U Opštoj županijskoj bolnici Vukovar i bolnici hrvatskih veterana u novogodišnjoj noći, u 2 časa i 12 minuta na svet je došla Marta Ozdanovac, prva beba rođena 2020. godine u Vukovarsko-sremskoj županiji. Samo devet minuta posle nje, u 2 časa i 21 minut u Opštoj županijskoj bolnici u Vinkovcima rodio se dečak Noah Sadrić Anđelović iz Drenovaca, drugorođena vukovarsko-sremska beba u novoj godini. Vukovarčane i njihove goste u 2020. godinu na centralnom Trgu Republike Hrvatske uvodili su Tambura band i Jacques Houdek, a zamenica gradonačelnika Ivana Mujkić uputila je najbolje želje u Novoj godini. Vukovarsko-sremski župan Božo Galić obišao je dežurne službe i njihove radnike koji su radili i u novogodišnjoj noći. Župan je posetio Operativno-komunikacioni centar Policijske uprave vukovarsko-sremske gde ga je zamenik načelnika Goran Lovrić izvestio da novogodišnja noć protiče mirno i bez incidenata koji bi zahtevali policijsku intervenciju. Posetio je Županijsku vatrogasnu direkciju u Vinkovcima kao i Javnu vatrogasnu jedinicu u Vukovaru te Službu civilne zaštite i Županijskog centra 112. Obišao je i bolnice u Vukovaru i Vinkovcima, čestitao majkama novorođenih beba i darovao ih. Župan Galić sa zadovoljstvom je istakao da je u obe bolnice dobio informacije o većem broju poroda u 2019. godini u odnosu na godinu pre. Vukovarsko-sremski župan obišao je u Vinkovcima i Zavod za hitnu medicinu Vukovarsko-sremske županije te dežurnim radnicima zaželeo sve najbolje u novoj godini.
Preuzimanje poslova kancelarije državne uprave od 1. januara 2020. dodatno administrativno jača regionalnu samoupravu, ali je i još više približava građanima, izjavio je Hini predsednik Hrvatske zajednice županija Goran Pauk povodom početka reformske mere poveravanja poslova državne uprave županijama. Ministar uprave Ivan Malenica u razgovoru za Hinu kaže da je sve spremno da s Novom godinom počne reformska mera poveravanja poslova državne uprave županijama, kojom će doći do daljnje decentralizacije obavljanja poslova državne uprave te većeg zadovoljstva građana. Posebni zakoni kojima se pojedini poslovi kancelarije državne uprave poveravaju županijama stupili su juče na snagu. Ta reformska mera, ističe Malenica, omogućiće efikasan, brz i prvenstveno kvalitetan sistem koji će građanima olakšati ostvarivanje njihovih prava te omogućiti obavljanje poslova državne uprave na jednostavniji i dostupniji način.
S prvim minutama januara Hrvatska je preuzela šestomesečno rotirajuće predsedništvo Većem Evropske unije, šest i po godina nakon što je postala članicom EU. Početak predsedanja biće službeno obeležen 9. januara 2020. dolaskom članova Evropske komisije u Zagreb i koncertom u Hrvatskom narodnom pozorištu. Međunarodno otvaranje hrvatskog predsedanja biće 15. januara koncertom u Briselu, na dan međunarodnog priznanja Hrvatske i mirne reintegracije Podunavlja. Sastanak komesara Evropske komisije na čelu s predsednicom Ursulom von der Leyen i hrvatske vlade održaće se 9. januara u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu. “Snažna Evropa u svetu punom izazova”, moto je koji je Hrvatska izabrala za predsedanje Većem Evrope. Šestomesečni program predsedanja utemeljen je na četiri prioritetna područja: Evropa koja se razvija; Evropa koja povezuje; Evropa koja štiti i Evropa koja je uticajna.
Ministarstvo građevinarstva i prostornog uređenja početkom prvog kvartala 2020. godine planira objavu konkursa “Energetska obnova višestambenih zgrada”, kojim će se podržati provođenje mera energetske obnove i korištenje obnovljivih izvora energije u višestambenim zgradama. Za tu je namenu osigurano 152 miliona kuna iz Evropskog fonda za regionalni razvoj. U planu je i konkurs za energetsku obnovu porodičnih kuća za šta bi na raspolaganju trebalo biti osigurano najmanje 200 miliona kuna. Program, koji se trenutno izrađuje, sufinansiraće se putem Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost. Nastavlja se i projekat subvencionisanja stambenih kredita za stambeno zbrinjavanje mladih porodica.
Ministarstvo rada i penzionog sistema u 2020. godini planira povećati minimalne plate za 8,33 odsto, koja će u 2020. iznositi 4062 kune bruto, tj. 3250 kuna neto. U planu je i uvođenje nacionalne penzije socijalno ugroženim starijim osobama koje ne ostvaruju penziju na temelju prethodnog rada i plaćenih penzionih doprinosa, odnosno osobama koje nemaju minimalni penzioni staž od 15 godina za sticanje prava na starosnu penziju, a starije su od 65 godina života i nemaju drugi izvor prihoda. Ministarstvo za demografiju, porodicu, mlade i socijalnu politiku novim Zakonom o socijalnoj brizi planira poboljšati obim osoba koje ostvaruju pravo na garantovanu novčanu nadoknadu promenom osnovice i povećanjem dosadašnjih iznosa posebno grupama koje su u najvećem riziku od siromaštva ili su već evidentirani kao siromašni. Izmenama zakona namerava se proširiti krug osoba koje mogu ostvariti pravo na status roditelja negovatelja i povećati iznos nadoknade, odnosno osigurati dodatne usluge.
Iz Ministarstva finansija najavljuju da je budžet za 2020. godinu usmeren na daljnje porezno rasterećenje radnika i preduzetnika, “teško” 2,3 milijarde kuna, predviđeni prihodi budžeta od EU-ovih fondova u 2020. dostižu 18,1 milijardu kuna, tu je i nastavak trenda smanjenja udela javnog duga u BDP-u, a u drugoj polovini nove godine očekuje se i ulazak u Evropski kursni mehanizam ERM II. Iz Ministarstva u 2020. očekuju višak budžeta opšte države od 0,2 odsto BDP-a, u 2021. od 0,4 odsto BDP-a, a u 2022. višak od 0,8 odsto BDP-a. Kada je reč o javnom dugu, on je krajem 2015. iznosio 84,4 odsto BDP-a, do kraja 2019. očekivalo se njegovo smanjenje na nivo od 71,3 odsto BDP-a, a do kraja 2020. godine do 68 odsto. Očekuje se i nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada pa se prognozira da će anketna stopa nezaposlenosti beležiti daljnje smanjenje, prema 6,3 odsto u 2022.