Fond za zaštitu okoline i energetske efikasnosti objavio je na svojim mrežnim stranicama uslove i kriterijume za sufinansiranje energetske obnove porodičnih kuća, a građanima će u 2024. na raspolaganju biti čak 120 miliona evra, što je dosada najveći iznos koji je država za to izdvojila. Podnošenje prijava će započeti danom objave javnog poziva za energetsku obnovu porodičnih kuća, a najkasnije krajem februara ove godine. Građani će svoje prijave moći da podnesu elektronskim putem, koristeći NIAS sistem, a poveznica na takvu uslugu, kao i uputstva za korisnike sa svim pripadajućim prijavnim obrascima, biće dostupni u okviru dokumentacije poziva, saopšteno je iz Fonda. Prijaviti se mogu vlasnici i suvlasnici čije kuće imaju do 600 kvadratnih metara ili do tri stambene jedinice te više od 50 odsto površine namenjene stanovanju. Podnosioci prijave u toj kući moraju imati prebivalište, uredno vlasništvo i dokaz o legalizaciji objekta. Ukoliko je kuća oštećena u zemljotresu moguće je dobiti 80 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok građani čije kuće nisu oštećene zemljotresom mogu da računaju na 60-procentno sufinanciranje. U zavisnosti od procentualnog učešća i merama primenjivih kod energetske obnove, maksimalan iznos pomoći iznosiće 62.120 evra po prijavi. U Fondu navode da su se pri određivanju visine pomoći rukovodili aktuelnim tržišnim cenama građevinskog materijala, usluga i opreme potrebne za sisteme korištenja obnovljivih izvora energije, kako bi energetska obnova građanima bila finanijski što prihvatljivija. Vlasnici kuća bespovratna sredstva mogu da dobiju za mere povećanja toplotne zaštite, uključujući bolju izolaciju vanjskih zidova i krovova te zamenu vanjske stolarije. Sredstva je moguće dobiti i za ugradnju dizalica topline, sunčanih toplinskih kolektora te kotlova na pelete.
Na osnovu Pravilnika o stambenom zbrinjavanju osoba određenih struka i zanimanja za čijim radom postoji posebno iskazana potreba, grad Vukovar je objavio poziv prijava za stambeno zbrinjavanje kadrova. Zahtevi se podnosi se od 1. januara do 31. marta ove godine.
Penzionerska populacija u Hrvatskoj jedna je od socijalno najranjivijih i najugroženijih grupa u društvu – procenjuje se da 830 hiljada građana treće životne dobi nema odgovarajući životni standard ni kupovnu moć. Vlada premijera Andreja Plenkovića penzionerima je osigurala gotovo sedam paketa pomoći putem različitih materijalnih dodataka i rastom penzija, ali se postavlja pitanje koliko je to bilo efikasno. Milivoj Špika iz platforme Penzioneri zajedno rekao je jutros u HTV-ovoj emisiji Studio 4 da sedam paketa pomoći nije sastavni deo penzije, što znači da oni i nisu u funkciji njenog povećanja. Radi se o ukupnom iznosu od 430 do 450 miliona evra, što znači da su kroz tih sedam paketa, oni koji su imali na to pravo, penzioneri dobili u proseku po 100 evra. To je 100 evra sedam puta, i sad vi računajte koliko je to moglo da bude od pomoći onima kojima pomoć treba, odnosno koliko se to odrazilo na penzije, naglasio je Špika.
Vrhunac vodenoga talasa Dunava kod Vukovara očekuje se danas, a trenutno je vodostaj 571 cm što je rekordno visok vodostaj u zimskim mesecima, izjavio je Željko Kovačević, direktor Vodno-privrednog odeljenja za Dunav i donju Dravu u Hrvatskim vodama. Kovačević očekuje da će vodostaj ostati u granicama do proglašenja redovnih mera od poplave koje se proglašavaju na 580 cm. U opadanju je vodostaj Dunava kod Batine, najviši je bio juče u 6 časova i iznosio je 632 cm. Vrh vodenog talasa je kod Aljmaša. Vrhunac vodenog talasa kod Iloka očekuje se sutra. Najviši vodostaj Dunava kod Vukovara u novijoj istoriji zabeležen je 26. juna 1965. godine kada je iznosio 769 cm.
Tokom proteklog, produženog vikenda, na području Policijske uprave vukovarsko-sremske zabeleženo je ukupno 13 saobraćajnih nesreća, od čega šest nesreća s povređenim licima i sedam s materijalnom štetom. U navedenim nesrećama, pet lica je zadobilo teške fizičke povrede, dok je sedam osoba lakše povređeno.