Vukovarski gradonačelnik Ivan Penava reagovao je juče na poruku premijera Andreja Plenkovića, koji se nakon sednice kluba HDZ-a obratio novinarima i nabrajajući uspehe HDZ-ove Vlade, između ostalog istakao vukovarski Borovo za koji je rekao da radi isključivo zahvaljujući pomoći Vlade, dodavši: “Šaljem time poruku gradonačelniku Vukovara”. Penava je na konferenciji za novinare ovu poruku nazvao „čistom pretnjom.“ “Borovo je u državnom vlasništvu i za njegovo stanje odgovorna je ova Vlada kao i prethodnih 13. Poruka premijeru je da ova Vlada i država postoje pre svega zahvaljujući angažmanu Vukovara i da to nikada ne zaboravi, ni on ni druga Vlada koja ima doći, a pretnje tipa “lezite dole” za Vukovarčane su stvar prošlosti”, rekao je Penava. Premijer Plenković osvrnuo se na oštre poruke koje mu je poslao vukovarski gradonačelnik Penava rekavši da nisu razgovarali. „Teško mi je protumačiti da zbog izjave, kada nabrajate situacije poput Agrokora ili Borova, možete nešto nazvati pretnjom, treba biti kreativan u smislu slušanja i percepcije, nisam to nameravao niti je bilo ko ko dobro sluša to mogao čuti”, rekao je Plenković i dodao kako je Penava član HDZ-a, te da ne zna ima li druge ideje. Napomenuo je da je Vukovar simbol slobodne Hrvatske i Domovinskog rata, te da je u tom gradu Vlada održala prvu sednicu van Zagreba s ciljem da pošalju poruku, uključujući gradonačelnika i njegove saradnike. Naveo je i da su u mandatu pomogli Vukovaru u svim aspektima, od vraćanja vojske do realizacije projekata i finansiranja. “Stav Vlade prema Vukovaru je uvek bio isti, angažovan, a tako će biti i u budućnosti jer Vukovar to zaslužuje”, zaključio je Plenković.
Vukovarsko-sremska županija i dalje je “corona free” županija. U našoj županiji epidemiološka situacija je stabilna, bez novoobolelih osoba od COVID-19, te je tako ukupan broj obolelih i izlečenih osoba i dalje 40. U protekla 24 časa testirano je 56 osoba, što iznosi ukupno testiranih do sada 1803. COVID-19 ambulante osnovane pri domovima zdravlja su primile 39 poziva sa sumnjom na bolest COVID-19.
U sklopu hrvatskog predsedanja Evropskom unijom održana je videokonferencija redovnog godišnjeg dijaloga Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana i Turske. Uz to održan je i neformalni sastanak ministara finansija o merama za ublažavanje pandemije koronavirusa. Uz dogovaranje mera Evropske investicione banke i garantnog fonda, trenutno je najvažnije realizovati takozvani ŠUR program za pomoć i očuvanje radnih města, vredan 100 milijardi evra. Svaka od zemalja je obavezna dostaviti garanciju, budući da govorimo o ukupnom iznosu od 100 milijardi evra povoljnih zajmova za zemlje članice, dobar deo tih sredstava će Evropska komisija prikupiti na međunarodnim finansijskim tržištima, ali za četvrtinu zemlje članice garantuju, istakao je ministar financija Zdravko Marić.
Predsednik Ceha ugostitelja i turističkih radnika Hrvatske obrtničke komore Joso Smolić za Media servis je rekao da većih tehničkih problema nema, ali ugostitelji ipak osećaju manjak gostiju, prenosi portal Index. “Vikend nije bio loš, terase i šetališta su bili puni. Što se tiče Slavonije, kontinenta, oni su uglavnom orjentisani na domaće goste, a oni su još uvek suzdržani”, rekao je. Svadbene proslave i noćni klubovi još uvek su na čekanju. Smolčić smatra da će se otvoriti sredinom juna.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta ocenio je da je pojava murala sa grbom HOS-a i ustaškim pozdravom “Za dom spremni!” postala potpuno uobičajna u Hrvatskoj i jedan od mnoštva dokaza da je hrvatska država sledbenik genocidne Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Linta kaže da se postavlja pitanje dokle će EU, SAD i Nemačka da tolerišu anticivilizacijsku rehabilitaciju ustaštva i učestale fizičke i verbalne napade na preostale Srbe i njihovu imovinu. Prema njegovim rečima, vlada Andrije Plenkovića osnovala je takozvani Savet za suočavanje sa prošlošću koji je samo nastavio proces otvorene legalizacije ustaštva svojom odlukom da se ustaški pozdrav “Za dom spremni!” može koristiti u određenim prilikama. Linta u saopštenju ocenjuje da će u Hrvatskoj u narednom peridu biti nacrtano još na hiljade ustaških i srbomrzačkih murala i grafita čiji je cilj sistematsko širenje mržnje i netrpeljivosti prema Srbima. “Jasno je da su glavni nosioci završnog procesa ustašizacije Hrvatske HDZ i stranke desne orijentacije, katolička crkva, pola miliona veterana i značajne kulturne i javne institucije”, dodao je on. “U Ustavu Hrvatske formalno piše da Hrvatska baštini tradicije antifašizma, što nema nikakve veze u stvarnom životu”, ocenio je Linta.
Hrvatski učenici ne vole školu, predebeli su, no zadovoljni životom i češće od proseka žive s oba roditelja, pokazalo je međunarodno istraživanje o zdravstvenom ponašanju učenika koje je objavio Hrvatski zavod za javno zdravstvo. U saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, istraživanje je provedeno 2018. godine u 45 zemalja Evrope i Severne Amerike. U Hrvatskoj je anketa provedena na uzorku od 5169 učenika u dobi od 11, 13 i 15 godina. Istraživanje je pokazalo da hrvatski trinaestogodišnjaci najviše ne vole školu, prehrambene navike su loše u sve tri starosne grupe s visokim udelom predebelih trinaestogodišnjaka te smo vrlo visoko po problematičnoj upotrebi društvenih medija. U dobi od 15 godina naši su učenici među zemljama s najmanjom dnevnom konzumacijom voća i povrća. Hrvatska je visoko na lestvici po broju trinaestogodišnjaka koji su prijavili maltretiranje drugih preko društvenih medija, dobijanje zlobnih instant poruka, objava, e-pošte ili tekstualnih poruka. Podaci o rizičnim ponašanjima – pušenju i konzumaciji alkohola pokazuju zabrinjavajuću situaciju, ali ipak bolju nego 2014. godine. S druge strane, prema nekim faktorima smo među 10-ak zemalja s najpovoljnijom situacijom kao što je život s oba roditelja, zadovoljstvo životom, subjektivna procena odličnog zdravlja, nizak udeo pothranjenih učenika te nizak udeo polno aktivnih petnaestogodišnjaka. Tako je Hrvatska pri dnu lestvice po podacima o korištenju kondoma i kontracepcijskih pilula među tinejdžerima. Istraživanje je obuhvatilo i zdravstveno ponašanje učenika – pranje zubi, prehrambene navike, fizičku aktivnost, debljinu, vršnjačko zlostavljanje, pušenje, konzumaciju alkohola i marihuane, rizična seksualna ponašanja, te društveno okruženje s naglaskom na školu, porodicu i vršnjake, komunikaciju putem modernih tehnologija te njihov uticaj na učenike.