Gong je objavio istraživanje prema kojem je više od trećine zakona u nedavno raspuštenom saborskom sazivu doneseno po hitnom postupku, te su ocenili da bi se takvi postupci trebali donositi samo u izuzetnim situacijama, zaključivši da zbog navedenog trenutna vlada poručuje da živimo u vanrednom stanju, navedeno je u saopštenju. “Učestala praksa donošenja zakona po hitnom postupku obezvređuje značenje demokratskih procedura te sužava prostor za javnu raspravu o bitnim društvenim pitanjima”, ističe se u istraživanju autora Sergeja Županića. Dodaje se i da je na poslednjoj saborskoj sjednici doneseno 500 zakona, od čega 182 u hitnom, a 318 u redovnom postupku, što znači da je od ukupnog broja zakona u hitnom postupku doneseno 36 odsto svih zakona. U Gongu ističu da Poslovnik Sabora nedvosmisleno navodi da se zakon po hitnom postupku može doneti pod posebnim okolnostima, kada za to postoje opravdani razlozi. Kao jedan od razloga za hitnost Poslovnik navodi i usklađivanje hrvatskog i zakonodavstva EU-a, ali samo ukoliko te zakone ne mora da raspravi u kontekstu usklađivanja s Ustavom ili pravnim sistemom države.
Rok do kojeg birači mogu pregledati, dopuniti i promeniti podatke upisane u registar birača je 6. aprila, saopštilo je Ministarstvo pravosuđa i uprave. Do tog datuma može da se podnese i zahtev za privremeni upis u registar birača van mesta prebivališta, izdavanje potvrde za glasanje van mesta prebivališta, prethodnu registraciju i aktivnu registraciju. Ministarstvo je pozvalo i birače, pripadnike nacionalnih manjina, koji će navršiti 18 godina do dana održavanja izbora da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti u nadležnoj županijskoj upravi ili putem sistema e-građani. Birače su podsetili da se na dan izbora ne mogu izjašnjavati o svojoj nacionalnoj pripadnosti osim onih koji nisu upisani u registar birača.
U Novom Zakonu o privremenom uzdržavanju, koji kroz alimentacijski fond donosi veći angažman države u pokriću troškova uzdržavanja za decu čiji roditelj izbegava plaćanje alimentacije, navedena je nepovoljna odredba za dete, u kojoj se navodi da bi, u slučaju smrti roditelja koji je dužan da plaća alimentaciju, a to je najčešće otac deteta, država naplatila dug iz njegove imovine. U takvom bi slučaju dete kao naslednik moglo da ostane bez nasledstva zbog očevog duga za alimentaciju. Diskutabilna odredba preuzeta je iz postojećeg zakona, a socijalni radnici svedoče da se u praksi već događalo da je država u slučaju smrti oca htela da naplati dug od nasledstva koje detetu pripada. Takvi slučajevi rešavali su se tako da su nadležne institucije i same zaobišle zakon kako dete ne bi bilo na šteti, zbog čega socijalni radnici traže isključivanje deteta iz te zakonske odredbe. Profesorka zagrebačkog Pravnog fakulteta, Aleksandra Korać Graovac takođe tvrdi da je ova odredba u novom Zakonu o privremenom uzdržavanju apsolutno nepovoljna za dete te da ona ima logike ako je naslednika više, ali ne i ako je dete jedini naslednik.
Iz vukovarsko – sremske županije saopšteno je da je obavljen Konkurs za prijavu projektnih aktivnosti sportskih udruženja sa područja županije, u ukupnoj vrednosti 60 hiljada evra. Najmanji traženi iznos koji udruženje može da prijavi je 300 a najveći 950 evra. Cilj javnog poziva je podsticanje dece i mladih kao i osoba sa invaliditetom na sport a prihvatljive aktivnosti su između ostalog i provođenje sportskih priprema, turnira, savetovanja, edukacija i radionica sportista ili stručnih lica koja se bave sportom. Jedna od predviđenih aktivnosti odnosi se i na tekuće održavanje i korištenje sportskih građevina, zakupe i troškove režija, navedeno je u saopštenju.
Na osnovu odluke Saveta o dopunskom dodeljivanju jednokratne novčane pomoći studentima ZVO-a za ovu akademsku godinu, saopšteno je da je Veće iz budžeta obezbedilo 13 890 evra novčane pomoći za 30 studenata u pojedinačnom iznosu jednokratne novčane pomoći od 463 eura. Rok za prijave je do 2. aprila. Pravo prijave imaju svi studenti sa područja delovanja ZVO, osim studenata prve godine.
U organizaciji Srpskog kulturnog društva Prosvjeta pododbor Dalj u nedelju su obeležene Bele poklade, odnosno Daljske mačkare, običaj je koji se vezuje za poslednji dan pred Vaskršnji post. Sekretar lokalnog pododbora SKD Prosvjeta Dragoljub Ocić rekao je između ostalog da mačkare u Dalju postoje skoro sto godina. Običaj da maskirana deca idu po selu je definitivno nestao. Kada smo bili deca i moja generacija je to radila, ali današnja deca ne znaju za taj običaj, vreme pametnih telefona je učinilo svoje. Upravo zato mi organizujemo ovaj program, zatvoren u četiri zida, kako bi bar na nekakav način održali i sačuvali tradiciju, dodao je Ocić. Ovo je takođe period pred Vaskršnji post kada se svi veselimo, a posle toga krećemo sa postom i nastavljamo da negujemo tradiciju, veru i kulturu – izjavio je načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić. U kulturno-umetničkoj večeri, pored maskiranih učesnika u takmičarskom delu programa, učestvovali su i članovi Plesne grupe Venera, kao i SKUD-a Branko Radičević iz Dalja.