Jedini način da Hrvatska postigne zahteve koji stoje pred njom u pogledu zaštite klime je dekarbonizacija grejanja, zaključilo je juče Veće predsednika Republike za energetsku tranziciju na petoj sednici u Vukovaru u prisustvu predsednika Zorana Milanovića. Na sednici su predstavljene Smernice za poticanje modernizacije centralizovanih sistema grejanja i hlađenja, kojima se želi naglasiti važnost i pozitivan uticaj sistema centralizovanog grejanja i hlađenja na proces dekarbonizacije urbanih sredina, ali i predložiti mere i mehanizme koje će ukloniti trenutne prepreke, rekao je posebni savetnik Predsednika za energiju i klimu i predsednik Veća za energetsku tranziciju Julije Domac. Naglasio je da se sednica Veća održava u Vukovaru jer je sistem u Borovu naselju sjajan primer ovih praksi, te da Hrvatska u narednih 10ak godina ima na raspolaganju 30 milijardi evra, od čega se deo mora iskoristiti za modernizaciju centralizovanih sistema grejanja i hlađenja. Podržavši smernice, predsednik Republike Zoran Milanović poručio je da Hrvatska mora ići u korak s energetski naprednim zemljama, da “polako napuštamo plinske bojlere i nadamo se boljem”. Članovima Saveta Smernice je predstavio član Saveta Kristijan Lovrenščak, direktor vukovarskog “Tehnostana” rekavši da je dekarbonizacija grejanja i hlađenja jedan od ključnih izazova EU, pre svega za gusto naseljena urbana područja. Naveo je da se centralizovanim sistemima grejanja u Hrvatskoj trenutno distribuiše 15 odsto ukupne energije za grejanje prostora te pripremu potrošne tople vode. Uoči sednice, predsednik Milanović je obišao solarno termalno polje i kotlovnicu u Borovu naselju, a u pratnji mu je bio vukovarski gradonačelnik Ivan Penava.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović juče se osvrnuo i na najave vukovarskog gradonačelnika Ivana Penave da će ukinuti nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u vukovarskim školama, rekavši da se ne želi mešati u lokalnu politiku. „Kad god sam provodio hrvatske zakone, kao zakon o pravu manjine na upotrebu ćirilice, bio sam nazivan četnikom i kolaboratora i dosta mi je toga”, rekao je Milanović i poručio da se predsednik SDSS-a Milorad Pupovac i njegovi glasači dogovore šta hoće. Naglasio je da, kada je dolazio u Vukovar pregovarati o ćirilici, nije tu video Pupovca i njegove saradnike, te da mu je dosta raditi tuđi posao.
Ministar nauke i obrazovanja radovan Fuchs je komentarisao izjavu vukovarskog gradonačelnika Penave o segregaciji učenika u vukovarskim školama po nacionalnoj pripadnosti, naglasivši da u Vukovaru svi učenici, bez obzira na nacionalnost, idu u iste škole. Istakao je da se nastava provodi po istim nastavnim programima, ali da ima razreda u kojima se predaje na srpskom i u kojima se predaje na hrvatskom jeziku te podsetio da je pohađanje nastave na jezicima nacionalnih manjina ustavna i zakonodavna kategorija u Republici Hrvatskoj. “Slušanje nastave samo na srpskom jeziku nije jedini primer jer postoje škole koje izvode nastavne programe na jezicima drugih nacionalnih manjina, na primer na češkom”, rekao je Fuchs dodavši da u Ministarstvu nisu dobili predlog kako gradonačelnik Penava namerava rešiti tu situaciju. Fuchs je najavio da će se ministarstvo, kada dobije Penavin predlog, na njega i izjasniti. Ocenio je da rešenje nije jednostavno te ponovio da po zakonu roditelji mogu birati način na koji će njihovo dete pohađati nastavu, naglasivši da nema posebnih udžbenika iz bilo kojeg predmeta, odnosno kada se odobreni udžbenici iz nekoga predmeta prevode na jezik neke od nacionalnih manjina, sadržaji i ishodi koji se trebaju postići su jedinstveni. “Zaista me zanima kako će u Vukovaru izraditi predlog izvođenja nastave u mešovitim razredima ako roditelji odluče da će njihovo dete pratiti nastavu na maternjem jeziku” izjavio je Fuchs i dodao da Penava možda ima neki novi pristup, ali da mu je nepoznat. “Neka nas gradonačelnik Penava iznenadi s konstruktivnim predlogom”, poručio je ministar. Na pitanje može li o tome Grad Vukovar samostalno odlučiti, Fuchs je kratko odgovorio da može predložiti kao osnivač i vlasnik škola, a Vlada mora za to dati saglasnost ili odbiti predlog te da, koliko je njemu poznato, Vlada o tome još nije raspravljala.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je jedna nova pozitivna osoba na COVID-19 iz Vukovara, a preminulih nema. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 12 368, od kojih je 12 019 izlečenih, a 252 osobe su preminule. Trenutno su u županiji 22 osobe na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 205 osoba, te je ukupno do sada testiranih 72 051, a u samoizolaciji je 225 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivan jedan radnik iz sistema zdravstva.
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak obavestio je da je ove nedelje zabeleženo 42 odsto manje novozaraženih nego prošle nedelje, a uprkos dobroj epidemiološkoj situaciji, pozvao je ljude da se vakcinišu. “Prošle nedelje, od ponedeljka do petka, zabeleženo je 814 novoobolelih, a ove ih je 468”, rekao je Capak na konferenciji za novinare Nacionalnog štaba civilne zaštite. Štab je epidemiološku situaciju ocenio povoljnom, Hrvatska je na 12. mestu među zemljama Evropske unije prema 14-dnevnoj incidenciji na 100 hiljada stanovnika, ali članovi štaba pozvali su stanovništvo da se vakciniše. Ministar zdravstva Vili Beroš poručio je da je pogrešna kalkulacija građana koji se planiraju vakcinisati na jesen, istakavši da se vakcinisanjem sada, na početku leta, onemogućava pojava novog talasa virusa.
Od 7 sati jutros do 7 sati sutra ujutro policija će na području cele Hrvatske provoditi pojačanu kontrolu učesnika u saobraćaju na putevima usmerenu pre svega na one koji su pod uticajem droga i alkohola. U provođenju aktivnosti koristiće se svi raspoloživi aparati za alkotestiranje i testeri na droge te maksimalno raspoloživi broj policijskih službenika. U akciji učestvuju i sami građani, koji su predlagali lokacije za kontrole vozača. 24-časovna kontrola alkohola i droga u saobraćaju provodi se u sklopu ROADPOL-ove nedeljne operativne akcije „Alkohol i droge“, a radi se o koordinisanoj akciji saobraćajnih policija država iz svake zemlje članice ROADPOL-a i odvija se na evropskim putevima dva puta godišnje, u junu i decembru.