Jedini način da Hrvatska postigne zahteve koji stoje pred njom u pogledu zaštite klime je dekarbonizacija grejanja, zaključilo je juče Veće predsednika Republike za energetsku tranziciju na petoj sednici u Vukovaru u prisustvu predsednika Zorana Milanovića. Na sednici su predstavljene Smernice za poticanje modernizacije centralizovanih sistema grejanja i hlađenja, kojima se želi naglasiti važnost i pozitivan uticaj sistema centralizovanog grejanja i hlađenja na proces dekarbonizacije urbanih sredina, ali i predložiti mere i mehanizme koje će ukloniti trenutne prepreke, rekao je posebni savetnik Predsednika za energiju i klimu i predsednik Veća za energetsku tranziciju Julije Domac. Naglasio je da se sednica Veća održava u Vukovaru jer je sistem u Borovu naselju sjajan primer ovih praksi, te da Hrvatska u narednih 10ak godina ima na raspolaganju 30 milijardi evra, od čega se deo mora iskoristiti za modernizaciju centralizovanih sistema grejanja i hlađenja. Podržavši smernice, predsednik Republike Zoran Milanović poručio je da Hrvatska mora ići u korak s energetski naprednim zemljama, da “polako napuštamo plinske bojlere i nadamo se boljem”. Članovima Saveta Smernice je predstavio član Saveta Kristijan Lovrenščak, direktor vukovarskog “Tehnostana” rekavši da je dekarbonizacija grejanja i hlađenja jedan od ključnih izazova EU, pre svega za gusto naseljena urbana područja. Naveo je da se centralizovanim sistemima grejanja u Hrvatskoj trenutno distribuiše 15 odsto ukupne energije za grejanje prostora te pripremu potrošne tople vode. Uoči sednice, predsednik Milanović je obišao solarno termalno polje i kotlovnicu u Borovu naselju, a u pratnji mu je bio vukovarski gradonačelnik Ivan Penava.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović juče se osvrnuo i na najave vukovarskog gradonačelnika Ivana Penave da će ukinuti nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u vukovarskim školama, rekavši da se ne želi mešati u lokalnu politiku. „Kad god sam provodio hrvatske zakone, kao zakon o pravu manjine na upotrebu ćirilice, bio sam nazivan četnikom i kolaboratora i dosta mi je toga”, rekao je Milanović i poručio da se predsednik SDSS-a Milorad Pupovac i njegovi glasači dogovore šta hoće. Naglasio je da, kada je dolazio u Vukovar pregovarati o ćirilici, nije tu video Pupovca i njegove saradnike, te da mu je dosta raditi tuđi posao.
Ministar nauke i obrazovanja radovan Fuchs je komentarisao izjavu vukovarskog gradonačelnika Penave o segregaciji učenika u vukovarskim školama po nacionalnoj pripadnosti, naglasivši da u Vukovaru svi učenici, bez obzira na nacionalnost, idu u iste škole. Istakao je da se nastava provodi po istim nastavnim programima, ali da ima razreda u kojima se predaje na srpskom i u kojima se predaje na hrvatskom jeziku te podsetio da je pohađanje nastave na jezicima nacionalnih manjina ustavna i zakonodavna kategorija u Republici Hrvatskoj. “Slušanje nastave samo na srpskom jeziku nije jedini primer jer postoje škole koje izvode nastavne programe na jezicima drugih nacionalnih manjina, na primer na češkom”, rekao je Fuchs dodavši da u Ministarstvu nisu dobili predlog kako gradonačelnik Penava namerava rešiti tu situaciju. Fuchs je najavio da će se ministarstvo, kada dobije Penavin predlog, na njega i izjasniti. Ocenio je da rešenje nije jednostavno te ponovio da po zakonu roditelji mogu birati način na koji će njihovo dete pohađati nastavu, naglasivši da nema posebnih udžbenika iz bilo kojeg predmeta, odnosno kada se odobreni udžbenici iz nekoga predmeta prevode na jezik neke od nacionalnih manjina, sadržaji i ishodi koji se trebaju postići su jedinstveni. “Zaista me zanima kako će u Vukovaru izraditi predlog izvođenja nastave u mešovitim razredima ako roditelji odluče da će njihovo dete pratiti nastavu na maternjem jeziku” izjavio je Fuchs i dodao da Penava možda ima neki novi pristup, ali da mu je nepoznat. “Neka nas gradonačelnik Penava iznenadi s konstruktivnim predlogom”, poručio je ministar. Na pitanje može li o tome Grad Vukovar samostalno odlučiti, Fuchs je kratko odgovorio da može predložiti kao osnivač i vlasnik škola, a Vlada mora za to dati saglasnost ili odbiti predlog te da, koliko je njemu poznato, Vlada o tome još nije raspravljala.
Saborski zastupnik HSU-a Silvano Hrelja juče je sa premijerom Andrejem Plenkovićem potpisao protokol o saradnji i razumevanju u strateškim politikama Vlade, a ministar rada Josip Aladrović i Hrelja su izjavili da potpisani sporazum o saradnji definiše, pre svega, međusobnu projektnu saradnju u vezi s pitanjem sprečavanja siromaštva, odnosa prema starijima, penzionerima te osobama s invaliditetom. “To su ciljane grupe o čijim pravima je Hrelja već šesti mandat u Saboru najčešće progovarao, a s druge strane, to su prioriteti Vlade”, rekao je Aladrović na zajedničkoj konferenciji za medije. Aladrović je izrazio zadovoljstvo što su u programskom smislu s Hreljom našli zajednički jezik te na prvo mesto stavili interese starijih, osoba s invaliditetom i sprečavanja siromaštva. “U Protokolu smo načelno definisali ono što želimo provesti – vrlo jasne ideje koje teže ka istom cilju između ideja Vlade i Hrelje. Siguran sam da će to biti uspešna saradnja koja će za rezultat imati bolji položaj penzionera, starijih, osoba s invaliditetom i smanjenje broja osoba koje su u riziku od siromaštva”, poručio je Aladrović. Hrelja je rekao da dolaze trenuci kada se pita “šta sam, koga predstavljam i kad je trenutak da se nešto reši”. Želi da se njegove ideje realizuju u korist onih osoba koje, kada, na primer, muž i žena imaju zajedno 5000 kuna, a muž umre, ona ostane na 2100 kuna ili njegove penzije ili svoje. To je potonuće u zonu siromaštva. Takvih osoba teoretski ima 220 hiljada, a kad gledamo prosek tih penzija, one zaostaju najmanje 10 odsto za drugim penzijama, a na individualnom nivou to je puno više. “Mogu do besvesti pisati zakone i dobijati odbijenice i od mog mandata oni koji su me birali neće imati ništa. Okrenuo sam stranicu, novi način rešavanja problema. Koji god epitet zbog toga dobijem, ja ću ga s ponosom nositi jer će naši ljudi dobiti nešto više novca i nešto dostojanstvenije živeti u starosti”, istakao je Hrelja i najbitnijim ocenio to što su sporazumom dogovorili da model porodičnih penzija bude gotov do kraja godine, da do sredine sledeće godine budu doneseni zakoni koji će regulisati problem, a da krajnja implementacija tih zakona bude najkasnije od 1. januara 2023. godine.
Predsednik Vlade Andrej Plenković rekao je juče da je među građanima pao interes za vakcinisanjem prema podacima koje je prikazao na Vladi te istakao da više nije realno da će se postići 50 odsto provakcinisanosti stanovništva do 30. juna. Plenković je naglasio da je Vlada osigurala zaista velike količine vakcina te ćemo do kraja meseca imati 3,3 miliona doza ukupno pristiglih u Hrvatsku. “Zato bi bilo zaista važno da svi oni koji se žele vakcinisati, to i učine. Pozivam sugrađane i županijske zavode za javno zdravstvo, lekare porodične medicine, sve uključene, da što više mobilizuju ljude i pozovu ih da se vakcinišu”, poručio je Plenković.