U Hrvatsku je do sada stiglo 11 590 osoba izbeglih iz ratom pogođenih područja Ukrajine, a oko hiljadu ih je smešteno u Slavoniji, rekao je juče Damir Trut, direktor Direkcije Civilne zaštite nakon sastanka s osječko-baranjskim županom Ivanom Anušićem, predstavnicima županijskog Štaba Civilne zaštite i organizacija uključenih u prihvatanje izbeglica. Rekao je da ni jedna osoba nije u situaciji da nije zbrinuta ili da nema odgovarajuću propisanu brigu te da su raspisani konkursi za kolektivne smeštaje kao i javni poziv za ponudu smeštaja privatnih osoba koje za to imaju mogućnosti, uz nadoknadu troškova. Načelnik županijskog Štaba Civilne zaštite Mato Lukić rekao je da je u smeštajnim jedinicama smešteno oko 200 osoba, a dodatnih 200-tinjak u objektima privatnog smeštaja koje obilaze predstavnici Crvenog krsta, Centra za socijalni rad i druge službe.
Ministar Tomo Medved juče je u Glini rekao da je više od 1900 porodičnih kuća već obnovljeno, u postupku obnove ih je više od 900, a izrađeni su elaborati za 3000 objekata. Već je potpisano više od 50 ugovora o građenju zamenskih kuća, a odabrani su i izvođači za deset višestambenih zamenskih zgrada, od čega su po četiri u Glini i Petrinji, a dve u Topuskom, naglasio je Medved. Sisačko-moslavački župan Ivan Celjak rekao je da je do sada mnogo učinjeno na osiguranju prostora za rad zdravstvenih ustanova u Sisku, Petrinji i Glini te da su izabrani izvođači obnove šest objekata Neuropsihijatrijske bolnice u Popovači, a uskoro će biti potpisani ugovori za sredstva iz Fonda solidarnosti za obnavljanje više objekata Opšte bolnice i Doma zdravlja u Sisku.
Akcijom “April – mesec zaštite od mina” provode se aktivnosti prevencije minskih nesreća jer je u Hrvatskoj još uvek minski zagađeno gotovo 200 kvadratnih kilometara u sedam županija, 37 gradova i opština, a od 1996. do danas od mina je stradalo 606 osoba, od kojih 204 smrtno. Najugroženije grupe su stanovnici minski zagađenih prostora koji svakodnevno žive s tom opasnošću, a ponekad zanemaruju mere opreza ili su egzistencijalnim problemima naterani da rizikuju svoje i tuđe živote ulazeći u minski sumnjivo područje, istakli su juče iz Direkcije civilne zaštite, najavljujući akciju “April – mesec zaštite od mina”. Učesnici hrvatskog sistema protuminskog delovanja od 2002. provode različite aktivnosti zbog prevencije minskih incidenata i nesreća, jer treba i dalje podsećati javnost na opasnost od mina i eksplozivnih ostataka rata. S obzirom da se dolaskom proleća ljudi opet bave poljoprivrednim aktivnostima i češće odlaze u prirodu, zaboravljajući ili zanemarujući minsku zagađenost iz Direkcije su poručili da treba biti svestan mina i minske opasnosti.
Osobe s autizmom u Hrvatskoj žive bez sistemske brige i s lošijom kvalitetom života od proseka razvijenih zemalja, upozorila je juče pravobraniteljka za osobe s invaliditetom Anka Slonjšak te poručila da su svi nivoi državne vlasti odgovorni za postojeće stanje. Osobe s autizmom u Hrvatskoj ne mogu razviti svoje pune potencijale kao u razvijenim zemljama, često ih se hospitalizuje na psihijatrijskim odeljenjima, a kada se porodica više ne može brinuti o njima, smešta ih se u ustanove, upozorila je pravobraniteljka uoči Dana svesnosti o autizmu, koji se obeležava danas. U Hrvatskoj živi 3648 osoba s dijagnozama iz spektra autizma bez pravovremene rane intervencije, socijalnih usluga boravka i smeštaja, nedostupna im je specijalizovana zdravstvena briga, a nije im prilagođen ni redovan obrazovni sistem, navela je Slošnjak u saopštenju.
Narodna pravobraniteljka Tena Šimonović Einwalter juče je Hrvatskom saboru predala godišnji izveštaj za 2021. godinu, u kojem je dala analizu i ocenu stanja ljudskih prava i jednakosti u Hrvatskoj te 156 preporuka za poboljšanje prava građana. Novina u Izveštaju je poglavlje o pravu na dobro upravljanje, koje je potrebno jačati, što pokazuju brojne pritužbe građana koji su se žalili na nemogućnost kontakta s telima javne uprave, sporost u postupanju, formalistički pristup i druge teškoće. Iz pritužbi se vidi i da građani često ni ne znaju koja prava uopšte imaju, kako ih ostvariti, ni kako se zaštiti. Zato je važno, istakla je pravobraniteljka, da tela javne uprave ulože značajne napore u povećanju pristupačnosti, transparentnosti i efikasnosti, čime mogu graditi trenutno nisko poverenje građana u institucije. Dominante teme u pritužbama u 2021. godini bile su povezane s epidemijom i posledicama zemljotresa. Narodna pravobraniteljka je istakla da su vakcinisanje i upotreba COVID potvrda snažno podelili javnost i potakli brojne pritužbe.
Evropska komisija predložila je pravila na nivou Evropske unije za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Predloženom direktivom kriminalizovaće se silovanje na temelju nedostatka pristanka, genitalno sakaćenje žena i nasilje na internetu, što uključuje deljenje intimnih fotografija bez pristanka, špijuniranje, uznemiravanje i poticanje na nasilje ili mržnju na internetu. U predlogu se poziva i na pružanje odgovarajuće i specijalizovane zaštite i podrške poput besplatnih telefonskih linija za pomoć, kriznih centara za žrtve silovanja, ali i pružanje ciljane podrške grupama s posebnim potrebama ili ugroženim grupama, uključujući žene koje beže od vojnih sukoba.
Održana je završna konferencija projekta Zaželi i (p)ostani zaposlena žena II – Projekat zapošljavanja žena na području Opštine Erdut kroz koji je bilo zaposleno 30 teško zapošljivih žena. One su tokom godine dana brinule o 180 korisnika, odnosno starijih i nemoćnih te osoba u nepovoljnom položaju. „Projekat je bio vredan 2,7 miliona kuna i u potpunosti finansiran sredstvima Evropskog socijalnog fonda. Nosilac projekta bila je Opština Erdut, a partneri Hrvatski zavod za zapošljavanje, Regionalna kancelarija Osijek i Centar za socijalni rad Osijek”, istakla je voditeljka projekta Sonja Klajić. Načelnik Opštine Erdut Jugoslav Vesić je naglasio da, iako na području Opštine postoji desetak privatnih domova za starije i nemoćne, a najavljuju se i novi, te zbog činjenice da se stariji ljudi sa sela teško odlučuju na odlazak u domove, potrebna im je pomoć. „Projekti iz programa Zaželi, značajno su pomogli da se unapredi kvaliteta vaninstitucionalne brige o starijim i nemoćnim osobama i da im se omogući ostanak u njihovim kućama”, rekao je Vesić.