a i sam je odrastajući u to doba bio svedok mnogim događajima. U prvom se redu to odnosi na korzo. Šetnje u dva reda, od kojih jedna grupa ide u smeru od baroknog trga do hotela Lav, a druga u suprotnom, okupljale su celi grad na jednom mestu. Na blagajnu plesnjaka u tzv.Omladinskom domu nisi mogao pristupiti od gužve. Isto je bilo i s ulaznicama za bioskop. U isto vreme se odvijao letnji život na gradskoj obali Dunava gde smo imali kupalište i uživali kroz celo detinjstvo i mladost. Bila su to potpuno drugačija i jednostavnija vremena – prisetio se Hubalek. Predavanje je održano u skladu s epidemiološkim merama, a u ime Grada Vukovara prisustvovao je pročelnik Upravnog odeljenja za kulturu, obrazovanje, sport, branitelje, socijalnu politiku i civilno društvo Dražen Kobašević.