Predsednik Vlade Andrej Plenković otvorio je juče dvodnevnu međunarodnu konferenciju “20 godina Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina” na kojoj je naglašen demokratski značaj zaštite prava nacionalnih manjina ali i potreba da se njegovo primenjivanje poboljša u praksi. Plenković je na skupu Zagrebu istakao da je Ustavni zakon pre 20 godina povećao broj predstavnika nacionalnih manjina u Hrvatskom sabor, koji u poslednjih sedam godina učestvuju u radu parlamentarne većine. “Ta činjenica je bitna za način na koji vidimo Hrvatsku, kako nam pripadnici nacionalnih manjina mogu doprineti razvoju hrvatskog društva, poštovanju, toleranciji, pluralizmu, jednakopravnosti i jednakovrednosti u hrvatskom društvu. Kvalitetan okvir poštovanja prava nacionalnih manjina postaje snažna poluga za jačanje položaja hrvatskih nacionalnih manjina, tamo gde one žive”, rekao je Plenković. Ustavnopravni okvir omogućuje Hrvatskoj ostvarivanje visokih standarda zaštite nacionalnih manjina, a konferencija je i prilika da se vidi da li postoji prostor za poboljšanja, istakao je. “Bilo je i pokušaja da se kroz ustavno-pravne inicijative dovedu u pitanje prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj”, rekao je Plenković nadovezujući se na aktivni proces menjanja Ustavnog zakona kojim se želi da uvede ustavno-pravno procenjivanje pravne dopuštenosti referendumskih pitanja, čime se žele dodatno da zaštite prava, posebno nacionalnih manjina. “U ovih 20 godina provođenja zakona imamo razlog da budemo zadovoljni, ali isto tako ukažemo na probleme. Pripadnici nacionalnih manjina i danas se susreću sa kršenjem svojim prava, uočen je nedostatak političke volje na lokalnim nivoima u provođenju ustavnog zakona”, rekla je potpredsednica Vlade za ljudska prava Anja Šimpraga. Predsednik saborskog Odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Milorad Pupovac je poručio da se teško mogu promeniti stvari koje su se događale u prošlosti, ali da se to može popraviti.
Premijer Andrej Plenković najavio je da će se od januara povećati nadoknade iz Zakona o rodiljnim podrškama za dopust za negu deteta sa smetnjama u razvoju, dok će Zakon o ličnoj asistenciji na snagu stupiti sredinom 2023., a Zakon o inkluzivnom dodatku u januaru 2024. Imamo trokorak, razgovarali smo o fiskalnim efektima ovih zakona, oni nisu mali, međutim postigli smo dogovor s ministarstvima i našli način kako da se i finansijski prate njihove odredbe, rekao je Plenković na svečanoj sednici Komisije Vlade za osobe s invaliditetom. U uvodnom govoru naveo je da prema najnovijim podacima iz septembra, u Hrvatskoj živi 624 hiljade osoba s invaliditetom, što je čak 16 odsto ukupnog hrvatskog stanovništva, od čega su 56,7 odsto muškarci i 43,3 odsto žene. „Reč je o velikoj grupi naših sugrađana i pitanje unapređenja njihovog položaja, prava i niza politika nameće se kao jedno od prioritetnih i Vlade i društva u celini”, rekao je Plenković. Premijer je, između ostalog, najavio da će sledeće nedelje na sednici Vlade biti Zakon o rodiljnim i roditeljskim podrškama koji će na snagu stupiti u januaru 2023. godine. Time će se povećati nadoknada za dopust za negu deteta s težim smetnjama u razvoju do navršene osme godine života sa 70 na 125 odsto budžetske osnovice mesečno, odnosno sa 2328 na 4157 kuna.
Vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić juče je posetio Hrvatsko nacionalno veće u Subotici i poručio da će naša županija nastaviti da podržava projekte hrvatske zajednice, čiji je cilj njihov opstanak te očuvanje kulturnog i verskog identiteta. “Dolazili smo često, susretali se, razgovarali i delovali zajedno po pitanju raznih projekata s Hrvatima u Srbiji. S obzirom na to da radimo aktivno sa srpskom zajednicom u Vukovarsko-sremskoj županiji, povlačimo paralele i pomažemo da Hrvati u Srbiji na isti način i sa sličnim projektima realizuju svoje potrebe. Saradnja je intenzivirana u poslednje vreme na svim planovima i siguran sam da ćemo u narednom periodu imati značajno bolje rezultate nego što je to bilo do sada”, rekao je Dekanić. Župan je izrazio zadovoljstvo što je predstavnik Hrvata Tomislav Žigmanov postavljen za ministra u Vladi Srbije i dodao da je siguran da će to doprineti boljem ostvarivanju prava pripadnika hrvatske zajednice u Srbiji.
Stručnjaci upozoravaju da privatizovani penzioni sistem srlja u propast i pozivaju Vladu da se u uslovima globalne krize hitno počnu baviti tim problemom, da bi sprečili štetu koja se zbog interesa obaveznih penzionih fondova nanosi budućim penzionerima. Drugi penzioni stub nije ni izdaleka ostvario postavljene ciljeve, ali uprkos tome Hrvatska je ostala jedina članica Evropske unije s drugim stubom, upozoravaju u pismu Ljubo Jurčić, Drago Jakovčević, Gojko Bežovan, Ivan Lovrinović i Željko Garača. Hrvatska je u reformu penzionog sistema, koji je uključio drugi obavezni stub, ušla 2002., a slične reforme provedene su i u drugim postsocijalističkim zemljama, ali su ukinute nakon što se to pokazalo kao promašeno. Profesor sa zagrebačkog Pravnog fakulteta Gojko Bežovan izjavio je za agenciju Hina da je Međunarodna organizacija rada još 2018. izradila veliku studij, koja je pokazala da je to bio neuspešan eksperiment pa je preporučila da se taj sistem napusti. Prema tom modelu zaposleni koji će u penziju da idu iz drugog stuba imaće manje penzije. “Oni su izgubili novac i nastaviće da ga gube i narednih godina”, upozorio je Bežovan i dodao da su obavezni penzioni fondovi uložili novce u državni dug što znači da država sama sebi posuđuje novac putem posrednika, koji joj naplaćuje velike provizije i kamate. Procenjuje se da će se smanjivati udeo osiguranih, koji će penziju dobijati iz drugog stuba jer će im se više isplatiti da u penziju idu iz prvog stuba. Penziona osiguravajuća društva koja isplaćuju penzije moraju da ih usklade sa visinom inflacije pa će, ukoliko inflacija nastavi da galopira i u idućoj godini, doći u situaciju da neće imati odakle da isplaćuju penzije, tvrde stručnjaci.
Državne nekretnine obavestile su da u trećem kvartalu ove godine upravljaju s ukupno 5206 državnih stanova, od kojih je 88 odsto popunjeno, a 629 stanova trenutno nemaju korisnike. Napominju da je odluka za davanje praznih stanova u najam u postupku donošenja u nadležnosti Ministarstva prostornog uređenja, građevine i državne imovine, pa veruju da će tokom sledeće godine stotinjak stanova biti pripremljeno za najam. Državne nekretnine pojašnjavaju da je broj stanova kojima upravljaju promenjiv jer zavisi o odlukama vlasnika u vezi raspolaganja imovinom, tako da je prenos nekretnina s Ministarstva na Državne nekretnine i obrnuto redovan deo godišnjeg poslovnog ciklusa.