Uz evre, kuna se kao sredstvo plaćanja prihvaća još dve nedelje, do 14. januara u ponoć. Trgovci su spremno dočekali evro. Problema ima, plata se i u kunama i u evrima, a najveći je problem kada ima novčanica većih apoena. Mirko Budimir, potpredsednik HUP-a, predstavnik malih trgovaca rekao je da prvi dan primene evra teče kako je i predviđeno. Mi trgovci smo se pripremili s informatičkim i kadrovskim potencijalima. Građani koriste evro, kartice i kune. Veliki je problem kada građani dođu s velikom novčanicom kune, i ukoliko je mali račun nismo u mogućnosti da vratimo u evrima, istakao je Budimir. Dodao je da su kreditne kartice profunkcionisale.Na pitanje da li će biti dovoljno 15 dana da se mali trgovci prilagode, Budimir je rekao kako je to dovoljan rok. Apelujem da građani iznose koje imaju u kunama promene u bankama, a ne da koriste trgovine za to, istakao je i dodao da trgovci pomažu kupcima, posebno starijima da preračunaju iznose. Naglasio je da se trgovci nisu uspeli u potpunosti snabdeti sitnim apoenima.Neki su trgovci dobili stoprocentni iznos, koji su tražili, ali neki nisu dobili. To je proces, ali će se sve srediti, zaključio je potpredsednik HUP-a.
Tamara Perko, predsednica Hrvatskog udruženja banaka, na N1 TV komentarisala je uvođenje evra kao i kako su se banke prilagodile novoj valuti. “Sve radi i sve je po planu. Sve ono što je bilo planirano da proradi – radi, kreditne kartice, debitne kartice, kod velike većine banaka i mobilno bankarstvo. Negde još čekamo, ali biće to danas tokom dana. U poslepodnevnim časovima bi trebalo apsolutno da sve radi”, rekla je Perko. Dodala je da su u novogodišnjoj noći pratili kako su kod banaka tekle migracije. “Sve je išlo po planu i kod nekih banaka i bolje od plana. Nije bilo nekih većih poteškoća”, rekla je Perko. Upitana mogu li se sada očekivati niže kamate na kredite, Perko je rekla da se u obzir treba uzeti cela situacija. “Zbog ulaska u evrozonu sigurno će biti smanjivanje kamate, ali postoji i rast kamatnih stopa u okruženju pa možemo reći da će rast kamatnih stopa biti blaži u odnosu na rast kamatnih stopa zemalja u evrozoni i niži u odnosu na zemlje u kojima nije uveden evro”, rekla je Perko, dodajući da će se na tome najbolje videti sve prednosti evropske valute.
U novoj godini na snagu stupaju izmene Zakona o radu (ZOR), Zakona o penzionom osiguranju, povećavaju se nadoknade za rad udomitelja i iznos za snabdevanje, te nadoknade iz Zakona o porodiljnim i roditeljskim podrškama, a u škole će stići besplatni higijenski ulošci. Izmenjeni ZOR po prvi put jasno propisuje da se rad nedeljom mora platiti 50 odsto više. Sindikati su tražili 100-procento povećanje satnice za rad nedeljom te da ostane mogućnost pregovora o daljnjem povećanju. Vlada je donela i Uredbu o visini minimalne plate za 2023. godinu, koja je stupila na snagu 1. januara, s datumom kad je evro postao službena valuta u Hrvatskoj. Visina minimalne plate za period od 1. januara do 31. decembra 2023. utvrđuje se u bruto iznosu od 700 evra. S početkom 2023. gotovo 500 000 penzionera imaće veće penzije jer na snagu stupaju izmene Zakona o penzionom osiguranju, kojima se omogućava korištenje dela porodučne penzije preminulog supružnika u visini od 27 odsto uz zadržavanje lične prevremene, starosne ili invalidske penzije. Penzionom reformom povećavaju se i sve porodične penzije za 10 odsto, dodatno se povećavaju one najniže za tri odsto, a povećava se i tzv. bonifikacija za kasnije penzionisanje s dosadašnjih 0,34 odsto na 0,45 procenata, kao i polazni faktor za ponovno određivanje penzije, koja je bila obustavljena u periodu zaposlenja s 0,15 na 0,25 odsto.
Srbija u ovoj godini, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, namerava da poboljša odnose s Hrvatskom, najavio je poslednjeg dana stare godine srpski šef diplomatije Ivica Dačić. U tim namerama bi, kako se očekuje, najpre trebali da pomognu čelnik DSVH-a i ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, Tomislav Žigmanov, te predsednik Srpskog narodnog vijeća i zastupnik SDSS-a u Saboru, Milorad Pupovac. Predsednik Srbije tražio je da napravimo konekcije sa Žigmanovim i Pupovcem, da malo odledimo odnose s Hrvatskom, rekao je Dačić na TV Pink.Ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije Žigmanov je, povodom Dačićeve izjave, za agenciju Hina rekao da je “i više nego očito da postoji potreba da se obnovi službena komunikacija između institucija dve susedne države, a ne da se ona svodi na saradnju institucija dve manjinske zajednice”.“Istina je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj sednici Vlade dao meni zadatak da stupim u komunikaciju s predsednikom SDSS-a Miloradom Pupovcem kako bi se videlo da li se može po tom pitanju nešto učiniti”, rekao je Žigmanov. Poziv ministru spoljnih poslova Srbije na tradicionalni božićni skup Srpskog narodnog veća u Zagreb i njegov pozitivni odgovor posledica je “čini se, našeg uspešno obavljenog posla”, ocenio je Žigmanov dodajući da će na koktelu biti državni vrh Hrvatske pa će to biti prilika da se, makar i na marginama skupa, održe nakon dve godine, prvi ozbiljniji razgovori na ministarskom nivou između dve države”.
Plan da tokom 2022. svoja znanje i veštine putem vaučera poboljša četiri hiljade građana je ostvaren, a dobra vest je da će zainteresovani građani tu mogućnost imati i u ovoj godini.”Vaučeri će se dodeljivati kontinuirano do 2026. godine, a plan je u taj sistem uključiti što više građana“, potvrđeno je iz Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) koji je, s Ministarstvom rada, nadležan za sistem obrazovanja putem vaučera. Zavod navodi da je od 1. aprila, kada su krenuli vaučeri, u obrazovanje putem istih uključeno 4 195 građana, odnosno 195 više od plana za ovu godinu.