Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever upozorio je danas da je pokrivenost radnika kolektivnim ugovorima u RH tek oko 40 odsto, a u privatnom sektoru je stanje katastrofalno jer je pokrivenost tek nešto malo veća od 20 procenata. EU je donela direktivu o minimalnoj plati kojom je dala i obaveze državama članicama da se u razumnom roku postigne pokrivenost kolektivnim ugovorima barem na nivou od 80 odsto. Jedino kolektivni ugovori garantuju radnicima nekakvo pravo i nude stabilnost svima i poslodavcima i radnicima, jer nema drugog modela zaštite za radnička prava od plate do materijalnih prava i uslova rada, istaao je Sever. Zato i u Hrvatskoj trebamo što snažnije poticati kolektivno pregovaranje, naglasio je šef Nezavisnoh hrvatskih sindikata napominjući da potpisivanje kolektivnog ugovora zavisi od snage sindikata koji pregovaraju, o njihovoj pregovaračkoj i štrajkaškoj moći i njihovih radnika kako bi mogli da pariraju poslodavcima.
Nakon što je Evropska centralna banka prošle nedelje, po treći put od jula povisila referentne kamatne stope, strah od rasta kamata na kredite građanima i preduzetnicima kruži evrozonom, čiji će član i Hrvatska uskoro postati. Govoreći o rastu kamata na kredite, guverner HNB-a, Boris Vujčić je rekao da se to može gledati s dve strane. Prvo, zasad se ne dešava ništa bitno. Prenos politike na hrvatsko tržište je vrlo umeren, ne vidimo u ovom trenutku značajnije povećanje kamatnih stopa. Druga stvar, naš ulazak u evrozonu nam služi kao osigurač od većeg rasta kamatnih stopa, rekao je Vujčić. Guverner je istakao da su kod nas većina kredita gotovinski, praktički s fiksnom kamatnom stopom, i s njima se ništa ne događa, a za one koji imaju stambeni kredit, za one koji imaju fiksnu kamatnu stopu, ništa se ne događa, dok kod drugih, koji imaju varijabilnu, porast kamatne stope povećava otplatnu ratu.
Situacija s kamatnim stopama u Hrvatskoj je jako dobra. Kad usporedimo novoodbrene stambene kredite, u avgustu je prosječna kamatna stopa bila 2,5% što je nisko u poređenju s Mađarskom, Poljskom i sl., gde su stope od 4,8 do 6,5 odsto, rekao je Zdenko Adrović, direktor Hrvatskog udruženja banaka. Istakao je da je struktura naših stambenih kredita takva da 62 odsto građana ima kredite s fiksnom ili delomično fiksnom kamatnom stopom. Nešto više od 30 odsto kredita je s varijabilnom stopom, a čak dve trećine od toga su krediti odobreni uz faktor koji će se menjati sporijom dinamikom nego Evribor. On se menja, a menja ga Evropska centralna banka, u sklopu borbe protiv inflacije, te očekujemo ponovo podizanje, rekao je Adrović.
Na konferenciji “Ekonomika javnog sektora” naglašeno je kako u Hrvatskoj država ima skromnu ulogu u brizi o starijima, a okosnicu sistema dugotrajne brige čini porodica. Udeo rashoda za dugotrajnu brigu u BDP-u iznosi 0,4 % dok je udeo rashoda za penzije 10 %, a za zdravstvo 6 %. S obzirom da će se broj potencijalnih pružalaca neformalne, porodične brige smanjiti, porašće potražnja za formalnom brigom u domovima za starija lica ili u kući. Formalnu brigu pružaju medicinske sestre i negovatelji kojih već sad nema dovoljno pa je, osim povećanja plata i poboljšanja radnih uslova, potrebno razmotriti i mogućnost uključivanja inostranih radnika u pružanje dugotrajne brige. Hrvatskoj nedostaje i smeštajnih kapaciteta u domovima za starije, a dodatni su problemi razlike u finansiranju između privatnih i županijskih domova.
Zastupnik Marijan Pavliček u ime Kluba Hrvatskih suverenista rekao je danas u Saboru da su informativni leci o evru, koje građani dobijaju u poštanske sandučiće samopromocija premijera Plenkovića. Živimo li u demokratskoj parlamentarnoj republici ili aristokratskoj monarhiji, upitao je Pavliček u slobodnom govoru osvrnuvši se na letke kojima se hrvatski građani dodatno informišu o uvođenju evra od 1. januara iduće godine, a koji se distribuišu širom Hrvatske. To nije klasična brošura, već čisti propagandni letak vladajućih u liku i delu Andreja Plenkovića, na prvoj stranici je slika velikog vođe premijera Plenkovića, rekao je Pavliček.
Načelnik opštine Bogdanovci Marko Barun doneo je 10. oktobra odluku o regulaciji javne rasvete tokom noći na području te opštine, odnosno u mestima Bogdanovci, Petrovci i Svinjarevci. Kako je pojašnjeno, odluka je donesena zbog velikog povećanja troškova, od gotovo 250 odsto, uprkos tome što je na velikom delu mreže, uz pomoć Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost, postavljena LED rasveta. Trenutno se priprema nabava još efikasnije i štedljivije LED rasvete, kao i izgradnja fotonaponskih elektrana kako bi osigurali budućnost potrošnje električne energije. Odlukom je predviđeno gašenje svake druge sijalice javne rasvete i smatramo da ćemo na ovaj način postići preko potrebnu štednju, a svakako i dalje vodimo računa o kritičnim terminima i područjima kako se ne bi ugrozio saobraćaj i osećaj sigurnosti građana. Gašenje javne rasvete po ovom rasporedu traje do daljnjeg, navedeno je u odluci načelnika.
Konjogojsko udruženje Žerav u ovom mesecu planira održavanje manifestaciju „Jahanje za decu“, na izletištu Panjik u Trpinji. Cilj manifestacije je okupljanje najmlađih pripadnika srpske zajednice i upoznavanje sa svim prednostima jahanja, kao hobija ili terapije. Deci će biti osigurana besplatna vožnja i jahanje, a organizatori su pozvali zainteresovanu decu i roditelje da posete manifestaciju.