Uplatnice građanima Vukovara za komunalnu nadoknadu i nadoknadu za uređenje voda upućene su prošle nedelje Hrvatskoj pošti i ovih dana su počele da stižu na adrese građana. Grad Vukovar do sada nije preduzimao mere naplate za dugovanje, staro mesec dana, pa neće ni ovaj put. Građani su negodovali zbog kašnjenja, a nisu potpuno zadovoljni ni objašnjenjem merodavnih, s obzirom da se već mesecima zna da je iznose na računima od 1. januara bilo neophodno iskazati u evrima umesto u kunama, pa se u pripremu tog posla moglo krenuti znatno ranije. Pozitivno je, što Grad neće preduzimati mere naplate za dugove do mesec dana, što znači da građani ipak ne moraju u nekoliko dana da plate račune za januar i februar.
Nestašice lekova sve su češće i sve zemlje Evropske unije su pokrenule određene mere u tom smeru. U slučajevima kada u apotekama ne bude lekova za decu, hrvatski apotekari će početi sami u apotekama da prilagođavaju doze za decu iz pakovanja za odrasle. To su znali raditi i ranije, ali sada će to biti češći slučaj, potvrdila je Ana Soldo, predsednica Hrvatske apotekarske komore. Slično su radili Nemci kad ih je nedavno pogodila nestašica ibuprofena i paracetamola za decu. U hrvatskim apotekama zapravo nedostaje puno više lekova nego što to HALMED beleži, a reč je o privremenim nestašicama lekova za povišeni pritisak, dijabetes, za inhalacije.
Državni zavod za statistiku, koji je, uz niz problema, probijanje rokova i optužbi za nepropisno obavljanje posla te nepopisivanje dela građana, na jesen 2021. uspio dovršiti Popis stanovništva, nikad nije proveo Kontrolni popis, koji je obavezan i predstavlja jedinu propisanu validaciju popisnih podataka. Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Hrvatskoj 2021. godine predviđeno je provođenje Kontrolnog popisa. Ali nakon završetka provođenja Popisa 2021., a zbog znatno pogoršane epidemiološke situacije na terenu, nije se pristupilo provođenju Kontrolnog popisa na terenu – potvrdio je Državni zavod za statistiku bez pojašnjenja na osnovu kojeg je propisa vođstvo ustanove na čelu s direktorkom Lidijom Brković odlučilo da ne provede obavezu iz Zakona budući da on ne predviđa mogućnost da se ta obaveza ne provede.
Cene dobara i usluga za ličnu potrošnju merene indeksom potrošačkih cena, prema prvoj su proceni, u januaru ove u odnosu na januar prošle godine u proseku više 12,7 odsto, a u odnosu na decembar u proseku su ostale iste, objavio je Državni zavod za statistiku. Prvi podaci o januarskoj inflaciji upućuju da uvođenje evra, kao i u drugim zemljama, nema veći uticaj na ukupnu inflaciju, ocenjuju iz Hrvatske narodne banke. Dodaje se da je, jednako tako, na tragu iskustva drugih zemalja podatak da je povećanje cena nakon uvođenja evra verovatno najviše izraženo u uslugama. Za konačnu ocenu rasta cena nakon uvođenja evra potrebno je pričekati detaljne podatke za januar i nekoliko narednih meseci, navode iz HNB-a i dodaju da je blago usporavanje inflacije u januaru na tragu njihovih očekivanja na osnovu smanjenja cena naftnih derivata i ocenama usporavanja godišnjeg rasta cena hrane.
Evropska komisija odobrila je hrvatski program podrški za smanjenje nadoknade za potrošnju električne energije energetski intenzivnim preduzećima, vredan 104 miliona evra, saopšteno je iz Evropske komisije. Hrvatska planira tim preduzećima smanjiti nadoknadu za potrošnju električne energije kojom se finansira uvođenje obnovljivih izvora energije. Plaćanjem punog iznosa nadoknade za obnovljive izvore energije povećava se rizik da određena energetski intenzivna peduzeća svoje delatnosti presele na lokacije van EU-a, s manje ambicioznim klimatskim politikama, a raste i trošak električne energije za energetski intenzivna preduzeća, čime ih se odvraća od elektrifikacije proizvodnih procesa.
Predstavljanjem fotomonografije „Spomenici NOB-a vinkovačkog kraja nekad i sad”, sinoć je počeo novi ciklus programa SKC Sredom, Srpskog kulturnog centra Vukovar. Nakon obrađivanja teme spomenika NOB-a bivše opštine Vukovar, na red je došla i opština Vinkovci, složili su se autori Srđan Sekulić i Nikola Milojević i najavili da su već počeli s radom na osječkom području. Sekulić je rekao da je prikupljanje podataka o spomenicima vinkovačkog kraja bilo zahtevnije nego kada su obrađivali vukovarski kraj. Rekao je da im izvor za spomenike i spomen-ploče bili podaci iz 70-ih godina prošlog veka. Nikola Milojević je pojasnio da je, za razliku od vukovarskog kraja, gde je uništen svaki treći, u vinkovačkom kraju uništen gotovo svaki drugi spomenik NOB-u. Rekao je da su našli podatke o 86 spomen obeležja u vinkovačkom kraju.