Ruska vojska potvrdila je jutros ujutro da je osvojila ukrajinski lučki grad Herson na jugu zemlje, nedaleko od Krimskog poluostrva. “Jedinice ruske vojske imaju potpunu kontrolu nad regionalnom prestolnicom Hersonom”, rekao je portparol ruske vojske Igor Konačenkov. Nekoliko minuta ranije, u 7:43 po srednjoevropskom vremenu, gradonačelnik grada Igor Kolikajev je još uvek tvrdio da je grad pod ukrajinskom kontrolom. “Još uvek smo u Ukrajini. I dalje pružamo otpor”, napisao je na društvenim mrežama. Grad s 300 hiljada stanovnika i okolina su poslednjih časova bili pod jakim bombardovanjem. Celo područje Hersona, koje graniči s Krimom, napadalo se od prvog dana napada. Ruska vojska zauzela je još jedan ključni grada Berdjansk, a borbe se trenutno vode za Mariupolj.
Potpredsednik Vlade i ministar unutršnjih poslova Davor Božinović izjavio je danas da će se Evropa suočiti s talasom izbeglica neviđenim od Drugog svetskog rata, poručivši da se s time ni jedna zemlja sama ne može nositi. Prema sinoćnjim brojevima, koje je dostavio Frontex, više od 600 hiljada Ukrajinaca i ljudi iz Ukrajine prešlo je na teritoriju EU, rekao je Božinović u emisiji Hrvatskog radija A sada Vlada. Rekao je da još ne možemo reći da se radi o velikim talasima jer UNHCR i neke druge agencije procenjuju da bi Ukrajinu moglo da napusti oko pet miliona ljudi.
Ocenio je da je to jedna humanitarna situacija koja poprima elemente dramatičnosti te zaključio da se nijedna zemlja s tim ne može sama nositi, ali se s tim možemo nositi svi zajedno. Govoreći o sastancima Saveta ministara unutrašnjih poslova EU i o čemu se moraju dogovoriti, Božinović je rekao da prvo treba rešiti status izbeglica, a moraće brzo da se donose odluke i rešava status tih ljudi jer će ih sve više dolaziti. “Ovo je egzodus na koji će trebati pronaći adekvatan odgovor”, rekao je ministar. Do jutros je, prema podacima koje je naveo, u Hrvatsku stiglo 545 ukrajinskim izbeglica, od čega je 39 u prihvatnim centrima dok su ostali u privatnom aranžmanu.
Predsednik Domovinskog pokreta, Ivan Penava je saopštenjem za javnost pozvao Vladu na obraćanje javnosti vezano uz trenutnu situaciju, posebno u konteksta trenutnog stanja u Ukrajini. Manjak liderstva sada se već jasno prokazuje na svim nivoima državnog interesa. Hrvatski narod proživljava proces retraumatizacije Domovinskog rata, a niko im se s vlasti ne obraća. U svemu o čemu bi se u ovom trenutku moglo govoriti, od svih mera koje su se već mogle i morale doneti, istaknuću samo jedan primer, na kojem možemo precizno videti kakvo je stanje i kakav je mentalitet onih koji trenutno vode Hrvatsku, a to su robne rezerve. Videli smo da državne robne rezerve ne funkcionišu ni u slučaju prirodnih nepogoda, kad su stanovnici Banije mesecima zavisili o dobroti, empatiji i uvek humanitarnom duhu običnog čoveka, koji je pomoć sam iznosio i prevozio iz svojih garaža, grabio ponovo iz svog vlastitog džepa. Sama obnova od prirodne katastrofe pretvorila se u katastrofu za sebe. Poslednji direktor robnih rezervi Damir Juzbašić, na vlastiti zahtev je razrešen funkcije direktora državne Direkcije za robne rezerve u Ministarstvu privrede i održivog razvoja sredinom 2021. S današnjim danom, Hrvatska već punih 9 meseci nema direktora robnih rezervi. To je apsolutno nedopustivo u ovakvim vremenima. Nespremni su na ovo. Pogođena demografskim slomom, zemljotresima, pandemijom i svetskom financijskom krizom, Hrvatska ne može i ne sme ponovo biti nespremna, upozorio je, između ostalog, Penava.
Uprkos ruskom napadu na Ukrajinu, cena gasa za domaćinstva ne bi trebala da poskupi više od 20 odsto, kako je to sredinom februara nakon predstavljanja mera objavila Vlada, a sve to pada u vodu obustave li Rusi snabdevanje gasa Evropi, piše Jutarnji list. Dnevnik je zanimalo vredi li i dalje računica koju je tada predstavio premijer Andrej Plenković, posebno s obzirom na činjenicu da je u međuvremenu Rusija napala Ukrajinu, a cene gasa na tržištu znatno porasle. Premijer Plenković tada je predstavio set mera, kojima će država i vlada sprečiti divljanje cene energenata, a vrednost paketa, prema najavama, bila je 4,8 milijardi evra. Uključivao je trajno sniženje PDV-a na gas i električnu energiju sa 25 na 13 odsto te izjednačavanje PDV-a na gas, struju i toplinsku energiju, a u periodu od aprila ove do 31. marta naredne godine, PDV na gas biće smanjen na pet procenata. Podignuti su i mesečni vaučeri za najugroženije građane za struju i gas sa 200 na 400 kuna, a u paket je uključena i mesečna nadoknada za pružaoce socijalnih usluga, njih 46 hiljada, kao i posebne jednokratne nadoknade za penzionere.
Predstavnici porodičnih domova, u strahu od mogućih zatvaranja i gubitaka radnih mesta, apelovali su prema javnosti. Enormno povećanje cene gasa pogodilo je prvo poslovne korisnike, pa tako i porodične domove. Iz Udruženja porodičnih domova istakli su da bez odlučne intervencije hrvatske Vlade postaje neizvestan smeštaj za više hiljada korisnika. Na adrese predstavnika domova stigli su računi za januar, čiji su iznosi višestruko premašili usporedive račune za isti mesec prethodne godine. Iz Udruženja su naveli primer jednog računa, čiji je iznos gotovo 50 hiljada kuna za januar, što, kako kažu, ukazuje na nelogičnost Vladine subvencije u iznosu od hiljadu kuna za domove, koja je donesena u paketu mera vezanih za povećanje cena energenata. Smatraju da je potrebno preduzeti odlučnije poteze i kroz dodatni paket mera subvencionisati cene energenata na način da se u potpunosti neutralizuje povećanje cene u odnosu na prethodne godine. Uzimajući kao primer račun od 50 hiljada kuna, a imajući u vidu da domovi brinu za do najviše 20 korisnika, koji plaćaju troškove smeštaja, jednostavnom računicom dolazi se do zaključka da bi dve i po hiljade kuna mesečno po korisniku odlazilo samo na grejanje.
U poslednja 24 časa u Hrvatskoj je zabeleženo je 2.510 novih slučajeva zaraze korona virusom pa je broj aktivnih slučajeva u zemlji danas ukupno 12.239. Među njima su 1.183 pacijenta na bolničkom lečenju, od toga su na respiratoru 92 pacijenta. Preminulo je 21 osoba.