Vukovarski gradonačelnik Ivan Penava održao juče je konferenciju za novinare na kojoj je reagovao na poruku premijera Andreja Plenkovića, koji se nakon sednice kluba HDZ-a obratio novinarima i nabrajajući uspehe HDZ-ove Vlade, između ostalog istakao vukovarski Borovo za koji je rekao da radi isključivo zahvaljujući pomoći Vlade, dodavši: “Šaljem time poruku gradonačelniku Vukovara.” Penava je ovu poruku nazvao „čistom pretnjom.“ “Borovo je u državnom vlasništvu i za njegovo stanje odgovorna je ova Vlada kao i prethodnih 13. Poruka premijeru je da ova Vlada i država postoje pre svega zahvaljujući angažmanu Vukovara i da to nikada ne zaboravi, ni on ni druga Vlada koja ima doći, a pretnje tipa “lezite dole” za Vukovarčane su stvar prošlosti”, rekao je Penava. Premijer Plenković osvrnuo se na oštre poruke koje mu je poslao vukovarski gradonačelnik Penava rekavši da nisu razgovarali. „Teško mi je protumačiti da zbog izjave, kada nabrajate situacije poput Agrokora ili Borova, možete nešto nazvati pretnjom, treba biti kreativan u smislu slušanja i percepcije, nisam to nameravao niti je bilo ko ko dobro sluša to mogao čuti”, rekao je Plenković i dodao kako je Penava član HDZ-a, te da ne zna ima li druge ideje. Napomenuo je da je Vukovar simbol slobodne Hrvatske i Domovinskog rata, te da je u tom gradu Vlada održala prvu sednicu van Zagreba s ciljem da pošalju poruku, uključujući gradonačelnika i njegove saradnike. Naveo je ida su u mandatu pomogli Vukovaru u svim aspektima, od vraćanja vojske do realizacije projekata i finansiranja. “Stav Vlade prema Vukovaru je uvek bio isti, angažovan, a tako će biti i u budućnosti jer Vukovar to zaslužuje”, zaključio je Plenković.
Sabor je juče poslepodne doneo odluku o svom raspuštanju. Od potrebnih 76, za tu je odluku glasalo 105 zastupnika, suzdržanih je bilo četiri, a protiv osam. Na potezu je sada predsednik Republike Zoran Milanović koji treba odrediti datum parlamentarnih izbora. Izbori se moraju održati u roku od 30 do 60 dana od dana raspuštanja, što znači da bi poslednji rok za izbore bio 12. jul, a najraniji 21. jun. Predsednik Sabora Gordan Jandroković juče je, nakon raspuštanja devetog saziva parlamenta, najvažnijim ocenio donošenje Lex Agrokor i političku stabilnost te odbacio teze da je reč o najgorem sazivu iako razume lošu percepciju zbog govora ulice nekih zastupnika. Deveti saziv Hrvatskog sabora zasedano je ukupno 421 dan tokom kojih je odradio 1702 tačke dnevnog reda, što je najveći broj u proteklih nekoliko saziva, izvestio je predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković.
Premijer Plenković naglasio je juče kako se Hrvatska proteklih meseci suočila s dva velika izazova – koronavirusom i bitkom za radna mesta i privredni oporavak, te je ocenio kako je raspuštanje Sabora i raspisivanje izbora u ovome trenutku najbolja opcija. “Osnovni razlog zbog kojeg smo kao najveća stranka u vladajućoj koaliciji, u parlamentarnoj većini, predložili raspuštanje Hrvatskog sabora našim partnerima, a oni su to svi podržali i vrlo uverljivo izglasali, je sledeći: Hrvatska se u proteklih nekoliko meseci suočila s dva velika izazova, jedan je borba protiv pandemije koronavirusa, epidemije u Hrvatskoj, a druga je bitka za radna mesta i za privredni oporavak, koje je vlada paralelno vodila”, rekao je Plenković na konferenciji za novinare nakon što je juče službeno raspušten 9. saziv Sabora. Plenković je najavio i kako će uskoro biti predstavljen izborni program HDZ-a, fokusiran na stabilnost, privredni rast, društvenu solidarnost, jačanje institucija i “novu vrstu hrvatskog suverenizma, u promenjenim okolnostima”.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović na svom je Facebook profilu juče, uz poruku “Da se ne zaboravi”, podsetio kako je na ovaj dan 1941. Ante Pavelić potpisivanjem Rimskih ugovora isporučio najveći deo Dalmacije fašističkoj Italiji, i s njom gotovo 400 hiljada Hrvata. “Da se ne zaboravi. Na ovaj dan 1941. Ante Pavelić je Rimskim ugovorima izručio Mussoliniju najveći deo Dalmacije, u kojem je živjelo skoro 400 hiljada Hrvata. Svečanom činu potpisivanja u rimskoj Palazzo Venezia prisustvovala je cela ustaška vlada. Da se ne bi mislilo kako je to bio samo vešt taktički manevar, po jačem ‘iznuđeni predračun’, uz nameru da se u prvom trenutku talijanske slabosti računi izravnaju u našu korist, svedoče dokumenti o Pavelićevim, još galantnijim u korist fašista, izdajničkim namerama iz 1927. Punu godinu dana pre atentata na Stjepana Radića i poslanike HSS-a u Beogradu. Konstanta u misli i nedelu. Da se ne zaboravi…”, stoji u Milanovićevoj objavi.
Školska godina 2020./2021. počet će u ponedeljak, 7. septembra i trajati do 18. juna 2021., odnosno do 25. maja za učenike završnih razreda srednje škole, a uz zimski i prolećni raspust učenici će imati i jesenski raspust u novembru, dok će zimski koristiti u dva dela. Prvo polugodište trajaće od 7. septembra do 23. decembra, a drugo od 11. januara do 18. juna, stoji u Odluci o početku i završetku školske godine, broju radnih dana i trajanju raspusta učenika osnovnih i srednjih škola. Tokom prvog polugodišta učenici će 2. i 3. novembra imati jesenski raspust, a na nastavu se vraćaju 4. novembra. Zimski raspust koristiće se u dva dela. Prvi deo trajeće 24. decembra do 8. januara, dok će drugi deo trajati od 23. do 26. februara. Prolećni raspust učenici će imati od 2. do 9. aprila, s tim da se na nastavu vraćaju 12. aprila.
Razvojna agencija Vukovarsko-sremske županije po prvi puta je organizovala online obeležavanje Evropske nedelje. Saradnjom radnika Razvojne agencije, nastavnika i roditelja, deca od 5. do 8. razreda osnovnih škola s područja naše županije imala su mogućnost pripreme i prisustvovanja u online „Kvizu za školarce“. Čak je 60 odsto osnovnih škola s područja Vukovarsko-sremske županije učestvovalo u kvizu, no najbolja među svim školama bila je osnovna škola Josip Kozarac iz Vinkovaca, koja je prema proseku rezultata svojih učenika osvojila prvo město, a iz iste škole 10 učenika je osvojilo i promo pakete Razvojne agencije. Neki od građana koji su učestvovali u „Facebook kvizu“ na službenoj facebook stranici Razvojne agencije, a koji su tačno odgovorile na dnevno postavljeno pitanje, osvojilo su vredne promo pakete Razvojne agencije.
Cene goriva od ponoći su ponovo porasle. Prema podacima Ministarstva privrede, litra Eurosupera 95 na većini benzinskih pumpi stoji 8,17 kuna. Eurodizel je 7,84, a autogas se kreće od 3,63 do 3,85 kuna.