Prema privremenim podacima Državnog zavoda za statistiku u prošloj je godini, u odnosu na 2022., porasla proizvodnja jabuka i lešnjaka, dok je istovremeno proizvodnja šljiva, višanja i jagoda pala. Proizvodnja jabuka prošle je godine povećana za 39,2 odsto što znači da je ukupno u 2023. godini proizvedeno 66.510 tona jabuka. Pročelnica Upravnog odeljenja za poljoprivredu Magdalena Parat je govoreći o stanju s proizvodnjom voća i povrća u Vukovarsko-sremskoj županiji rekla da je najveća površina pod jabukama, lešnjakom i višnjama. Svake godine imamo značajniji porast pod površinama za voćarstvo. U skladu sa podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2023. godini površina pod jabukama porasla je za oko šest hektara. Tendencija je i Vukovarsko-sremske županije podsticanje razvoja visoko dohodovnih grana u poljoprivredi i usmereni smo na voćarstvo i povrtlarstvo, rekla je Parat te podsetila da se, s ciljem podrške proizvođačima, gradi i Logističko distributivni centar, čiju je projektno tehničku dokumentaciju finansirala Vukovarsko- sremska županija.
Više od četvrtine kućnog budžeta hrvatskih građana odlazi na hranu, a po članu domaćinstva godišnje se troši čak 42,4 kilograma hleba i peciva, objavljeno je u rezultatima ankete o potrošnji domaćinstva koju je Državni zavod za statistiku proveo 2022. godine a objavio pre nekoliko dana. Objavljeni su podaci o visini i strukturi troškova za ličnu potrošnju, prema kojima su ti troškovi u 2022. iznosili 110.446 kuna u godišnjem proseku. Najveći udeo imali su izdaci za hranu i bezalkoholna pića u iznosu od 27 odsto, slede izdaci za prevoz od 15,5 odsto te stambeni troškovi za vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva, koji čine 14,5 odsto kućnog budžeta. Troškovi za odeću i obuću imaju udeo od 7,2 odsto, za informacije i komunikacije 6,3 odsto, a za nameštaj, kućnu opremu i redovito održavanje domaćinstva 6,2 procenta. Anketom su prikupljeni i podaci o osnovnim trajnim dobrima kojima je opremljeno domaćinstvo gde je evidentirano da više od 99 odsto raspolaže frižiderom, televizorom i mašinom za pranje veša. Automobil je imalo 78,6 odsto domaćinstava, mikrotalasnu 65,1 odsto, mašinu za pranje uđa 62,8, a uređaje za klimu 55,1 odsto. Anketa je provedena na uzorku slučajno izabranih privatnih domaćinstava, navodi DZS.
Povodom Međunarodnog praznika rada, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel istakao je da se budućoj vladi šalju zahtevi za kvalitetno uređenje politika plata, plaćanje prekovremenog rada. Rekao je da Državni inspektorat treba kvalitetnije da kontroliše poštovanje radničkih prava, ističući provođenje proširenih kolektivnih ugovora, preispitivanje opravdanosti drugog penzionog stuba i uplate, ocenivši da većina radnika koja sad odlazi u penziju a ne koristi penziju iz tog stuba, hrani penzione fondove.Govoreći o zahtevima, upućenim Vladi, naglasio je da javno zdravstvo mora da bude dostupno te da se mladim porodicama omogući povoljniji najam stana. Pozvao je radnike na sindikalnu organizaciju, a ostale sindikate, na saradnju i svakodnevno kvalitetno delovanje. Borba za radnička prava se nastavlja i nikada neće prestati, poručio je Novosel.
Novim pravilnikom Ministarstva zdravstva, ukida se apsolutna diskriminacija prema dijabetičarima koji su zavisni od inzulinu u procesu dobijanja profesionalne vozačke dozvole, saopšteno je juče iz Zagrebačkog društva dijabetičara. Ocenili su pravilnik kao značajan iskorak u stvaranju inkluzivnog i pravednog društva. Osobe zavisne od inzulina po novom pravilniku, koji stupa na snagu 8. maja, pod određenim će uslovima imati pravo na profesionalnu vozačku dozvolu, što će, kako procenjuju iz udruženja osigurati pravedniji tretman i veća prava za sve građane.”Ta promena, ne samo da doprinosi ekonomiji, pružajući priliku većem broju ljudi da se zaposli u sektoru vozačkog prevoza, već takođe šalje snažnu poruku o inkluzivnosti i poštovanju različitosti u našem društvu”, navedeno je iz društva dijabetičara. Poručili su da svi građani, bez obzira na medicinsku dijagnozu, zaslužuju jednake prilike i poštovanje.