Građani Vukovara na blagajni Vukovarskog vodotornja, uz pokazivanje lične karte, mogu da kupe godišnju ulaznicu po ceni od 20 evra odnosno 150,69 kuna, objavljeno je iz te javne ustanove. Godišnja ulaznica značiće mogućnost 10 poseta. Vukovarski vodotoranj u određene dane tokom godine, nudi svim posetiocima besplatan ulaz, a promotivne posete najavljuju na svojoj internet stranici.
Iz Gradske uprave Vukovara su obavestili sve učesnike Javnog konkursa za zakup poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Hrvatske na području grada Vukovara od 14. marta 2022. da Ministarstvo poljoprivrede nije dalo saglasnost na dostavljenu Odluku o izboru najpovoljnije ponude za zakup poljoprivrednog zemljišta, koja je donesena na sednici Gradskog veća 29. decembra 2022. godine. Zato su iz Gradske uprave pozvali zainteresovane na sastanak, koji će biti održan u utorak, 7. februara, na temu provođenja Javnog konkursa za zakup poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Hrvatske na području grada Vukovara.
Uplatnice građanima Vukovara za komunalnu nadoknadu i nadoknadu za uređenje voda upućene su prošle nedelje Hrvatskoj pošti i ovih dana su počele da stižu na adrese građana. Grad Vukovar do sada nije preduzimao mere naplate za dugovanje, staro mesec dana, pa neće ni ovaj put. Građani su negodovali zbog kašnjenja, a nisu potpuno zadovoljni ni objašnjenjem merodavnih, s obzirom da se već mesecima zna da je iznose na računima od 1. januara bilo neophodno iskazati u evrima umesto u kunama, pa se u pripremu tog posla moglo krenuti znatno ranije. Pozitivno je, što Grad neće preduzimati mere naplate za dugove do mesec dana, što znači da građani ipak ne moraju u nekoliko dana da plate račune za januar i februar.
Danijel Šota, predsednik Hrvatskog udruženja radnika Hitne medicinske pomoći i radnik Hitne pomoći u Vinkovcima, kao član radne grupe za pripremanje Zakona o hitnoj medicinskoj pomoći, rekao je da je radna verzija napravljena, u skladu sa zakonskim aktima i sarađujući s udruženjima. „Uspeli smo da završimo važan dokument koji za Hitnu medicinsku pomoć u Hrvatskoj progovara o problemima s terena, ono što do sada nije vrednovano. Na primer, stavke oko organizacije same službe, nabavljanja vozila, edukacije radnika, a na korist krajnjih korisnika, pacijenata”, rekao je Šota i dodao da je “rak-rana” Hitne službe nastala 1996., kada je ukinut beneficirani radni staž. “Radnici Hitne medicinske pomoći zbog specifičnosti poziva ne dočekaju odlazak u penziju, pa se njihova radna mesta ubrajaju u ona koja ne mogu da istrpe zakonski propisan radni vek. Psihofizički, jedno je od najtežih zanimanja spašavanja ljudskih života, uključuje noćni i terenski rad. Ključ je ozakoniti sve to, uz izjednačavnje rada radnika Hitne u svim delovima Hrvatske, jer ova služba ne poznaje segregaciju. To znači da u svakom trenutku, svaki radnik može da uđe u bilo koje vozilo Hitne pomoći u Hrvatskoj, znajući da su uslovi jednaki za sve bez obzira na lokaciju, a pacijent dobiva istu kvalitetu nege”, rekao je Šota. Zakon bi na Vladu mogao, u najoptimističnijoj varijanti, stići do leta.
U Hrvatskoj poljoprivrednoj komori su rekli da podržavaju sve oblike prodaje domaćih poljoprivrednih proizvoda i domaće hrane koji mogu da doprinesu boljoj prodaji, dostupnosti proizvoda za krajnje korisnike, pri čemu se stalno zalažu za kratke lance snabdevanja, jer da je to najbolji način da kvalitetni domaći proizvodi u kratkom vremenu dođu do kupca i potaknu veću proizvodnju i prodaju, piše Glas Slavonije. „Da bi uspeli da prežive u vreme pandemije, OPG-ovi su se okrenuli prodaji na društvenim mrežama i internetskih pijaca kao dobar način poštovanja epidemioloških mera. Pandemija je dovela do promena u potrošačkom ponašanju. Deo proizvođača dobro se prilagodio situaciji te je vrlo dobro prihvatio nove kanale prodaje. Ali postoje i stariji poljoprivrednici koji nemaju znanje za online prodaju i oni su i dalje verni tradicionalnim kanalima prodaje, a tokom pandemije veća pažnja se počela pridavati kvaliteti proizvoda i zdravoj prehrani”, rekli su iz Komore. Pokrenuta je Tržnica.hr, projekat Ministarstva poljoprivrede, nije zaživela očekivano. „Prestankom koronakrize potrošači su se vratili starim kanalima kupovine hrane, a to su trgovine, maloprodajni objekti, pijace ili kupovina od komšija koji proizvode hranu”, navode u Komori.
Saborski zastupnik Hrvatske stranke penzionera, Silvano Hrelja, u Novom danu na N1 TV komentarisao je, između ostalog, najavljeno usklađivanje penzija. “U suštini svi penzioneri osećaju rast, ali njihove osnovice su različite. Penzija se zasniva na godinama staža i uplatama doprinosa. Neko s 30 ili 42 godine staža nikada nema istu penziju. Različiti je osećaj kod različitih kategorija penzionera”, rekao je Hrelj. Naglasio je da ovaj sistem usklađivanja zadržava vrednost penzije od prvog do zadnjeg dana. Zadatak mu je da zadrži kupovnu moć. Usklađivanje samo u prvom delu ima zadatak da spreči siromaštvo. Međutim, ovo što se radi je u funkciji zaštite kupovne moći penzija i definišu ga rast plata, vezan je uz rast plata i u saodnosu je s rastom potrošačkih cena, rekao je. Istakao je da je stopa inflacije veća od povećanja penzije. “Celo vreme govorimo o inflaciji na godišnjem nivou, a usklađivanja su šestomesečna. Kumulativno je inflacija prošle godine bila između 12 i 13 odsto, a usklađivanje kumulativno je bilo 9 procenata, poručio je Hrelja.